Opasni put droge vodi preko Kosmeta

Konci se vuku iz Njujorka

Šiptarsku narko-mafiju ne treba potcenjivanji. Ona je prodrla u sve pore mnogih sistema stvarajući tako svoju imperiju. Najmoćniji je Amerikanac Halit Šehu koji sve drži, ali ni evropski bosovi nisu manje opasni

Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske kriminalističke policije, svetski priznati stručnjak za borbu protiv droge i autor više knjiga na tu temu, od kojih su neke prevedene na španski i nemački jezik, i jedini Jugosloven član Borda direktora međunarodne policije za borbu protiv krijumčara narkotika, tvrdi:

- Albanska mafija krijumčara droga, koja se visoko kotira u hijerarhiji svetskog kriminala, pomno prati zbivanja na Kosmetu. Ona vuče poteze iz senke i njen novac se nalazi u pozadini mnogih kosovskih događanja. To ne rade od juče i zato njenu snagu ne treba potcenjivati.

Nicović koji ih prati dve decenije kaže da je to izuzetno razgranata interkontinentalna mreža sa precizno organizovanom podelom posla i klasičnim mafijaškim bosovima koji donose ključne odluke. I prosto je zapanjujuće gde su sve i kako raširili svoje pipke.

Pola miliona za Kadrioskog

- Amerika je najbogatija zemlja i najveće tržište droge - veli Nicović. - Tamo se stekne 35 odsto svih svetskih količina nakrotika. Zato svi i hrle u Ameriku. Ona je meta i naših kosovskih Albanaca, krijumčara, koji su i pre bili velike gazde i veoma bogati ljudi. Njihov uspon počinje još početkom osamdesetih pa i ranije. Već tad su se nazirali obrisi krijumčarskih kanala koji su počinjali iz Turske, Pakistana, Libana, Sirije, Sicilije i Irana, da bi preko naše zemlje droga odlazila na zapad. Naši krijumčari su u tom lancu imali dvostruku ulogu. Jedna je da budu karika koja će drogu preneti dalje, a druga da narkotike zadrže na našem području i deponuju ili kako bi se sačekao što pogodniji trenutak za prodaju. Tada još, a to je bilo pre dvadeset godina, stvarale su se jake gazde koje su uz projekt "Kosovo republika" počele da grade svoju narko-imperiju.

Marko Nicović se upravo vratio iz Amerike u kojoj je učestvovao u radu Borda direktora međunarodne policije za borbu protiv krijumčara droga. Na tom skupu je objašnjavao naša kosovska zbivanja i lobirao za ponovni povratak Jugoslavije u Interpol.

- Danas su sve federalne zgrade u Americi, od pošte carine, sudova i policije oblepljene slikama Dauta Kadrioskog, Albanca sa Kosmeta, rođenog 27. marta 1949. godine u Skoplju. Ispod njegovih slika piše: "Za bilo kakvu informaciju o njemu, uz potpunu zaštitu identiteta, FBI nudi nagradu od pola miliona dolara". A Kadrioski je samo jedan od mlađih narko-bosova u americi. Njegov put, međutim, trasirali su ljudi koji se danas ubrajaju u multimilijardere u Americi i snaga novca kojim raspolažu štiti ih od svega.

Šehu - šef svih šefova

Nicović navodi ime. Halit Šehu. On je gazda svih gazda u narko-biznisu koji albanska mafija vodi u Americi i svetu.

- Šehu je rođen 1929. godine na Kosmetu - kaže Marko Nicović. - I jedan je od nekoliko gazda u Americi koji je početkom osamdesetih mnogo uložio u projekt "Kosovo republika". Zvanično, on je biznismen i američki državljanin. Bavi se uvozom i izvozom. Glavni posao mu je, međutim, šverc heroina. To radi sa svoja tri sina Faikom, Medžedom i Muaremom, a prvi kompanjon mu je rođeni brat Džavid Šehu. Oni su najveći bosovi albanske narko-mafije ne samo u Americi već i u svetu. Halit Šehu je u Njujorku osnovao organizaciju "Prizrenska liga" sa jugoslovenskim Šiptarima, američkim građanima, među kojima su najznačajniji Džafer Deva, Ismet Beriša i Isen Trpeza. Oni haraju istočnom obalom. Ne treba ni naglašavati da im je politički rad samo pokriće za krijumčarski posao koji im donosi glavnu zaradu.

