Povodom jubileja

Tri generacije počinju dan s "Politikom"

"Moj deda je potpisao menicu Vladislavu Ribnikaru kada je 1904. osnivao list. Otac je bio stalni član redakcije još 1929. godine pišući tekstove o medicini, a i ja povremeno pišem za omiljeni list", kaže profesor dr Stanoje Stanojević

Dok prohladne zimske večeri pijemo čaj, iz stana profesora Stanoja Stanojevića u Svetogorskoj ulici 12 (donedavno Lole Ribara) kroz prozor dnevne sobe vidi se zgrada "Politike". "Bože, šta bi deda rekao da sada vidi zgradu "Politike", ovoliko veliku, osvetljenu, s antenama na krovu", kaže unuk, tvorac "Istorije srpskoga naroda", profesor dr Stanoje Stanojević, koji nosi dedino ime.

(Nastavak sa prve strane)

- Dva Stanoja u jednoj porodici, to nije ništa neobično - kaže dr Stanoje. - Tim pre što je deda bio istoričar, a ja lekar. Doduše, lekar sam postao sledeći put svoga oca dr Lazara, koji je kao i deda godinama bio vezan za list i kuću "Politika", najpre kao novinar u redakciji pišući i uređujući "Politikinu" rubriku o medicini, a potom i kao lekar u "Politikinoj" ambulanti, pred kraj karijere. Mi Stanojevići, evo već tri kolena, bez "Politike" jednostavno ne možemo, a kad se tu skoro pojavio i onaj slogan "Dan počinje s Politikom", ja sam majci Sofiji rekao: E, mama, u pravu su, kao da su nas pitali.

"Srećno bilo, Vladislave!"

Vladislav F. Ribnikar (1871-1914), osnivač lista i kuće "Politika", i Stanoje L. Stanojević (1874-1937) drugovali su godinama krajem prošlog veka. U dugim večerima ćaskanja i maštanja u tada elitnoj beogradskoj kafani "Srpska kruna", u kojoj su se iskupljali najviđeniji Beograđani, Vladislav je često Stanoju i dr Radivoju Vukadinoviću govorio o osnivanju jednog žestokog ali pravednog opozicionog lista, koji bi bio narodu namenjen i narodu na uslugu.

- Sećam se da je otac voleo da prepričava kako je doneta odluka o pokretanju "Politike". Sedeli su tako jednog popodneva u jesen 1903. godine u "Srpskoj kruni". Vladislav F. Ribnikar, dr Radivoje Vukadinović, lekar, jedan od najprisnijih prijatelja porodice Ribnikar, moj deda dr Stanoje Stanojević, Aleksandar Belić, poznati srpski filolog (1876-1960), i Dimitrije Diša Stevanović, koji je tih godina došao iz Bosne, i kome je Vladislav F. Ribnikar odmah po pokretanju lista poverio organizovanje prodaje i vođenje ekonomsko- finansijskih poslova, kada je Vladislav F. Ribnikar uskliknuo: "Gotovo je, pokrenućemo list." "Neka se zove ’Politika’", dodao je dr Radivoje Vukadinović. "E, ako se zove "Politika", neka bude ispisana ovakvim slovima", rekao je Vladislav F. Ribnikar i izvadio osam masivnih ćiriličnih slova kakva u glavi list "Politika" nosi do današnjeg dana.

I kraj priče je zanimljiv.

Stanoje L. Stanojević, sav razdragan, pohitao je posle značajne sedeljke kući da se supruzi Olgi pohvali da je potpisao menicu za pokretanje novog lista. Objašnjavao je da je menicu potpisao i dr Radivoje Vukadinović, izuzetno cenjen i poštovan u kući Stanojevića, kad je začuo ljutiti glas supruge Olge:

- E, lepo je što ste se vas petorica dogovorili, ali ja pare ne dam. Ne dam, i kvit!

- Naravno - kaže dr prof. Stanoje Stanojević - baku je ljutnja prošla, bilo joj je drago što se i ime njenog supruga tih meseci pominjalo u vezi sa "Politikom", a moj otac bi ponekad, noseći jutarnju "Politiku", zadirkivao baku: "I, bre, mama, zbog tebe umalo da ne izađe ’Politika’."

Vladislav F. Ribnikar i dr Radoje Vukadinović pozvali su Stanoja L. Stanojevića da bude akcionar, ali je ovaj odbio, ne želeći da ima interes i u jednom preduzeću. Smatrao je da je dovoljno što je pomogao pokretanje "Politike".

- Donekle i razumljivo, čak izuzetno promućurno - veli dr Stanoje Stanojević. - Ne treba smesti s uma da je deka bio jedan od najvećih srpskih istoriografa, obasut počastima još za života, i jedan od najdostojnijih učenika i sledbenika najvećeg srpskog istoriografa Ilariona Ruvarca. Svaki njegov potez i korak merio se sa sto aršina. Sama činjenica da je stao uz Vladislava F. Ribnikara bila je jasna poruka tadašnjoj vlasti, ali i narodu. Više od toga se nije moglo. Otac mi je pričao da bi možda i sam Vladislav F. Ribnikar, osnivač opozicionog lista, imao čak i određene teškoće da mu je deda bio i akcionar. Ovako, bilo je najbolje i za jednog i za drugog. Što je najvažnije, rodila se "Politika".

