Naši reporteri u Pančevu nakon bombardovanja

Hijene se bacile na "Utvu"

Iako se u fabrici izrađuju i popravljaju laki sportski avioni, NATO ju je raketirao kao vojni cilj



Nad Jabučkim putem, na izlazu iz Pančeva, gust dim. Gori "Utva", fabrika aviona. Jutro je, četvrtak 25. mart. Sirene svojim oštrim piskom zloslutno najavljuju novu opasnost iz vazduha. Automobili na mostu. I ljudi. Ranac na leđima, kesa u ruci. Nosi se najnužnije. I pogled u nebo. Odavno nije bilo tako čisto i plavo kao danas.

Iza okretnice džip sa francuskim tablicama. I oni žure ka "Utvi". Da novinari snime i zabeleže posledice NATO bombardovanja od noćas.

Momak u plavoj uniformi sa oznakama čuvarske službe kaže ogorčeno:

- E nisam video toliko drskosti - kaže uzbuđeno. - Em, su nas noćas bombardovali, em sad hoće preko dana da snimaju, pa posle iz udobnih fotelja da seire kako su nas razbili. Kao hijene...

Zove se Danilo. Tu je od noćas. Kašljuca. Gust dim koji nemirni povetarac nosi čas na jednu čas na drugu stranu štipa za grlo i steže pluća.

Šteta je ogromna

S ulice - fabrika stoji. Samo dim iznad nje. Iznutra je teško oštećena. Rakete su ovde obavile rušilački posao.

- Dva puta su nas tukli - kaže doktor Mirko Bućan, direktor "Lola Utve", iz čijih razvaljenih krovova crni dim kulja u nebo. - Jedan napad je bio pre devet, sinoć, a drugi nešto pre četiri u zoru. Žrtava, srećom, nema. To je za sada sve što mogu da kažem. Unutra je šteta ogromna. Neki pogoni su nam uništeni. Još je tamo plamen. Ima i neeksplodiranih raketa pa ulaz nije dozvoljen. Još nisu obavljena sva merenja i procene... To su fakti. Srećom ljudi sinoć nije bilo, osim obezbeđenja. Tako niko nije stradao.

Direktor sa jednim brojem svojih službenika stoji preko puta fabrike. Iako je sirena najavila novu vazdušnu opasnost, niko se ne sklanja. Stoje i čekaju. Bućan kaže da su jutros svi došli na posao, ali ih je rukovodstvo fabrike vratilo kući.

Čuvar Danilo je dojurio u fabriku posle prvog udara. I još je tu. Od sinoć.

- Bio sam kod kuće u Kačarevu, u krevetu. To je deset kilometara odavde. Kad je grunulo, iz kreveta me je izbacilo. I, evo, tu sam. Dođite da vam pokažem šta su napravili. Ali, nemojte blizu. Ko zna kakve još opasnosti iz dima i plamena vrebaju.

Teško je i gledati ali i slikati kroz dim koji kulja. Ipak, vidi se: po dvorištu delovi metala, repovi aviona... U hali samo ostaci onoga što je nekada imalo krila. Unutra se ne može. Delovi, lakih, sportskih aviona, mašina... Svuda lim i krhotine. U neke delove fabrike se ne može otići. Tamo još gori. Crveni plamen leluja kroz otvorena vrata.

Gotovo sve kuće preko puta fabrike imaju oštećene krovove, prozore, vrata, zidove...

"Rasturili nam kuću"

Jabučki put broj 129. Kuća tačno preko puta hale koja je najteže pogođena.

Otvorena vrata. Keruša i psetance u dvorištu, leluja zavesa na izvaljenom prozorskom ragastovu...

Ljudi su u podrumu. Upitni pogledi: da li je prošla opasnost. Jer, sirena koja označava predah još se ne oglašava.

Uplakano je lice Lepe Kostić, dok izlazi sa sinovima Mićom i Draganom, srednjoškolcima, iz betonskog podruma ispod stepenica na ulazu. Muž Božidar je otišao na posao. Rekao je vratiće se brzo, a nema ga.

- Kako je to pucalo i sijalo, brate mili... - kaže kroz suze. - Fala Bogu da smo živi. A vidi kuću! Od naše sirotinje smo je zidali. Deset godina. Boži plata petsto dinara. Deca gladna, žedna i željna svega, a mi u kuću. Da nam bude lepo. Da deca imaju lep dom. I vidi sad!

