Uznemireni psihijatrijski bolesnici Oni ne mogu u sklonište Bolnica "Dr Laza Lazarević" je jedna od najstarijih psihijatrijskih ustanova na svetu: ustanovljena je ukazom kneza Miloša Obrenovića 1838. godine kao deo vojne bolnice pod upravom dr Vita Romita, italijanskog lekara koji se i tada, pre više od veka i po, divio hrabrosti i plemenitosti Srba. Kada su tokom Prvog svetskog rata, 1915. godine, Nemci okupirali Beograd, ova bolnica je bila jedina slobodna teritorija i u nju nije stupio nijedan neprijateljski vojnik. Nemci, koji su na Balkanu u oba rata pokazali svu svoju surovost, imali su poštovanje za integritet bolnice. Jer, psihijatrijski bolesnici su najteži pacijenti i potpuno bespomoćni. - Noćas, u trenutku bombardovanja ovog dela Beograda, projektili su pali na pedesetak metara od nas - priča profesor dr Prvoslav Marković, direktor bolnice. - Zgrada je stara i teško je uočiti oštećenja, ali verujte, ona su vrlo velika. Popucala je fasada, a šta se dogodilo ispod nje, tek treba da ustanovimo. Noć je bila veoma hladna, a ostali smo bez ijednog prozora na bolničkim sobama. Ne moram posebno da naglašavam da bolnica nema sklonište. Zbog prirode bolesti nama je nemoguće da koristimo sklonište ispod glavne zgrade Kliničkog centra. Zato je, uostalom, veoma komplikovano evakuisati naše pacijente kojih je noćas bilo dvesta deset. Tokom petka, dakle dan pred bombardovanje, iz bolnice su otpušteni najlakši bolesnici, oni kojima je lakše da kod kuće, među svojima, prođu kroz sve što nas snalazi. Ostali, a reč je o veoma teškim slučajevima, ovih dana su sve vreme pod jakim sedativima. To je razumljivo ako se zna da psihijatrijskim bolesnicima smeta čak i beznačajna promena vazdušnog pritiska, a kamoli bombardovanje neposredne okoline ili požar. - Mi nemamo radno vreme, takav je naš posao - objašnjava profesor Marković. - Između ostalog i zbog toga noćas je u bolnici bilo više osoblja. Nekim pacijentima je i samo naše prisustvo deo terapije. Lek. Mislim da je samo to pomoglo da ne dođe do panike i veće nesreće. A spavam ovde već nekoliko noći. Znam kako je i zdravom čoveku kad detonacija prodrma ovu našu zgradu. Bez obzira na to što je u noći između petka i subote izbegnuta katastrofa, pacijenti bolnice "Dr Laza Lazarević" će biti sve ugroženiji, a njihovo zdravstveno stanje sve teže. Jer, čak i snažne ličnosti se u ovakvim situacijama iscrpljuju i "pucaju". - Što je najgore, mi očekujemo objektivno povećanje broja psihijatrijskih pacijenata - veli direktor. - A ova noć je pokazala da teško možemo da se nosimo i sa ovoliko bolesnika u ovakvim situacijama. Bez obzira na sve, pružićemo sve od sebe. Već smo obezbedili naše odeljenje koje se nalazi u Padinskoj Skeli, s one strane Dunava. Imamo hrane i lekova za dva meseca, što je izvanredan uspeh i inače. Ipak, nadamo se da će ovo ludilo, pravo ludilo, stati pre nego što se sasvim iscrpemo. Uzdam se u nas. Pre samo nekoliko dana profesor dr Prvoslav Marković je poslao pismo akademiku Tarasovu, predsedniku Međunarodne akademije kompjuterskih nauka i sistema, i zahvalio na njihovoj podršci. U tom pismu je, između ostalog, napisao: "Istorijsko iskustvo je stvorilo snagu ličnosti mog naroda, takvu da može i umirući da živi, za razliku od drugih koji i živeći, na izgled u svetu blagostanja, umiru." - Bombardovanje Beograda, raketiranje ciljeva nadomak ovakve i ovolike zdravstvene ustanove, pa to je slučaj za nas - sumorno je rekao profesor dr Prvoslav Marković.

---