Niš: raketama na delegaciju iz Beograda

Pilot gađao ljude

Stražar Milorad Čukić je viknuo: "Avioni u naletu!" Odjeknule su eksplozije i od detonacije su svi popadali. Teško su ranjeni Dušan Matković, potpredsednik SPS-a i generalni direktor "Sartida 1913", kao i policajac Goran Aleksić. Povređena je i Gorica Gajević, generalni sekretar SPS-a

Tog utorka, 11. maja, još se nije znalo kolika je šteta od besomučnog bombardovanja industrijske zone "Sever" u Nišu niti koliko je ljudi ostalo bez posla i hleba. Znalo se samo da su potpuno uništena postrojenja NIS "Jugopetrola" i "Energogasa". U gradu je poginulo i ranjeno više desetina civila. Tragedija.

Nešto pre jedanaest sati u Niš su stigli Gorica Gajević, potpredsednik Veća građana Savezne skupštine i generalni sekretar Socijalističke partije, i Dušan Matković, potpredsednik SPS-a i generalni direktor smederevskog giganta "Sartid 1913". Dočekao ih je Goran Nikolić, predsednik niških socijalista. Sa njim su bili i dr Zoran Radovanović, predsednik Okružnog odbora SPS-a Nišavskog okruga, i komandant štaba civilne zaštite Niša dr Jovan Zlatić.

U "Energogasu" domaćin im je bio Dragoje Kozić, direktor. Obilaze krug, gledaju zgarišta i ruševine, uništene instalacije. Zgroženi su nad divljaštvom neprijatelja.

Desetak minuta kasnije pridružuje im se Časlav Grubić, zamenik direktora NIS "Jugopetrola" u Nišu i rukovodilac instalacija ovog preduzeća. On vodi goste prema najbližem krateru, na mestu gde je do zločinačkog bombardovanja bio ogroman rezervoar i jedna od upravnih zgrada.

Časlav Grubić se penje na pet-šest metara visok bedem od zemlje i šuta. Gorica Gajević stupa za njim. Prati je Goran Nikolić, a pridružuje im se Božur Rajović, rukovodilac komercijale.

"Goco, vraćaj se, opasno je!"

U trenutku kad prema njima kreću Duško Matković, dr Zoran Radovanović i dr Jovan Zlatić, sa ulazne kapije trči komandant straže Milorad Čukić. Viče izdaleka:

- Javljeno mi je da su u naletu avioni, bežimo!

Iz "motorole" dr Zlatića čula se ista poruka. On se okreće Gorici Gajević:

- Goco, vraćaj se, opasno je.

Okolo su novinari: četiri televizijske ekipe, dvojica radio-novinara i još desetak poslenika pisane reči.

U taj mah iz aviona je osuta raketna paljba. Bilo je 11.20 sati pre podne. Ciljaju direktno u ljude. Dve smrtonosne rakete nemilosrdno su usmerene ne na već uništena postrojenja već na žive mete: političare, privrednike i novinare.

Časlav Grubić bukvalno baca na zemlju Goricu Gajević i Gorana Nikolića. Prvi projektil pada samo dvadesetak metara dalje od njih.

Eksplozija diže sve: ljudi lete kao perca i padaju na deset-petnaest metara udaljenosti. Plamen suklja, a šrapneli, usijano gvožđe, komadi betona lete na sve strane. Na zemlji, tamo gde su se zatekli, ostaju jedino Dušan Matković i Goran Aleksić, radnik MUP-a Srbije. Povređeni su.

Aleksiću je veliki geler razneo donji deo trbuha, zdrobio karlicu, polomio obe noge... Živ je i ima snage da izvuče pištolj i ispali nekoliko hitaca uvis, dozivajući pomoć. Ljudi ga ne vide i ne čuju, jer leže na tlu skrivajući glave rukama. Aleksiću, ipak, pritrčavaju dr Jovan Zlatić i jedan radnik obezbeđenja i pokušavaju da mu pomognu. "Motorolom" traže Hitnu pomoć.

Nekoliko metara dalje sa zemlje pokušava da se podigne Dušan Matković. Desna ruka mu je gotovo otkinuta. Geler mu je razneo rame. Desna strana lica mu je modra i otečena, najverovatnije od pada na beton.

Prisebnost "Politikinog" novinara

I dok Dušan Matković pokušava da se podigne oslanjajući se na levu ruku, doleće drugi projektil i pogađa gotovo isto mesto. Geleri lete čak do obližnjeg Bulevara 12. oktobar. Tamo smrtno strada četrdesetogodišnji Zoran Nikolić u svom dvorištu.

U tom haosu prisebnost pokazuje dopisnik "Politike" Toma Todorović. Iako i sam povređen i ugruvan, sa dr Zoranom Radovanoviće seda u "sitroen" i kolima ulazi u krug "Jugopetrola" i dolazi do povređenih Aleksića i Matkovića. Dr Zlatić ne dozvoljava da se Goran Aleksić pomera zbog težine povreda.

