Nenad Grozdić: od "Zviždanja" do plavog dresa

Pobednik u svakom duelu

Malo je igrača kod nas koji na terenu rasipaju toliko energije i iskazuju takvu hrabrost i samouverenost kao što to čini vezista "Obilića" i državne reprezentacije

Često čujemo: lakomislena mladost. Ali, nije uvek tako. Upoznamo ponekad i mladića koji nas zbuni razboritošću i vrlo zrelim duhovnim merilima.

Jedan od tih izuzetaka među sportistima je Nenad Grozdić, najbolji fudbaler prvaka "Obilića", i odskora član reprezentacije Jugoslavije. Malo je fudbalera kod kojih je ambicija izraz samouverenosti kao što je to slučaj sa Grozdićem.

- Imao sam petnaest godina i neki mesec kad sam debitovao za prvi tim "Zvižda" iz Kučeva. Bilo je to protiv "Radničkog" iz Pirota - priseća se Nenad. - I tad sam bio ove visine i gotovo iste snage. Tri godine sam se intenzivno i takmičarski bavio gimnastikom, čak sam u Beogradu osvojio dve medalje. Govorili su mi da mnogo obećavam, a i figurom sam bio predodređen za gimnastičara. Ali, mene je lopta privlačila, voleo sam fudbal iznad svega i okrenuo sam leđa spravama.

Nekadašnji fudbaler "Crvene zvezde" Nenad Novković je zapazio malog i snažnog Grozdića i preporučio ga "Rudaru" iz Kostolca.

- Odluke sam donosio sam. Moji su roditelji i sestra bili u Austriji, kao i mnogi iz našeg kraja, a ja sam želeo da uspem u fudbalu.

Najmlađi "libero"

- U Kostolcu mi je trener promenio mesto, postao sam "libero". Imao sam sedamnaest godina, golman koji je bio jedini iza mojih leđa bio je u trideset šestoj. Za divno čudo, izvrsno sam se snašao u toj ulozi. I kao veteran to ću moći da igram. Iako sam niskog rasta odnosim lopte glavom onima koji su mnogo viši. Imam osećaj za pravovremeni skok, a snažni mišići nogu mi omogućavaju visok odraz. Što se tiče pozicione igre, trener me je uvek hvalio. Procena razvoja napada protivnika mi je ležala. Čini mi se da je to bio spoj instinkta i pameti i zato sam često bio najbolji igrač na terenu.

"Vezista" aktuelnog šampiona priznaje da više voli da igra na sredini terena. Tu može najviše da utiče na igru svog tima, bilo u građenju napada ili odbrani svoga gola.

- Jedna od mojih vrlina je duel-igra. Sa istim uspehom dejstvujem u oba pravca. Mnogi protivnički igrači za mene kažu "da ih razbijam". Tačno je, ali samo snagom moje atletske građe, nikad ne startujem s lošom namerom. Veoma sam korektan u igri. Uživam da pripremam šanse saigračima, čak više nego da postignem gol. U fudbalu se to još ne ceni dovoljno, ali nismo daleko od toga. Mnogo je veća majstorija probiti odbranu, predriblovati rivala i servirati loptu saigraču koji je u idealnoj poziciji. Tada sam najsrećniji.

Igrajući na sredini terena Grozdić se afirmisao. Tako je i došla ponuda iz Beograda.

Prelazak u "Obilić"

Januara 1995. došao je u Majdanpek Stojan Novaković, tadašnji predsednik "Obilića", da pregovara sa Nenadom Grozdićem.

- Tada je tim sa Vračara bio član B lige, ali je u svakom slučaju bio mnogo veća sredina od one u kojoj sam već iskazao sebe kao fudbaler. Nisam dobio nikakav novac za prelazak, imao sam platu i premije. Pare mi nisu bile bitne, želeo sam da uspem u velikoj varoši i velikom klubu. Imao sam sreću: ubrzo je klub preuzeo gospodin Željko Ražnatović i sve se okrenulo nabolje. Neverovatno je šta jedan preduzimljiv čovek, a veliki fudbalski strasnik, može da uradi. Mi smo postali klub najvišeg ranga. To sam osetio i sad kad sam sa reprezentacijom trenirao na terenima naša tri velika kluba. "Plavi" su bili impresionirani dočekom na Vračaru. Naš vlasnik je naručio više maserskih stolova, svega je bilo. U "Zvezdi" nas niko nije dočekao, čak su nas smestili u jednu svlačionicu kao da reprezentacija nije i deo "crveno-belih". U "Obiliću" je tako nešto nezamislivo.

Interesujemo se da li on ima privilegovan status kod prvog čoveka "Obilića", jedini je reprezentativac, dao je ove jeseni sedam golova kao "vezista" i jedan je od stubova tima.

- Ne, nisam blizak sa gospodinom Ražnatovićem. On je vrlo autoritativan, učtivo ga pozdravim, saslušam ono što kaže pre i posle utakmice i to je sve. Valjda tako radi i sinjor Silvio Berluskoni, vlasnik "Milana", kao i druge velike gazde.

Na terenu je nemogućno ne zapaziti Grozdića. On neumorno trči, neustrašivo startuje, deli lopte saigračima, šutira... Čak i slobodne udarce uspešno izvodi. Dosta podseća na Zlatka Čajkovskog. Da se razumemo, još nije Čikov format fudbalera, ali po mentalnoj, karakternoj konstituciji, stasu i žudnji za pobedom neodoljivo je sličan nekadašnjem asu.

