U selima kraljevačkog kraja

Krateri na njivama

Bombe i dirigovane rakete padaju na kuće, šume i oranice po mestima u kojima nema nikakvih vojnih objekata



Izlazeći iz štale te noći Radoslav Arnautović iz Katrge nehotice je pogledao u nebo. Bila je, veli, prava prolećna noć, sijao je mesec, sa Morave je dopirao prepoznatljivi miris proleća, cvetale su prve kajsije a mir ležao na poljima.

Bila je to i poslednja mirna noć ovog čestitog srpskog seljaka. Nešto kasnije, bez objave rata, napali su ga bombarderi.

Od tada Radoslav je u ratu sa piratima.

Svi bili na okupu

Arnautovići su te večeri svi bili na okupu. Domaćin Radoslav, njegova supruga Zlata, sin Dobrivoje, inženjer tehnologije u čačanskoj "Slobodi", snaha Dragana, elektroinženjer, zaposlena u "Elektrodistribuciji" Čačak i unuci Milutin i Momčilo, đaci osnovne škole.

- Radoslav je tog dana bio na njivi - priča Zlata. - Sad je vreme poljskih radova, svi ljudi su na poljima. Došao je umoran kući, ali smo se svi okupili oko stola. Znali smo za pretnje koje dolaze od Amerikanaca da će nas zasuti bombama, ali, iskreno rečeno, nismo u to mnogo verovali. Pa, mislili smo, ako i budu tukli, tući će valjda vojsku, kao što se to dešava. Ali, što bi civile, i to bez objave rata.

Sedeli su tako Arnautovići, a ni slutili nisu na zlo koje će uskoro doći. Onda su u jednom trenutku, bilo je tačno 19 časova i 50 minuta, uz zloslutnu buku počele da padaju bombe. Zemlja je zadrhtala, začule su se eksplozije. Mirno i bez panike, iako uplašeni, napustili su kuću i otišli kod rođaka u podrum zgrade udaljene stotinak metara.

Dugo su ostali u podrumu Želimira Arnautovića. I kad je izgledalo da je sve završeno, makar za tu stravičnu noć, došlo je do strahovite eksplozije. Zatresli su se temelji kuće, kroz vazduh su poleteli komadi metala, kamenja, zemlje, delovi armirane konstrukcije.

Bilo je očigledno da je pogođena neka kuća.

U osvit zore Arnautovići su se vratili kući. Samo kuće nije bilo. One sagrađene 1978. godine. Pretvorena je u gomilu cigala, delova armiranog betona, zemlje, polomljenih prozora, vrata, krovne konstrukcije.

- Raketa je pala pod sam temelj sa jugoistočne strane. Zarila se u zemlju i napravila krater dubok dvadesetak metera. Izbacila je talas podzemne vode, šodera, kamenja, zemlje, busena ilovače. Svuda uokolo osećao se miris eksploziva. Stajali smo nemi i zaprepašćeni. Naše kuće više nije bilo.

Tako priča domaćica Zlata Arnautović. Pa kaže da su se obradovali kad su pod varljivom svetlošću prvog svitanja videli obrise nove kuće na sprat podignute pre nekoliko godina, sagrađene trudom i znojem ove vredne porodice.

Ali, ni te kuće uglavnom više nema. Stoji još u celom, ali potpuno rasprsnutom komadu. Popucali su zidovi, sve je iz temelja poljuljano, nije više za stanovanje. Sve što su imali i stekli uništili su im piloti NATO-a.

Srećom, nema povređenih

Stradali su i kuće suseda Arnautovića. Aleksandar Leso Gavrilović kaže da mu je uništen krov, oštećeni zidovi, kuća napukla i izgubila stabilnost. On je prikupio i složio na gomilu delove rakete koja je tu pala. To je neka metalna gvožđurija.

Odmah u susednom dvorištu je kuća Miomira Radivojevića. On sa porodicom živi, inače, u Beogradu i niko se u njoj te noći nije nalazio. I ta kuće nije više za stanovanje.

Dosta je te noći oštećeno kuća po Katrzi. Na sreću, niko nije ni nastradao, pa ni povređen.

Nebeski pirati se nisu smirili. Tukli su i sledećeg dana. Samo se nisu proslavili. Meta napada, sudeći po rezultatima bombardovanja, bile su njive i šumarci kraj Morave.

- Dve krstareće rakete pale su nedaleko od moje kuće - kaže Živomir Jakovljeivć iz Miločaja, zaposlen na železnici. - Jedna je tresnula posred njive Branimira Dmitrovića u potesu Borak. Druga, nekoliko stotina metara dalje na parcelu Marka Šljivića. Branimirova njiva više ne postoji. Na njoj je ogromna jama široka desetak i duboka više od deset metara. Po ostalom delu tog pšeničišta sada leže buseni zemlje, kamenja, blata i šodera.

I druga raketa koja je pala u Miločaj načinila je štetu selu. Prozori, crepovi, a ponegde i zidovi su popucali. Radenko Dmitrović se žali da su komadi krhotina bombi zasuli u njegovo ekonomsko dvorište i naneli štetu. I u čudu se pita šta NATO piloti traže po njivama u Miločaju.

Uprkos svemu, živost na poljima i njivama kraj Morave ne prestaje. I pomoravski seljaci oru, seju, obrađuju polja. Žilavi, trpeljivi i naučeni na svaku situaciju, prilagođavaju se ratnom stanju.

Konačno, treba živeti.

Voja BLAGOJEVIĆ