Od oca je ostanulo sinu

Godinu dana po potpisivanju menice i izlaska prvog broja "Politika" Stanoju L. Stanojeviću 1905. rađa se sin Lazar koji će na najbolji mogući način nastaviti očevu istinsku veru u list "Politika".

- Mi Stanojevići - gledajući kroz prozor ka "Politikinoj" zgradi govori dr prof. Stanoje Stanojević - voleli smo i verovali u "Politiku" i pre nego što je izašla. Kada mi je ovo jednom rekao otac, a tada sam bio dečkić, ja sam ga upitao, pa kako smo, tata, verovali u nešto što nismo ni videli... Tada mi je otac prvi put i ispričao dekino "saučesništvo" u izlasku prvog broja "Politike". "Ma, ja sam menicu potpisao da "Politika" izađe, jer gde bi ti pisao da nije bilo mene", govorio je deka.

U redakciju "Politike" Lazar S. Stanojević (nosio je dedino ime), otac prof. dr Stanoja Stanojevića, našeg sagovornika, ušao je sa nepunih osamnaest godina s jeseni 1923, i u njoj je ostao do smrti. Gotovo pet decenija neprekidno (osim u toku okupacije) bio je stalni saradnik "Politike" u kojoj je, poput slavnog dr Batuta, objavio više od tri i po hiljade medicinskih članaka, uvek potpisivanih samo inicijalima - L. S. Ljudi su mu, kao i "Politici", verovali, postupali po njegovim savetima o čuvanju zdravlja i lečenju od raznih bolesti. Ti tekstovi su redovno isecani iz "Politike" i čuvani kao podsetnik. Mnogi nisu ni znali da ih piše prof. medicine Lazar Stanojević, jedan od najboljih internista koje smo ikad imali.

- Čini mi se da su 1954. godine "Medicinska knjiga" i "Vuk Karadžić" objavili izbor baš tih tatinih napisa u "Politici" u dva toma pod nazivom "O zdravlju i bolesti" - veli dr Stanoje.

Odmah po završetku studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu Lazar S. Stanojević odlazi u Berlin i kod profesora Bergmana, jednog od tadašnjih najuglednijih internista sveta, specijalizuje internu medicinu, ne propuštajući da se sve to vreme zanimljivim tekstovima javlja svojoj "Politici". Zajedno sa prof. dr Vojislavom Arnovljevićem, vodećim kardiologom, 1937. godine osniva Odeljenje sportske medicine pri Četvrtoj internoj klinici i postaje njen prvi šef.

- Kao ni bez soli, hleba i vode, u našoj kući se nije moglo bez "Politike" - kaže profesor Stanoje Stanojević. - Tata je, nasleđujući ljubav prema listu "Politika" od oca, pisao za "Politiku" još kao student, potom i kao profesor Medicinskog fakulteta. On, koji je objavio 125 zapaženih naučnih radova, i nosilac je francuske Legije časti za lek koji je po njegovom receptu proizvela francuska farmaceutska kuća "Sandoz", svakog ponedeljka posle ručka bi mi rekao: "Stanoje, evo ti tekst i trči u ’Politiku’!"

I student Stanoje Stanojević, danas ugledni profesor medicine, trčao je u "Politiku", upravo u prostorije u kojima se danas u Cetinjskoj ulici nalazi redakcija "Ilustrovane Politike", gde ga je čekala daktilografkinja Divna:

- Ajde, mali, diktiraj... Pozdravi puno tatu i mamu - govorila mi je gospođa Divna svakog ponedeljka. - Tek sada, u stvari, shvatam da je tata sve mogao i sam da uradi. Lukavo mi je u vene ubacivao dobro znanu ljubav prema "Politici" i miris boje iz štamparije u nozdrve. Hvala mu na tome - kaže prof. dr Stanoje Stanojević.

Pokazuje nam jednu očevu karikaturu iz predratnog vremena čiji original i danas visi na zidu svečane sale u "Politici". Na njoj je dr Lazar Stanojević u jednoj ruci sa špricem, a u drugoj sa teniskim reketom.

- Tata je za "Politiku" pisao i veoma uspele reportaže sa teniskih turnira, jer je bio vrstan poznavalac tenisa, a i odličan igrač. Tako je i upoznao moju majku Sofiju, koja je među prvima igrala ženski tenis, davnih dvadesetih godina. Njen reket je i izložen u Muzeju DIF-a. Posle jednog teksta u "Politici", u kojem je "okrpio" majku zbog loše igre, oni su se i upoznali i zavoleli. Eto, i tako je "Politika" bitna za našu porodicu, a i za mene - šali se prof. dr Stanojević. - Pisao je da se mama sporo kreće i da malo trči, a ona ga je, ipak, stigla!

I "Ilustrovana" član porodice

Suživot "Politike" i Stanojevića nastavio je po očevoj smrti njegov sin prof dr Stanoje Stanojević, danas profesor dva fakulteta Beogradskog univerziteta.