Po dvorištu rasejani crepovi. Novi, nedavno stavljeni. Sunce se probija između krovnih letvi. U kuhinji s druge strane kuće oba rama od prozora izletela iz ležišta. Srča svuda.

- Ne znamo šta da radimo. Svaki čas su sirene, a mi u podrumu. Kud ćemo večeras ne znamo.

Sve kuće u toj dugačkoj ulici na periferiji Pančeva preko puta "Utve" su oštećene. I kafana "Karaula" u broju 101/d, je stradala. Ana i Dragan čiste od jutros. Nek sviraju sirene.

Ninko Brkić, muž vlasnice kafane Ljubice, kaže da je četiri puta "dobro udarilo".

- Bile su to strašne detonacije. Treslo se sve. Pucali lusteri, padale slike sa zidova, izletali prozori iz okvira. Ja sam bio unutra. Izjurim napolje. A ono gori "Utva". Ceo komšiluk je bio napolju. Stojimo pred kapijama i gledamo. Plamen ogroman. Cele noći je gorelo i osvetljavalo okolinu. Kao u paklu. Ja ne znam kako to vatrogasci nisu došli da gase. Valjda zbog novih udara. Evo, u sobi mi je naprsla i jaka betonska ploča. Ne znam šta ću. Čekam. Sredio sam kafanu koliko mogu. Mora da se živi. Ne mogu samo da stojim i gledam u nebo.

U Pančevu ovog prvog jutra posle bombardovanja život teče normalno. Koliko može. Stoperi prema Beogradu i dalje drže podignut prst, biciklisti su u većem broju na ulicama, ponegde ljudi u grupicama razgovaraju o noćašnjem haosu...

Čovek je čudno biće: brzo se navikne na sve

Jovan ANTONIJEVIĆ


Porodica Jovanov iz Pančeva je noć provela u podrumu

Plašila sam se za svoje devojčice

Porodica Lazara Jovanova, starih Pančevaca, noć između srede i četvrtka je provela u podrumu.

Lazar Jovanov nam priča o toj strašnoj noći:

- Čitav grad je podrhtavao. Znali smo da je počelo bombardovanje, bili smo sirenama upozoreni, ali nismo ni slutili da će Pančevo biti jedan od najvažnijih ciljeva. Sišli smo sa decom u podrum i tu proveli celu noć.

Njegova supruga Tatjana veli da je najviše strahovala za svoje devojčice, petogodišnju Dunju i desetogodišnju Milenu.

- Ponela sam samo ono najneophodnije. Obradovala sam se kada su deca zaspala, ali me je onda uhvatila panika. Šta ako pogode podrum, naše jedino skrovište? Zgrade u okolini naše kuće imaju skloništa, ali za nas su u tom trenutku bila predaleko, a delilo nas je samo stotinak metara. Zato smo odlučili da ostanemo u svom podrumu. Srećom, zoru smo dočekali nepogođeni i sa svojom decom.

Pogođena je "Utva".

- Nju su najžešće tukli. Jutros su se iz "Utve" vratile neke naše komšije. Kažu da je sve to strašno. Tukli su dušmanski. Samo je Bog hteo da neka od njihovih raketa upućenih na "Utvu" ne skrene na naselje i ljude i decu u njemu - rekla nam je tužnim i utučenim glasom, ipak srećna što su svi iz porodice Jovanov i njihove komšije živi.

- Lazar Jovanov je dodao: cele noći je prostor oko "Utve" podrhtavao, a poslednji put bombe su pale u četvrtak u 3.30 časova.

TRPE NIKOLOVSKI


Napadnuto i Prokuplje

Sručili pet tona eksploziva

U Prokuplju su avioni NATO-a gađali kasarnu Vojske Jugoslavije koja se nalazi na ulazu u grad, u naselju Jabukar. Razorena su skladišta opreme, a desetorica vojnika su povređena. Posle ukazane pomoći na hirurškom odeljenju gradskog Medicinskog centra otpušteni su Zoran Stevanović, Branko Ljušić i Nebojša Polić. Sa težim povredama na lečenju su zadržani Dragan Trajković, Vladimir Bunč, Malin Lazović, pukovnik Dragoslav Drenovac i Džolt Saratka. Zbog komplikovanih preloma i povreda u nišku vojnu bolnicu su hitno prebačeni Gale Zdravković, Zvezdan Luković i Mirko Mitrović.