Njihov najveći oslonac u Čikagu je, kaže Nicović, Albanac Hodža Afus Azem. Živi u jednom malom mestu kraj Čikaga. Tu postoji i organizacija "Agrar", koja je, u stvari, samo filijala "Prizrenske lige" iz Njujorka.

- Šiptarska narko-mafija je najjača na istočnoj obali. Imaju moć, novac, medije, politiku... - objašnjava Nicović. - I ulažu u sve gde mogu da ostvare korist ili obezbede sopstvenu sigurnost. U piramidi unutrašnje organizacije oni imaju i ekstremno krilo, što je urađeno po ugledu na klasičnu mafiju. To je mera bezbednosti ako ikada budu ugroženi od policije, državnog tužioca, političara ili novinara.. Ekstremno krilo jednostavno služi za uklanjanje opasnosti. Vođa ove organizacije je Mehmed Bici, a zamenik mu je Mustafa Sedet. Dok su im udarne pesnice, ili ljudi za uklanjanje svih prepreka, Skender Fici i Ksevdet Lika.

Marko Nicović napominje da su ti ljudi spremni na sve.

- Oni su Alena Kocena, tužioca, koji je radio direktno po nalogu Rudolfa Đulijanija, federalnog tužioca i sadašnjeg gradonačelnika Njujorka, koji je krajem osamdesetih godina bio zadužen za progon albanske narko-mafije kao i Džeka Delmora, policajca DEA, osudili na smrt. Nudili su tada pola miliona dolara za njihovu likvidaciju. Bila je to otvorena ponuda za svakog, tako da se nije znalo odakle opasnost preti. Koen i Delmor su šest meseci bili pod danonoćnom zaštitom najpouzdanijih agenata FBI, sve do suđenja Biciju. On je tada osuđen na doživotnu robiju, ali je njegov kanal ostao da radi. A Šehu, kao najmoćniji čovek organizacije, odredio je Bicijevog naslednika.

Zanimljivo je, kaže Nicović, da Šehua niko do sada nije slikao niti mu se fotografija ikada našla u novinama. On jednostavno kao čovek bez lica i iz senke vuče sve poteze.

Ko su bosovi u Evropi

Ništa manje nije značajna ni organizacija koju je albanska narko-mafija stvorila i u Evropi. Oni, napominje Nicović, imaju jaka uporišta u gotovo svim zemljama.

- U Italiji je glavni čovek Smail Jusufi. On ekspeduje drogu iz Đenove i Trsta za Ameriku. Jusufi je, takođe, i jedan od glavnih finansijera Bujara, Bukošija, takozvanog predsednika vlade Kosova u egzilu. Smail Jusufi je i dalje direktno vezan za Prištinu gde ima stan u kome mu živi familija.

Trst drži Mark Zećaj. Njegova glavna baza je u Rimu, povezan je i sa italijanskom mafijom, a radi sa Jusufijem. Ta veza sa mafijom je ostvarena preko katoličkog sveštenika iz Amerike Zefa Orošija, jednog od glavnih ideologa o slobodnom Kosovu sa američkog tla.

Albanska narko-mafija ima i krak u Madridu koji je postao aktivan još za vreme Redžepa Suroa, ambasadora SFRJ u Španiji, i nekadašnjeg direktora prištinske "Rilindije". Odatle ide direktna veza za Ameriku preko Dauta Kadrioskog, Nazvija Gašija i Meta Šehua iz Prištine.

U Nemačkoj narko-krak zajedno drže Ljatif Ljatifi i Avzi Redžepi.

Posao su proširili i u Belgiji. U Briselu postoji klub "Idriz Seferi", kome je, navodno, cilj otvaranje ideja o "Kosovu republici". Ali, tu se preko Azisa Hasarija pere novac od droge. U slučaju da im bane policija, tvrde da su to pare patriota prikupljene za zavičaj, kao i prilozi koji se skupljaju za klub i njegove akcije.

Hubert Koferštajn, istražni sudija iz Berna u Švajcarskoj, upravo juri Saraja Sefedina i Derviša Abdula Nasera, jer je dokazao da su njih dvojica na samo jednom poslu sa drogom zaradili šezdeset miliona švajcarskih franaka...

