Broj 2100, 17. april 1999.
Na naslovnoj strani: Vojnici Nikolić Tanasije i Željko Tošić dočekali su uskršnje praznike na položajima negde na Kosovu i Metohiji: u trenutku predaha
Snimio Željko Sinobad
Kosovo i Metohija: Naši reporteri na položaju sa generalima
Vojnici sa srcem Obilića
Komandant Treće armije Nebojša Pavković i komandant Prištinskog korpusa
Vladimir Lazarević pričali su nam o nametnutom ratu, o junacima odbrane, o
razbijanju terorista i o tome kako su NATO bombe izazvale masovni egzodus
stanovnika svih nacionalnosti
Na Kosovo nikakva sila ne može da dođe bez velikih žrtava. Nema šanse. Možda bi ovi naši agresori i mogli da dođu donekle, ali ovde ne mogu ostati. Naročito ne bez ogromnih žrtava!
U ovom broju:
Srpče i Šiptarče u istom inkubatoru
Kada je počelo bombardovanje, iz podruma Kliničkog centra "Kragujevac" je iseljena nuklearna medicina, a useljena pedijatrija
Komandant eskadrile "Tigrovi" je samo na trenutak bio u dilemi: da se
katapultira iz pogođenog "orla" ili da avion usmeri na trup jednog od
protivnika. Odlučio se za ovo drugo
Vukica Miladinović je u mraku nogama i rukama krčila ruševine, Dijana je
tetki Neni pokušavala da udahne život, a desetogodišnjeg teško ranjenog Marka mati
je kao mače izvukla kroz otvor koji je probila glavom
Kada ni tronedeljni vazdušni udari nisu naterali Beograd na kapitulaciju, u
strahu od saveza Jugoslavije sa Rusijom i Belorusijom NATO je krenuo u besomučno
bombardovanje civila i razaranje industrije. Ali, to su poslednji trzaji agresora
U kući familije Maljoku u Smederevskoj Palanci smestili su se žene i deca.
Pobegli su iz pakla koji su svake večeri donosili NATO bombarderi...
"Bolje da su odmah ceo Kragujevac sravnili sa zemljom, nego što su ’Zastavu’
porušili", kaže Srba Antonijević, koji je ceo svoj radni vek proveo u njoj
"Tomahavk" je išao pravo na nas
Od šest NATO projektila dva su pogodila kuće porodice Milanović, a Miodrag
je upao u krater i umalo se nije udavio u vodi