|
Rasvetljeno trostruko ubistvo u Miločaju Zar i ti, čoveče?! Saša Milošević je usmrtio lakirera Mihajla Jerotijevića, a kad su potom trojica razbojnika ušla u kuću da je opljačkaju, supruga Marija je braneći se strgla povez s očiju jednom od njih i prepoznala Dejana Erdogliju. Zločinci su je ubili kao i kćer Julijanu Neizvesnosti i nagađanja više nema. Pa ni straha. Odahnuo je kraljevački kraj. Razbojnici koji su orobili i ubili majstora Mihajla Jerotijevića (48), njegovu suprugu Mariju (44) i kćer Julijanu (18) otkriveni su i uhapšeni. Njihova imena su: Saša Milošević, Dejan Erdoglija i Nebojša Šenk. Radomir Mićić Mica, koji ih je snabdeo pištoljem i prigušivačem, još je u bekstvu. A sve se ovako dogodilo. Jerotijevići su živeli u Miločaju, selu kraj Morave, desetak kilometara udaljenom od Kraljeva. Bila je to uzorna i čestita porodica. Tako ih i susedi i svi koji su ih poznavali opisuju. Skromni, radni i pošteni ljudi. U nekom vremenu, idući za zaradom i poslom, obreli su se u Austriji. Mihajlo i Marija su predano radili više od decenije u jednoj austrijskoj firmi, a onda se vratili u zavičaj. Podigli su veliku i lepu kuću, garažu, pomoćne prostorije. Majstor Mihajlo je ubrzo otvorio radionicu za lakiranje, farbanje i poliranje automobila. Posao je lepo išao. Lakirernica na Ibarskom putu postala je poznata zbog kvalitetnog rada majstora Mihajla, pa i umerenih cena. Blage naravi, odgovoran i savestan, pročuo se u celom pomoravskom kraju. I posao se razvijao. Sve češće u dvorištu Jerotijevića dovoženi su automobili na farbanje i lakiranje. Supruga Marija je održavala kuću i podizala decu. Sin Saša je završio srednju školu i upisao se na fakultet u Nišu. Kćer Julijana je upravo pohađala treći razred ekonomske škole. Bila je prva u svemu i đak generacije. Ukratko, srećna, složna i uzorna porodica. Sve do tragičnog 24. januara, kada su Mihajlo, Marija i Julijana svirepo pobijeni. Saša je pretekao slučajnošću. Dan pre tragedije vratio se na fakultet. Dogovor trojice pajtaša Dok je majstor Mihajlo neumorno radio u svojoj radionici, trojica besposličara su se sastala u jednoj kafani dogovarajući se kako da dođu do novca. Bili su to Saša Milošević, rođen u Prištini 1970. godine, elektrotehničar bez zaposlenja, sa stanom u naselju Gotovac, Dejan Erdoglija (28), nezaposleni auto-mehaničar, iz kraljevačkog naselja Zmajevac i Nebojša Šenk (33), bez zanimanja i zaposlenja, rođen u Đakovici, sa stanom u Kraljevu, naselje Ribnica. Brzo su se dogovorili da će do novca doći pljačkom. Razradili su plan, a Erdoglija je predložio da prvo poharaju Mihajla Jerotijevića. Poznavao ga je i nekoliko puta odlazio kod njega u radionicu zbog automehaničarskih poslova. Znao je i to da su Mihajlo i Marija dugo radili u inostranstvu, da mu posao lepo ide i da će sigurno naći dosta deviza i dinara. Sačinili su plan. Odlučeno je da se ide do kraja, pa ako treba i da se ubija. A da bi i to uradili, potrebno je bilo da nabave oružje. Stupili su u vezu sa Radomirom Mićićem Micom, vulkanizerom bez zaposlenja, iz Kraljeva i zatražili da im nabavi pištolj i prigušivač. Ne zadugo Radomir je doneo i predao pajtašima pištolj Još istog dana otišli su u Zmajevac i najpre u Dejanovoj garaži isprobali kako funkcioniše oružje sa prigušivačem. Ponovili su to i u dvorištu porodice Erdoglija. Bili su zadovoljni, pucnji su se jedva čuli i bilo je očigledno da je Mica znalački i vešto obavio svoj deo posla. Sve je bilo, znači, u redu: u akciju kreću u subotu, 23. januara. Cilj - pljačka porodice Jerotijević. Tog tmurnog januarskog dana, pred