- Mogao bih još dugo da nabrajam albanske narko-bosove koji su preplavili Evropu gde su svi njihovi narko-poslovi uvijeni u formu zavičajne kulture, ljudskih prava, pomoći izbeglicama, nezaposlenima... Oni su se ustalili u tim zemljama i tu ima bosova svih nivoa. Ipak, i dalje je za sve glavni Njujorčanin Halit Šehu. On i bukvalno vedri i oblači u narko-biznisu Albanaca u svetu - naglašava Marko Nicović.

Kosovo - magacin heroina

Nicović zato i strepi da će se u našoj zemlji, na Kosovu, ako Šiptari budu dobili sopstvenu policiju, sudstvo i ostale instrumente vlasti, stvoriti velika narko-baza, neka vrsta potpuno sigurnog magacina za drogu, odakle će se, pored Amerike, snabdevati i Evropa.

Ideja o kojoj narko-bosovi sanjaju godinama nikada nije bila izvesnija nego sada - tvrdi Nicović.

- Tu bojazan objašnjava kroz primer koji je kao policajac zadužen za hvatanje krijumčara na Kosmetu lično i doživeo.

- Jugoslovenska policija je u saradnji sa kolegama iz Amerike i Nemačke ušla u trag narko-kanalu koji je iz Turske, preko Kosmeta išao za Ameriku. Bilo je to sredinom osamdesetih - seća se Nicović. - Kada smo došli u Prištinu, javili smo se pokrajinskom sekretaru Mehmetu Malićiju. Takav je bio postupak. Da zna šta radimo na njegovom terenu. Tu je sve bilo spremno da se kanal preseče i likvidira. I mi smo čekali. Umesto krijumčara, javio nam se naš saradnik iz Turske i obznanio da je akcija propala. Neko iz tadašnjeg SUP-a je krijumčarima javio da ne dolaze u Prištinu i u vezu sa nama jer je u pitanju policijska zamka. I to se događalo u vreme kada je naša država imala punu kontrolu nad Kosovom. Mi smo bili očajni jer je sav trud otišao u vetar. Probali smo ponovo, ali se i sledećih nekoliko pokušaja završilo neuspehom. Onda smo shvatili o čemu je reč i uz odobrenje Branka Kostića, tadašnjeg šefa beogradske policije, na Kosovo smo dolazili pod lažnim imenima i bez ikakve veze sa lokalnom policijom. I uspeh nije izostao. Više nije bilo provala, a mi smo krijumčare hvatali sve sa robom i parama i ponekad i uz pucnjavu ih hapsili i brzo bežali za Bujanovac, kako nam uhapšene ne bi preuzela šiptarska policija. Oni su, naravno, besneli zbog tih akcija koje smo radili sa Amerikancima i Nemcima.

Nicović, takođe, tvrdi da svi u svetu dobro znaju da smo baš mi, u Jugoslaviji, bili najsigurnija brana za drogu na putu do Amerike, i da oni svojom sadašnjom politikom prema nama rade i protiv interesa i zdravlja sopstvenih građana, a naročito dece i omladine, što će ih u budućnosti, sve teško pogoditi.

- Ta ista Amerika - objašnjava Marko Nicović - uložila je dvanaest miliona dolara samo za granični prelaz u Dimitrovgradu, sa jednim ciljem: da se na toj glavnoj kapiji Evrope spreči šverc heroina. Platili su i školovanje naših policajaca za rat protiv krijumčara, snabdeli ih najsavremenijom opremom. A gde su druga ulaganja. I sada sve to treba da se ustupi onima protiv kojih su se toliko borili. Kao da su zaboravili brojne akcije i dokaze o ozbiljnom švercu. Pa samo smo od KUD-a "Šota" iz Prištine iz njihovih harmonika, basova, bubnjeva i ostalih rekvizita svojevremeno zajednički izvadili sedamnaest kilograma heroina. Pola na Surčinu, a pola u Njujorku. A to se radilo pod našom punom policijskom kontrolom. Šta će budućnost doneti, videćemo. Cenu onoga što će na Kosovu biti svet neće moći da izbegne.

Jovan ANTONIJEVIĆ