- Ni približno poput dede i oca - kaže kao da se pravda. - Kada bih poredio zasluge za "Politiku", sebe bih svrstao samo među čitaoce. Pisao sam, razume se, za "Politiku" naročito kada je reč bila o mom fahu, o dopingu među sportistima, pisao sam zanimljive tekstove sa kongresa širom sveta na kojima sam učestvovao, a kojima je "Ilustrovana Politika", inače uz "Politiku", slobodno mogu reći, naš član porodice, posvećivala zaista izuzetnu pažnju. Pisao sam tekstove iz zanimljive medicine i za "Politikin Zabavnik", ali ću ja kao poslednji izdanak loze Stanojevića ipak uraditi više za omiljeni list. Kako, razmisliću. Jer, "Politika" je bila i ostaće institucija našeg naroda.

Dobar deo kompletne biblioteke akademika prof. dr Stanoja Stanojevića i sina prof. dr Lazara Stanojevića, njihovih radova i pribeležaka, prepiske, dokumenata i fotografija, prof. dr Stanoje sada čuva sa velikim pijetetom i pažnjom. Nešto je predato Beogradskom univerzitetu, nešto je u šestoaprilskom bombardovanju i izgorelo, ali znatan deo postoji.

Izuzme li se porodica Ribnikara, osnivača i utemeljivača najstarije novinske kuće na Balkanu, koja ove 1999. proslavlja ’95-godišnjicu postojanja, teško da se kod nas može naći porodica koja je više vezala sudbinu i svoj "porodični istorijat" od stare i ugledne porodice Stanojević. Ono što celoj priči daje i posebnu draž je neumoljivi podatak da to nije činio jedan član kuće, već tri muška kolena zaredom, i to evo već gotovo jedno stoleće.


Dobar se s dobrim hvata

- Mi, kao Topalovići - kaže u jednom trenutku prof. dr Stanoje Stanojević - znamo poreklo od šestog kolena, što je za nas Srbe, čini mi se, retkost.

Poslednje tri generacije Stanojevića preplele su svoju sudbinu sa "Politikom":

• Akademik, dr prof. Stanoje Stanojević (1874-1937) osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a univerzitetske studije u Beču, u kome je 1896. godine promovisan za doktora filozofije. Godinu dana pre toga boravio je i studirao u Lajpcigu, a od 1897. do 1898. usavršava se na univerzitetima u Petrogradu i Moskvi. Jedan je od tvoraca metodologije moderne srpske istoriografije. Godinu dana je radio kao profesor Srpske gimnazije u Carigradu (od 1. septembra 1898. do 30. oktobra 1899). A 1900. je izabran za docenta istorije na Velikoj školi u Beogradu. Za redovnog profesora Velike škole izabran je 1903, a dve godine kasnije i za vanrednog profesora Univerziteta. Bio je u štabu Dunavske divizije prvog poziva za vreme Balkanskog, a u štabu Moravske divizije prvog poziva za vreme Prvog svetskog rata. Posle okupacije Srbije preko Albanije odlazi za Italiju, potom u Petrograd gde postaje profesor Univerziteta. Početkom 1917. dolazi u Pariz u kome drži predavanja na Sorboni, a 1918. predaje na Univerzitetu u Londonu. Jedan je od učesnika Konferencije mira u Parizu kao član jugoslovenske istorijsko- etnografske delegacije. Redovni član Srpske kraljevske akademije nauka postaje 1920. godine. Govorio je dvanaest jezika. Postao je dopisni član akademija nauka u Rumuniji, Češkoj i Nemačkoj. Za sobom je ostavio 616 naučnih radova, knjiga, udžbenika i publicističkih dela dragocenih za istoriju i diplomatiju Srbije i Jugoslavije.

• Prof. dr Lazar Stanojević, lekar internista (1905-1980) srednju školu učio je u Francuskoj, a Medicinski fakultet završio je 1929. godine u Beogradu. Internu medicinu specijalizovao je u Berlinu. Početkom 1932. godine postaje asistent, a 1952. profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Nosilac je francuske Legije časti, a od 1936. do 1967. godine biran je za redovnog člana šest najuglednijih evropskih i svetskih društava interne medicine i istorije medicine.

• Prof. dr Stanoje Stanojević, lekar sportske medicine, rođen 1938, unuk prof. dr Stanoja Stanojevića, sin dr prof. Lazara Stanojevića, profesor je na Fakultetu fizičke kulture i predavač na Medicinskom fakultetu. Učestvovao je u radu više od pedeset svetskih kongresa iz oblasti medicine. Autor je sedamdesetak naučnih radova i knjiga iz sportske medicine. Dve decenije je zvanični lekar beogradskog FEST-a, lekar više jugoslovenskih nacionalnih selekcija, jedan od najvećih evropskih stručnjaka za sportski doping i protivnik korišćenja bilo kakvih stimulativnih sredstava među sportistima. Saradnik je i honorarni dopisnik "Politike".

Trpe NIKOLOVSKI