sumrak, posedali su Saša, Dejan i Nebojša u automobil Sašinog oca Branislava. Bio je to golf zelene metalik boje, sa registarskim oznakama Rume, čija je registracija već odavno bila nevažeća. Pravo iz Gotovca krenuli su ka Miločaju. Pred polazak su se još jednom potanko o svemu dogovorili i provrirli da li su sve potrebne "alatke" poneli. Sve je bilo tu. Revolver sa prigušivačem, medicinske rukavice koje skrivaju tragove, kape "fantomke" sa prorezima za oči, kao i kotur širokog selotejpa, lepljive trake za pakovanje. Prešli su Moravu i odmah kraj Miločajskog mosta skrili automobil. Odatle su pešice krenuli ka kući Jerotijevića, udaljenoj odatle oko 1.000 metara. Zaklonjeni bedemom od šljunka dugo su osmatrali šta se događa u kući. A tamo su dolazili i odlazili gosti, bilo je živo, čuo se žagori smeh, kao i brujanje automobilskih motora. Razbojnička grupa je postala nervozna i nestrpljiva. Čekanje se odužilo, pa su Dejan i Nebojša predložili Saši da odustanu i ponovo dođu sutradan kad bude mirnije i povoljnije za ostvarenje njihovog plana. Protivi se Saša, ljutio na svoje partnere, ali je konačno i sam uvideo da im okolnosti ne idu naruku i da te večeri moraju odustati. Konačno su se vratili do mosta na Moravi, posedali u automobil i otišli za Kraljevo. Surovi pljačkaš Sutradan se družina ponovo našla u kafani. Čvrsto su se dogovorili da uveče obave "posao" po svaku cenu. I predveče su se uputili ka Miločaju. Ponovilo se sve iz prethodnog dana: skrivanje automobila, pešačenje do gomile sa šljunkom, osmatranje i priprema za akciju. I opet su neki gosti bili u kući Jerotijevića. Ne zadugo, pa su seli u svoj automobil i krenuli ka Moravi. Bilo je oko devetnaest časova kad su spazili da majstor Mihajlo izlazi iz kuće i ulazi u garažu. Saša je tada dao znak i odlučno rekao: "Polazimo!" Sva trojica su ušla u dvorište i uputila se ka garaži. U međuvremenu Mihajlo je izašao na sporedan izlaz ka pomoćnim prostorijama. Saša je obišao kuću sa druge strane i našao se oči u oči sa njim. Nije ni trepnuo, nije progovorio ni reč. Prislonio mu je pištolj na čelo i opalio. Zatim ga je uvukao u garažu misleći da je mratv, zaključao je vrata i ključ poneo sa sobom. Pozvao je onda svoje ortake da upadnu u kuću. Ušla su sva trojica. Saša je zaključao ulazna vrata kuće. Neočekivano se tada, na stepeništu pojavila osamnaestogodišnja Julijana. Zgrabili su je, šakom poklopili usta i zapitali gde se nalaze pare. Devojka je tihim glasom rekla da to ne zna, da o novcu vode brigu otac i majka i da njoj to zaista nije poznato. Rekla im je da se majka nalazi u kuhinji i sva trojica su se tamo i uputila. Skočili su na prestravljenu ženu, ona se opirala, ali su je savladali i obe poveli u spavaću sobu. Tukli su Mariju tražeći da kaže gde kriju devize. U otimanju je uspela da skine "fantomku" sa lica jednog od napadača. Prepoznala je Dejana Erdogliju i prestravljena jauknula: "Zar i ti, čoveče?!" Savladali su majku i ćerku, širokom lepljivom trakom vezali im noge i ruke, zapušili usta i počeli premetačinu. U plakaru su našli dva koverta na kojima je pisalo - "Za kućne potrebe". Unutra je bilo ukupno 2.300 nemačkih maraka. U tom času neko je počeo da lupa na vrata i doziva. U posetu rođenom bratu došao je Sava Jerotijević sa suprugom i Mihajlovim prijateljem koji mu vodi knjigovodstvo. Razbojnike je zahvatila panika. Erdoglija je sišao niz stepenice i promenjenim glasom povikao da će odmah da otvori. Brzo se vratio na sprat. Odlučili su da preko terase skoče na pomoćnu zgradu, a odatle na zemlju pa preko ograde - u noć. Saša je tada prislonio