Sirogojno 2000: klasika ne umire, zar ne

Svaki bod i radost i bol

Zahvaljujući džemperima neobične lepote zlatiborsko selo je već bilo u 21. veku. Posle nekoliko sivih i crnih godina poruke lepote su drugi put trijumfalno osvojile svet. "Nisam gubila optimizam ni kad sam osetila da duša iz mene izlazi", kaže nesalomljiva "mama" Sirogojna

Stil ne podleže udarima vremena. Kad je posle osmogodišnje pauze u hotelu "Beograd Interkontinental" prikazana nova kolekcija s oznakom Sirogojna, izgledalo je kao da dugog rastanka nije ni bilo. Osnivač prestižnog znaka i autor kolekcije Dobrila Smiljanić je na početku, ipak, želela da kaže novinarima sa kraćim stažom:

- Mnogo je radio i TV kanala niklo a nas nigde nije bilo: ni u medijima, ni na sajmovima, ni u radnjama. Pre toga smo trideset godina oduševljavali Evropu, Ameriku, Japan. U međuvremenu se toliko toga dogodilo. Želimo susret sa vama još od prošle godine kad se dogodila prekretnica, ali leto je bilo vrelo, jesen kišovita i tako dođosmo do ledene zime...

Pravo vreme za vunene čarolije od kojih zastaje dah. Kako drugačije objasniti tišinu koja se mogla seći na kriške? Dok su pistom defilovali modeli iz nove kolekcije "Sirogojno stil 2000", među obično pričljivom sedmom silom nije se čuo ni šušanj, ni šapat. Svi su samo netremice gledali.

Crveno i crno

Sivo, volim te sivo ove 1999. Kombinacije snova u tipičnom Sirogojnu "klinču": led i nebo, antracit i crveno, grao i belo ili oživljeno tonom jagode ili umirreno bojom kamilje dlake. Na muškim džemperima - raskošna jesen. Na ženskim velike kragne, šalovi i kapuljače kao stvoreni za zimu. A-ha, tu su konačno i kućice i grančice!

"Ne pravim modele kao slike na zidu već samo ono što s uživanjem može da se nosi", uvek je govorila Dobrila Smiljanić. Promiču elegantne tamne prilike, ali i tmuran dan je manje tmuran kad blesne crveno. A onda opet crno, ovog puta sa jedva primetnim tragovima srebra ne samo na džemperima nego i na kaputima koje posle sanjate.

Kad se stišao aplauz, urednica televizijskog "Modnog magazina" Dunja Figenvald je osetila potrebu da u ime prisutnog novinarskog naroda kaže domaćinima:

- Nemojte se čuditi što je vladao tajac. Ostali smo nemi pred savršenstvom svakog boda!

Svaki bod - i radost i bol. Posle godina trijumfa i godina sunovrata, feniks se uzdigao sa novom snagom. Pre susreta sa novinarima osmog februara u podne i diplomatskim korom uveče, kolekcija 1999/2000. prikazana je na modnim sajmovima u Nemačkoj i Italiji a modeli se već uveliko prodaju u Japanu gde se na rukotvorine sa znakom Sirogojna decenijama gleda s istinskim obožavanjem. Toliko da uz ime firme Japanci ušivaju poruku: "U ovaj model su utkane najlepše želje pletilje upućene onom ko će da ga nosi".

- Imaću upravo takvu potrebu kad budem radila kolekciju za sledeći milenijum: da naši modeli prenose poruke ljubavi i pozitivne energije - kaže žena koja je slavu zlatiborskog sela pronela širom sveta. - Ja i inače ne mogu da pobegnem od crvene koja je boja mog života. Crvena se uvek nosi - ljudi su željni optimizma.

Kad duša zamire

Dobrila Smiljanić ga nije gubila ni u godinama očaja kad je izgledalo da ništa ne može da spase čedo kojem je posvetila život ("osetila sam kako duša iz mene izlazi"). Jer Sirogojno nisu samo džemperi već dobro zamišljen i još bolje sproveden koncept očuvanja starog srpskog sela i njegovih običaja. Sirogojno su i pletilje, i muzej, i biblioteka-galerija, i etnopark i sve njegove domaćinske kuće - čitava jedna sredina. Poznati i nepoznati svet je i te kako voleo da dolazi i sve da vidi i proba a stanovnici tri kontinenta su oduševljeno kupovali džempere savršenog dizajna u koje je bila utkana raskošna zlatiborska lepota.