U kola unose povređenog Dušana Matkovića i pod kišom gelera napuštaju krug stovarišta. Počinje trka sa vremenom i kilometrima: cilj im je Klinički centar, udaljen oko pet kilometara. Bila je to trka sa smrću.

- Setio sam se da ne mogu kroz centar - seća se Toma Todorović. - Jer, od subote je bio zatvoren most kod "Ureda". Zato sam vozio Bulevarom u suprotnom smeru, između "Elektrotehne" i Duvanske industrije izašao na autoput... Posle je sve bilo lakše.

Vožnja je trajala nepuna četiri minuta, uz sirenu, upaljene migavce. Dušan Matković je bio na ivici svesti i Toma je sve vreme pričom pokušavao da ga održi u svesnom stanju. Za to vreme je dr Zoran Radovanović mobilnim telefonom uspeo da dobije dr Čedu Kutlešića, direktora Kliničkog centra, i da ga obavesti šta se dogodilo.

- Ispred Hirurške klinike nas je čekao dr Čeda Kutlešić - priča dr Zoran Radovanović. - Tu je bio i dr Rastko Đorđević, sa ekipom, kao i profesor dr Milorad Mitković i dr Đura Kozomara sa Ortopedsko-traumatološke klinike. Duška Matkovića su odmah preneli u salu. Uskoro su u Klinički centar dovezeni i ostali povređeni. Komandir straže "Jugopetrola" Čukić imao je iskidanu ahilovu tetivu. On nam je svima spasao glave svojim upozorenjem. Zatim Blagica Ščopulović, povređena u svom dvorištu preko puta "Jugopetrola". Goran Ćirić, novinar RTS-a. Na kraju, pošto je prethodno stabilizovan i zbrinut, dovezen je i Goran Aleksić. Veoma teške povrede. Veoma teške...

Dušku je ruka spasena

Nekoliko minuta kasnije u kancelariju direktora Hirurške klinike dolaze Gorica Gajević i Goran Nikolić. Sa njima su i Slađana Stamenković i Jovica Ćirić iz gradskog i okružnog odbora Jugoslovenske levice. Zajedno iščekuju izveštaje iz tri operacione sale u kojima hirurzi istovremeno operišu najteže povređene Aleksića, Matkovića i Čukića. Stiže i profesor dr Zoran Aranđelović, direktor Duvanske industrije. Šapatom prepričavaju događaje iz "Jugopetrola". Iščekivanje se oteglo.

Najzad, posle dvadesetak minuta, iz prve sale izlazi dr Rastko Đorđević. Vedar je:

- Dušku je ruka spasena. Ima i prelom vilice, ali sve će biti u redu. Goran je teško povređen, ali je jak. Sada je stabilan, verujem u pozitivan ishod.

Dr Đorđević se vraća u salu, a Gorica Gajević ima tešku dužnost da telefonom obavesti supruge Dušana Matkovića i Gorana Aleksića šta se dogodilo. I u kakvom su stanju. Posle optimističkih izjava dr Đorđevića, to joj je mnogo lakše.

U tom trenutku, sat posle stravičnog granatiranja, kolabira i naš kolega Toma Todorović. Priskače mu u pomoć Jovica Ćirić, predsednik Jugoslovenske levice Niša, i odvodi ga u ambulantu. Tu je i dr Miodrag Lazić, čuveni niški ratni hirurg, i dr Aleksandar Bogićević. Stavljaju Tomi obloge od gaze natopljene vodom i alkoholom: ima povišenu temperaturu, sav gori. Otežano diše. Tek tada primećuju povrede hrabrog i snalažljivog novinara.

Dolaze i ostali novinari. Dragan Ilić, novinar "Svedoka" i niške TV "Belami", previja se od bola: i njega je nešto ošinulo preko leđa. Ali, ne ispušta mikrofon iz ruku, dok kamerman trčka za njim. Slađana Stamenković iz Kliničkog centra šalje izveštaj RTS-u u Beograd. Novinar Radio Niša Milivoje Ilić zove svoju redakciju. Rade svoj posao, iako u šoku, iako su svi manje ili više povređeni.

Gorica Gajević, iako žestoko ugruvana, ne želi da napusti kancelariju: čeka ishod operacije, pa će tek onda pristati da joj pruže pomoć.

Iznad Niša i dalje zlokobno lete avioni. Četiri dana pre ovog događaja u ovom gradu je bio pakao: nedaleko od Kliničkog centra i blizu Velike pijace i Rektorata od kasetnih bombi je poginulo petnaestoro ljudi. Dan posle ovog događaja, 12. maja, na grad se spustilo novih 35 minuta pakla: trideset raketa je pogodilo centralno gradsko jezgro i stambeno naselje Duvanište. Ne zna se koliko je kasetnih bombi eksplodiralo u Nišu. Ne zna se ni koliko ih još nije eksplodiralo. Ne zna se, uostalom, ni kada će ponovo agresori izručiti svoj smrtonosni tovar na grad.

Pripremio Miloš Lazić