Vlade Divac: izlet do Beograda

Srpski na američki način

Iako fizički nespreman, centar jugoslovenske reprezentacije majstorstvom i izgaranjem u meču protiv "Žalgirisa" oduševio gledalište u "Pioniru" i kraj malih ekrana. Vraća se u Ameriku gde ga čeka porodica

Samo veliki umetnik može naslikati veliku sliku; samo veliki košarkaš može svojim dolaskom i igrom da uzburka javnost i da sportsku dvoranu učini pretesnom.

To se dogodilo ovog januara. Spor u NBA ligi je omogućio da Vlade Divac doleti u Beograd "kad mu vreme nije". Svojim boravkom je pokrenuo mnogo želje u Evropi, ali i u našoj zemlji. "Crvena zvezda" je imala svoju muku, a ona je i muka nekoliko naših vrhunskih klubova. Jer, da bi "Zvezda" omogućila sebi ili novom prvaku dalje učešće u Ligi Evrope, potrebno je da "crveno-beli" pobegnu sa poslednjeg mesta u svojoj grupi.

Divac je doživljen kao spasenje za davljenika. Vrlo dinamični Vojislav Stojaković, predsednik "Crvene zvezde", uspostavlja veze sa velikom zvezdom NBA lige. Divac ga upućuje na svog menadžera i sporazum je brzo postignut. Doskorašnji centar "Šarlota" može da igra za tim koji ga je, kao igrača "Partizana", pamtio po zlu - gubili su utakmice od "večitog rivala".

Život profesionalnog sportiste je nepredvidljiv. On nikome ne pripada trajno. Tako treba gledati i na to što je Divac crno-beli dres u Beogradu zamenio za crveno-beli. A još letos se pojavio na jednoj fudbalskoj utakmici u "Partizanovom" dresu. Hteo je da nam pokaže kako mu je ostao u srcu klub odakle se vinuo među zvezde.

Lider velike magije

Sedam meseci Vlade Divac nije uzeo loptu u ruke. Čim se završila sezona, odleteo je za Los Anđeles gde mu porodica živi i gde on ima veliku i lepu kuću. Posle sedam iscrpljujućih sezona u NBA ligi uželeo se odmora.

Doleteo je brzo u domovinu, da vidi svoje u Prijepolju, da poseti Kraljevo i da bude u Beogradu gde ima stan.

Posle su odleteli na Havaje da se od svega odmori "kralj košarke", da uživa sa svojim sinovima i suprugom Snežanom.

Kako se odužio spor između igrača i vlasnika klubova NBA, Divac je doleteo u Jugoslaviju da dočeka Novu godinu i provede Božić.

I tako smo neočekivano imali zadovoljstvo da ga posle toliko godina opet gledamo uživo. Na utakmici "Zvezda" - "Žalgiris" Vlade Divac je bio centralna figura. Sve se vrtelo oko njega i zavisilo od njega. Moć i snaga moderne košarke bile su sadržane u njegovoj igri. Videlo se da je fizički potpuno nespreman. Očima se dogovarao sa trenerom Antonićem da ga povuče iz igre, da predahne na klupi. Pa i pored toga košarkaši na parketu su delovali kao sijalice u odnosu na sunce (Divac).

Publika je uživala, "Zvezdini" igrači su prosto kiptali od samopouzdanja. Pored takvog centra njihova je odbrana bila oklop za Litvance, a u napadu su svi bili nadahnuti. Tada se videlo šta znači pravi lider za jedan tim. Divac je to bio. Borio se, bacao, dizao, postavljao blokade, zakucavao...

I u prvoj mladosti Vlade Divac se iskazivao kao košarkaš velike magije. Danas je sve to uvećao, u njegovoj igri smo uživali kao da slušamo Pavarotija ili Stefana Milenkovića.

Čovek porodice

Divac je dete patrijarhalne porodice. Iz kuće je poneo sve ono dobro i časno što krasi stare srpske familije. U Beogradu je zavoleo Snežanu, studentkinju Fakulteta dramske umetnosti. To nije bio trenutni zanos već velika, prava ljubav.

Pre braka je sa "Partizanom" bio u karantinu uoči finalne utakmice prvenstva Jugoslavije sa "Jugoplastikom". Bili su u hotelu "Jugoslavija", a on nije mogao bez svoje devojke. Skočio je sa prvog sprata verujući da će spretno amortizovati doskok. Prevario se. Težina (više od sto kilograma!) učinila je svoje - iščašio je skočni zglob, sutradan nije mogao da igra. Bez njega "Partizan" je izgubio titulu prvaka.

- Bili smo ogorčeni tom nesmotrenošću našeg centra - seća se danas Milorad - Miketa Đurić, nekadašnji igrač, "tehniko" i predsednik "Partizanovog" košarkaškog kluba. - Ali, toliko smo ga voleli da smo mu sve oprostili. Ta silna ljubav prezirala je i takvu opasnost koja se mogla završiti mnogo tragičnije. Danas je to veoma srećan brak. A ona nije u novcu već u deci i njihovoj međusobnoj odanosti, ljubavi i harmoniji.

Divac priznaje da mu je porodica ispred i iznad svega.

- Ja i u Americi živim po zlatnom pravilu srpske odanosti porodici - rekao nam je. - Kod Snežane i mene sve potiče iz srca. Našem braku nije prethodio poslovni ugovor, emocije su odlučivale. A u svetu nije tako, tamo dominira pragmatičnost na njihov način, onako kako oni shvataju odnos kada stupaju u zajednički život. Moj smisao života, sva moja sreća, nije u parama, sportskoj slavi, već u porodici.

Lok-aut odneo pare

Posle završene sezone u maju Divac nije produžio ponuđeni ugovor sa "Šarlotom". Među igračima se govorilo kako će biti uvećana njihova primanja i nije želeo da se zaleće.