Sve je počelo krajnje naivno. U želji da spreče masovni odlazak stanovništva iz sela, u Zemljoradničkoj zadruzi Sirogojno su 1962. odlučili da organizuju rad sa ženama koje bi, koristeći vekovnu tradiciju obrade vune, plele po svojim kućama. Dve decenije kasnije Sirogojno je od italijanskog Uduženja dizajnera dobilo pehar za doprinos visokoj modi Evrope a sedam njegovih pletinja kući je odnelo plakete za "istančan smisao u povezivanju tradicionalnog i savremenog stvaralaštva".

Dok je u jednom sobičku pokušavala da im utuvi u glavu krojeve i motive ("mi smo ti više usmene nego pismene", pravdale su se žene), Dobrila Smiljanić je imala tačnu viziju šta bi Sirogojno jednog lepog dana moglo da bude. Mnogi su to s podsmehom nazivali "Dobrilina fatamorgana". Kasnije su priznali da je pre uvođenja sankcija zlatiborsko selo već bilo u 21. veku.

- Do 1994. smo se s nekim rezervama još nekako i održavali a onda je počeo smak - priča gospođa Smiljanić. - Ja sam to doživela i kao lični poraz jer se nisam mirila sa propadanjem firme, sa nestajanjem nečeg čemu sam posvetila više vremena nego svojoj kući i porodici. Možda je to nemirenje i pomoglo da ne odemo pod stečaj već da tražimo izlaz.

Hvala ti, Bože!

Spasilac je stigao pre godinu dana u liku Radeta Ljubojevića, današnjeg predsednika nove firme "Sirogojno kompani". Pre nego što se otisnuo na desetogodišnji rad u Nemačku, Ljubojević je ne samo bio prvi čovek Dobrilinog tima u vreme njegovih najvećih uspeha već je kasnije, kao jedan od direktora "Jugoeksporta", nastavio da plasira ekskluzivne modele na evropsko tržište.

U rodno selo se vratio u pravi čas. Uzeo kredite, uložio pare, podigao firmu na noge, rešen da joj vrati nekadašnji sjaj.

- Ovo je novi korak Sirogojna u 21. vek - kaže Rade Ljubojević čiji se planovi za dalji prosperitet ne zaustavljaju samo na džemperima. - Proširili smo tržište, poboljšali finansijsko stanje, motivisali pletilje. U Japanu su naši proizvodi vrlo traženi. Na sajmovima u Nemačkoj, Austriji i Italiji jedina smo firma iz Jugoslavije sa svojim štandom i znakom. Želja nam je da se širimo po Evropi i, ako je moguće, ponovo osvojimo Ameriku.

Na domaćem tržištu originalnih džempera s oznakom Sirogojna je sve manje. Na konferenciji za štampu u "Interkontinentalu" čulo se čak pitanje gde, uopšte, mogu da se kupe. Zauzvrat, falsifikati su preplavili tezgde, haube i trotoare.

- To je sudbina svake dobre marke pa i naše - kaže Dobrila Smiljanić. - U godinama nemaštine pletilje su postale lak plen "biznismena": našli im vunu, zaređali od kuće do kuće, obezbedili kakav-takav posao. Zaštitili smo svoj znak i znak islandske vune koju jedino mi koristimo, ali kopije na trotoarima ne možemo da zabranimo. Sudeći po brdima džempera u Knez-Mihailovoj, dovitljivi Zlatiborci su se dosetili kako da unovče poznatu marku.

Sad, kad Sirogojno opet čvrsto stoji na nogama, njegova nensalomljiva "mama" nalazi snage čak i da se osmehne na falsifikate koji mu dođu kao nužno zlo.

- Važno je da se opet radi i da plate redovno stižu. Važno je i da je Ljubojević čovek iz našeg kraja i da ga voli kao što ga ja volim. Moje je da ga podržim i kažem: "Hvala ti, Bože!"

Dobrila Smiljanić
Višnja MARJANOVIĆ