Podatke smo dobili u opštinskom štabu od Dragana Radosavljevića, šefa vojnog odseka, koji nam je rekao da su u dva navrata avioni NATO-a izručili više od pet tona eksploziva na ovaj grad i objekte u njemu.

- Samo zbog pravovremenog reagovanja ljudske žrtve nisu veće, a materijalna šteta tek treba da se proceni - rekao nam je nam sagovornik.

S obzirom na to da je planina Jastrebac u neposrednoj blizini ovog mesta, građani su se organizovali da krenuli u ranim prepodnevnim časovima u potragu za pilotima i posadom oborenog nemačkog aviona "tornado".

- Krećemo da ga nađemo jer je on ratni zločinac i treba mu suditi po našim zakonima - kaže Milan Keković, Prokupčanin koji je dobar poznavalac ove planine.

U Prokuplju ne vlada panika. U naselju Jabukar mnoge kuće su zbog bombardovanja ostale bez okana na prozorima.

- Srče ima na sve strane. Moj unuk Miroslav koji je bio blizu prozora posečen je po licu i rukama - kaže nam Desanka Petrović, žiteljka ovog naselja koja je kao devojčica preživela onaj rat. Pamti "štuke", a sada je prvi put čula za avione "tornado". Uzbuđena, ne može da oćuti:

- Vodili su me Nemci na streljanje. Ni sama ne znam kako sam preživela. Mislila sam da će moja deca živeti u miru. Sada brinem za četrnaestogodišnjeg unuka. Trebalo bi da naša država izda poternicu za Klintonom, Solanom, Šrederom, Šarpingom i ostalim zločincima. Nema više bolećivosti. Mučki, noću, pod okriljem mraka, ubijaju. Neka dođu da ih vidimo. Izbegavaju dvoboj, onaj časni. Nego kao kukavice bacaju bombe i beže.

Sve službe u gradu funkcionišu, prate se najnovija zbivanja, a vojnoj komandi se ujutru posle napada snaga NATO javilo više od dve stotine mladića tražeći oružje i vojni raspored.

- Popisaćemo materijalnu i ostalu štetu. Najkonkretnije. I sa ostalim popisima idemo pred Međunarodni sud pravde - kaže Zoran Cvetković koji ne može da oprosti susednim zemljama koje su dozvolile da s njihove teritorije stignu avioni.

Ozren Milanović


Pogođena kasarna u Kuršumliji

Devet nedužnih žrtava

Kuršumlija. Sreda, oko dvadeset časova. Nije prošlo ni pet minuta otkako su utihnule sirene kada je prvi put grunulo. Prva raketa je pogodila kasarnu na brdu Borovnjak u samom gradu, a onda je puklo još jednom, pa još jednom.

U gradu je nestalo struje, ali su ljudi i pored granata što su gruvale i mraka koji je zavladao uspeli da sačuvaju prisebnost.

Pola sata je proteklo otkako su prve tri granate eksplodirale kada je usledila nova kanonada.

Oko dvadeset jedan sat sve se umirilo. Samo su povremeno sirene kola hitne pomoći i policije prekidale taj muk. Interventne ekipe i dobrovoljci krenuli su u obilazak. Na brdu Borovnjak, gde se nalazila kasarna, sve je gorelo. Plameni jezici dizali su se visoko u nebo i obasjavali celu okolinu. Počela je evakuacija ranjenih i izvlačenje mrtvih.

Zoran Vučković, ginekolog i jedan od zamenika direktora Doma zdravlja u Kuršumliji, pomogao je da se ispod masivne betonske ploče izvade tela poginulih. Ranjene i mrtve odvozili su u Dom zdravlja. Svim povređenima je pružena prva pomoć, a onda su prebačeni u Niš.

Nažalost, za devet vojnika i rezervista nije bilo pomoći. Uranija Petrović, lekar u Domu zdravlja, obavila je identifikaciju poginulih. Stradali su: Miodrag Bladišev, aktivni oficir, Ivica Ćelić, vojnik, Branimir Perić, vojnik, Žarko Radovanović, Dragan Radović, Micko Ilić i Vladimir Nedeljković, rezervisti iz Kuršumlije, Radoslav Balović, rezervista iz Prokuplja, i Slaviša Milenković, rezervista iz sela Kastrat kraj Kuršumlije.

O. Radulović