- Moj menadžer Mark Flečer će prema našem dogovoru sklopiti ugovor sa nekim od klubova koje sam mu naveo da mi odgovaraju - objasnio je centar jugoslovenske reprezentacije. - I to će se znati za koji dan. Ne želim da igram za timove koji ne mogu da ostvare pedeset pobeda u sezoni. Nisam navikao da igram za male klubove, ne volim gubitnike, još se kao dete radujem pobedama. Jesam profesionalac, ali u igru unosim emocije, to je deo moje prirode, ne mogu se menjati.

U tom razgovoru smo doznali da je Divac za ovih sedam meseci izgubio mnogo dolara. Da je bio član "Šarlota", imao bi primanja i tokom lok-auta, kao i svi igrači NBA lige. Ali on je izabrao status "slobodnog agenta", kako se to kaže u tom svetu, znači nije bio član nijednog kluba i nije imao ko da ga plaća.

Silan duh drži ga da ne klone, još manje da očajava.

- Možda sam prenaglio, ali ko je mogao poverovati da će se pregovori toliko odužiti. Jeste to nevolja, ali nije i beznađe. Život je drama u kojoj ima i uspona i padova, kako kaže moja Snežana. Ona poseduje realističku inteligenciju i u svemu uvek traži istinu. Ni u ovom slučaju se ne obmanjuje. Uz nju ni ja. Desilo se, idemo dalje.

U ovom slučaju zvezde nisu bile naklonjene našem košarkaškom asu. Zapletenost odnosa između upornih poslodavaca i nepopustljivih igrača predugo je trajala. I zato se dogodilo to što se dogodilo. Vladin sigurni instinkt ovog puta je zatajio.

Div mekog srca

Nije bilo potrebno govoriti o razlici između NBA i naše lige, čak ni Lige Evrope. Sve je jasno. Divac ističe nešto drugo, odnos između navijača i sportskih zvezda.

- U Beogradu se na drugačiji način doživljava košarkaška utakmica - objasnio je Vlade. - Ovde se publika identifikuje sa klubom i igračima, ona sve preživljava na tribinama kao i mi na parketu. Tamo nije tako. Navijači vole da njihov tim pobedi, ali ako se to ne dogodi, niko nije ojađen. Čim se napusti dvorana, sve se zaboravlja. Mi mirno sedamo u kola i idemo svojim kućama. Niko nas ne tapše, ali niko i ne grdi. Za takvu sportsku kulturu postoji večna uteha: mi ćemo njih pobediti idućeg puta.

Kad imamo pred očima te glasovite sportske šampione, uvek mislimo samo o onoj lepšoj strani, blagodetima, novcu, bogatstvu u kućama, bazenima, kolima (uzgred, Divac u Los Anđelesu ima dva "mercedesa" i jedan BMW koji vozi Snežana), publicitetu. O onoj oporijoj strani ne razmišljamo.

Vlade danas ima 31 godinu. To je još mladost, pa ipak, naš dragi prijatelj se promenio. Proredila mu se kosa, ima bore na čelu.Nisu to bore godina već fizičkog napora jer posao koji on radi nije nimalo lak, naprotiv. On nosi u sebi negaciju fizičke slabosti mada ne spada u "teške" centre. Brz je, izuzetno okretan za svojih 212 santimetara, ima duge ruke i lak skok. Ali igrati sedam do osam meseci bez prestanka to zahteva veliko naprezanje. I odricanje.

- Za vreme prvenstva moje su nedelje iste: hotel, sportska dvorana, avion... samo se menjaju gradovi - naglašava proslavljena zvezda NBA lige. - Grabim svaki mogući trenutak da odletim do Los Anđelesa da vidim porodicu. Srećom, Šarlot nije daleko. Možete misliti kakva je to ironija života: Šarlot je divan, miran, slovi kao "porodični grad", a ja sam bez porodice. Nisam hteo da ih seljakam, ni zbog škole, oni se u Los Anđelesu osećaju "kod kuće", čak više nego u Beogradu ili Prijepolju, što je razumljivo. Moji mališani govore srpski, na tome smo Snežana i ja insistirali, tako međusobno saobraćamo u kući. Naravno, to je srpski jezik na američki način. Svejedno, jezik roditelja i predaka ne sme se zaboraviti.

Divac u Los Anđelesu ima malu kompaniju i menadžere koji to vode. Pre nekoliko godina je osnovao i fond "Vlade Divac" namenjen deci koja su osetila sve strahote rata i ostala bez nekog od svojih roditelja, bez ognjišta i žive u izbeglištvu. Veoma je aktivan u svim humanitarnim akcijama koje Srbi pokreću u Americi.

Za njegovo plemenito srce zna se ne samo u našoj zemlji već i u Americi. U Šarlotu je najomiljeniji košarkaš. Ne samo što je veliki majstor ove igre već zbog načina na koji igra. On šarmom i emocijama ozračuje gledalište i sa njim uspostavlja najprisniju komunikaciju. Uvek se raduje spontano, kao što iskreno pati u porazu. Zato su mu zahvalni građani ovog grada dali da se naslika jedan veliki mural, njegova akcija iz igre na zidu jedne kuće, i to na veoma vidnom mestu. To će ostati i ako on ode u drugi klub. To je samo dokaz da je Divac radošću i srećom punio njihovu sportsku dvoranu, da je u tom klubu ostavio zlatan trag.

Junak ove storije veruje da će igrati još pet-šest godina, nije se umorio. U Americi, su mu se prebogato ispunjavale sve želje zato se sa takvim žarom predao svojoj monomaniji - igri pod obručima.

Jedino je neizvesno gde će posle živeti: u Beogradu ili Los Anđelesu?

Mile KOS