cev revolvera najpre na glavu majke Marije, a potom i ćerke Julijane. Pale su bez glasa i jauka. Kako je Marija još davala znake života, Saša je u nju ponovo opalio. Smandrljali su se niz terasu. Kad su im gosti pošli u susret, Saša je ispalio jedan metak u njihovom pravcu. Promašio je. Zrno je udarilo u vetrobran automobila i razbilo ga. Razbojnici su potom otrčali do šumarka, a zatim do mesta gde su ostavili automobil. Posedali su i pošli ka Kraljevu. Savo i njegov prijatelj obili su vrata i ušli u kuću. Zatekli su strašan prizor. U lokvi krvi, bez znaka života, ležale su na podu majka i ćerka. Ubrzo su u garaži našli i majstor Mihajla. Još je davao znake života. Dva časa kasnije izdahnuo je u bolnici. Gore u sobi učenice Julijane zatekli su otvorenu knjigu i upola dovršeni domaći zadatak. Glas o strašnom zločinu munjevito se preneo dolinom Morave. Svet je bio zapanjen i zbunjen. Nikada se još, koliko se zna, tako nešto nije dogodilo u ovim krajevima. Uplašeni svet je počeo da se rano zaključava, strepnja se uvukla u mnoge porodice. Mihajlo, Marija i Julijana su sahranjeni uz prisustvo nekoliko hiljada građana, prijatelja i đaka. Kraljevačka policija se našla pred velikom zagonetkom. Pukovnik Radoje Milijanović Raša, načelnik MUP-a Kraljevo, kaže da nije bilo nijednog detalja za neko polazište. Pred policijom je stajao težak zadatak. U akciju otkrivanja zločinaca pošli su najsposobniji inspektori i policajci. Ali, nigde traga. Javljali su se i građani i davali neka obaveštenja. Dani su prolazili, ali bez rezultata. A onda, se pojavio mali trag. Izgledao je u početku beznačajan, ali je davao neku nadu. I polako, strpljivo i uporno, detalj po detalj, sklapao se mozaik ubistva. I konačno, sve je bilo poznato. Posle tri nedelje bdenja kao na "mrtvoj straži" policija je imala sliku događaja. Pa i aktere. Sve drugo je bila stvar pofesionalne rutine. Zločinci su se našli u obruču, škljocnule su lisice, krvava avantura je bila završena. Hteo još da ubija A evo šta se u međuvremenu događalo. Po izvršenom zločinu razbojnička trojka stigla je u Kraljevo i svratila u kafanu. I kao da se vraća sa kakve svetkovine poručila je turu pića da se osveži i predahne. Bežeći iz kuće ubijenih jedva su uspeli da ubede Sašu da se ne vraća. Hteo je, vele, da se vrati i pobije goste koji su neočekivano stigli u kuću Jerotijevića, iz bojazni da su ih oni možda prepoznali. Sutradan su podelili novac i nezadovoljni opljačkanom sumom odlučili da krenu dalje. Sačinili su spisak mogućih žrtava, birajući privatnike za koje su pretpostavljali da imaju novca. Posakrivali su "alat": sanitetske rukavice, selotejp, fantomke. Saša je po hapšenju priznao zločin i poveo islednike da pokaže gde je sklonio te stvari. Prigušivač je sakrio u šupljoj cevi koja je bila bačena u gomilu starog gvožđa, kapu "fantomku" je zavukao u taburet u svojoj spavaćoj sobi, a okvir sa preostalim mecima je gurnuo pod krovnu konstrukciju. Pištolj, kako je izjavio, rastavio je i bacio u jezerce kod Zmajevca. Tamo su ga inspektori pomoću posebne sonde pronašli i predali istražnom sudiji. Magistar Milija Kurčubić, istražni sudija Okružnog suda u Kraljevu, izneo je zanimljivi detalj. Zločinci su iz imućnih porodica. I još: sem Saše Miloševića svi su oženjeni. Dejan Erdoglija i Nebojša Šenk tek što su postali očevi. Kraljevo i ovaj kraj sada slobodnije dišu. Policiji stižu telegrami podrške i čestitanja. Na kući Jerotijevića još se vije crna zastava. Zločinci će svoje dobiti na sudu. Pravnici kažu da je za ovo krivično delo predviđena smrtna kazna. |
Voja BLAGOJEVIĆ