- Ne podnosim poraze - ističe Nenad Grozdić. - Čak i kad igramo mali fudbal, partiju karata, bilo šta što je vezano za pobedu ili poraz, ja želim da budem pobednik. Zato sam toliko nervozan na terenu, vičem, delim savete, grdim saigrače... Drugovi iz tima me znaju, niko se ne ljuti, a ja to činim iz unutrašnje potrebe, hoću da trijumfujemo.

Za trenere Grozdić nikad nije bio zagonetka, niti je izazivao nevericu, ali je, ipak, imao nesuglasica sa Miloljubom Ostojićem, koji je formirao, vodio i čak uveo "Obilić" u Prvu saveznu ligu.

- Ima tako nečeg u životu što je teško objasniti. Veoma cenim veliko znanje i stručnost našeg trenera. Mi, igrači, želeli smo da se on vrati u klub jer znamo koliko se s njim osećamo jačim. Izvanredan je kao metodičar i strateg, ali se vrlo osiono ponaša prema fudbalerima. Meni to smeta, tražim da više poštuje naše ličnosti, dajem to do znanja i zbog toga me je on nekoliko puta slao kod gospodina Željka Ražnatovića.

Grozdić se u klubu ne oseća kao moćnik, prava velika snaga, i nije zato tražio primerenije ponašanje trenera. On, koji usrdno služi timu, marljivo trenira i na utakmicama ostvaruje sve što je vezano za koncepciju igre, smatra da ni njega, ni ostale fudbalere ne treba gledati "odozgo".

- Sve što sam postigao u fudbalu delo je mog dara, rada, spartanskog života, samopouzdanja. Nikad niko nije stajao iza mene, sve se videlo na terenu. A imam i svoj ponos, nisam prostirka za noge.

Suze zbog "Zvezde"

Na nedavnoj utakmici Jugoslavija - Irska (1:0) Nenad Grozdić je u finišu utakmice zamenio Vladimira Jugovića. Malo je igrao, ali to je dokaz da selektor ima poverenje u ovog "vezistu". Mi smo tada čuvali minimalno vođstvo.

- Meni je ovo treća utakmica za državni tim. Ne računam meč u Bilbau protiv selekcije Baska, ta utakmica nije bila prijavljena Fifi. Moj debi je bio u Mar del Plati protiv reprezentacije Argentine. Tada smo tri minuta pre kraja primili dva gola i doživeli poraz (1:3). Druga utakmica je bila protiv Brazila (1:1) u Sao Luisu pred sto hiljada gledalaca. Nisam mogao da se oslobodim, priznajem sad, toga da igramo protiv višestrukih svetskih prvaka. Svi moji snovi bili su ostvareni: kao reprezentativac igram protiv Brazila! Kako su daleko iza mene bili Kučevo, Kostolac, Majdanpek... Na toj utakmici sam isključen. Štiteći loptu, na moj način, raširenih ruku, zakačio sam jednog brazilskog igrača po licu i sudija mi je pokazao crveni karton. Drugi put u karijeri sam bio isključen! Teško sam doživeo tu odluku delioca pravde. Jedinu utehu sam našao u tome što smo i sa deset igrača ostali neporaženi (1:1).

Grozdić živi u iznajmljenom stanu sa suprugom Slađanom i trogodišnjim sinom Milošem. Vrlo je društven, dolaze im prijatelji u goste, retko izlazi u kafane i na javna mesta. Ima tri automobila - "mercedes 300 S", "suzuki" džip i mali korejski auto koji vozi njegova supruga.

Može se dogoditi da uskoro ode u inostranstvo, mada mu ugovor ističe u leto 2000. godine. O tome odlučuje klub.

- Jedno je izvesno, kad završim karijeru, neću biti trener, čak ni sportski radnik, posvetiću se porodici i gledati utakmice. Nadam se da će to biti život bez materijalnih briga.

Sve je to bilo rečeno na način kako govore oni koji se osećaju sposobnim da to ostvare.

Još kad je kao dete nosio kratke pantalone, zaljubio se u "Crvenu zvezdu". Od tada navija za sve njene klubove, a najstrastveniji je kad su u pitanju fudbal i košarka.

- Ja sam bio tako vatreni navijač "Zvezde" da sam plakao kad izgubi utakmicu, dešavalo mi se da budem toliko neutešan da ni u školu nisam išao. Bio sam odličan đak, a deka i baka kod kojih sam živeo i rastao imali su razumevanja za moju tugu. I danas sam, ako izuzmemo "Obilić", simpatizer "crveno-belih". Međutim, kad moj klub igra protiv "Zvezde", silno želim da pobedimo. Tako i biva. Kad smo prošle jeseni pobedili "Crvenu zvezdu" na "Marakani", poverovao sam u ono što nam je govorio naš predsednik: da ćemo biti prvaci države!

Na pitanje može li "Obilić" da sačuva šampionsku titulu, Grozdić je odgovorio:

- "Partizan" ima zlatnu seriju, očekujem da ćemo ih mi zaustaviti na njihovom terenu. To će biti prekretnica u ovogodišnjem šampionatu. "Partizan" će biti načet, mi ćemo ih u drugom delu prvenstva skinuti sa vodeće pozicije. Računam sa našom homogenošću i kvalitetom, kao i većim iskustvom. "Crno-beli" imaju mlad tim sastavljen od talentovanih igrača, ali im se već zavrtelo u glavi, oni su u oblacima, moramo to iskoristiti i pobediti.

Ostaje nam da vidimo da li će se to i ostvariti.

Mile KOS