Iluzije i stvarnost nekadašnjeg timočkog nadničara

Svakoj ženi vila iz šešira

Slavko Grdžojević, poznatiji kao Fregoli, siromašak iz sela Šipikova, najpre se uhlebio kao rudar u Sloveniji, a posle u Nemačkoj. Odatle se iz dubine zemlje vinuo među zvezde na estradnom nebu. Mnogo je zarađivao, ali i često počinjao od nule...

Stariji ljudi u Rajcu i drugim nekada bogatim selima na levoj obali Timoka još se sećaju siromaška u zakrpljenim pantalonama i košulji od kudelje kako sa motikom na ramenu zorom dolazi u njihovo selo da bi na nečijoj njivi ili u vinogradu nadničio.

Posetiocima kabarea u Njujorku, San Francisku, Melburnu, Bonu, Parizu, Beogradu i drugim gradovima u svežem sećanju je gospodin sa žirado šeširom, leptir-mašnom i frakom koji na uzdignutom podijumu testerom preseca drveni sanduk sa mladom ženom u njemu. Reč je o istom čoveku. Njegovo pravo ime je Slavko Grdžojević, mađioničar pod umetničkim imenom Fregoli.

Nezaobilazni deo životne priče ovog po mnogo čemu neobičnog čoveka jesu i brakovi. Posle četiri venčanja i isto toliko razvoda Fregoli je sada u petom. U jesen 1996. godine pred matičara je stao sa trideset godina mlađom Ljiljanom iz sela Sikola pod Deli-Jovanom. Podrazumeva se, ova lepotica iz Čučuk-Staninog sela je od svih dosadašnjih Fregolijevih žena znatno mlađa.

- I najmlađa i najslađa - široko se smeje dobričina od čijih je iluzija ljudima po svetu zastajao dah. - Kakva Čučuk-Stana! Ona je Hajduk-Veljkovu dimiskiju samo gledala, a ova moja Sikoljanka je nebrojeno puta sabljama probadana, na njima je ležala i njima sečena. I tek će jer je to i moj i njen hleb. Moja žena Ljiljana je talentovanija od svih mojih dosadašnjih asistentkinja.

Svakoj - miraz!

Slavko je rođen 29. aprila 1940. u pograničom selu Šipikovu. Sedam dana kasnije na groblju pored sela sahranjena je njegova majka Vanka. Nije je upamtio. Ni oca. Isidor Grdžojević, mladi radnik na teškom poslu u borskoj flotaciji bakra, umro je godinu dana kasnije. Siroče bez oba roditelja čuvale su tetke. Kad je napunio tri godine, brigu o njemu su preuzeli stric Aleksandar i strina Marija. Dugo je mislio da su mu pravi roditelji.

Bio je siroče u siromaštvu. Na trpezi često krompir umesto hleba, u školi časovi bez knjiga i svezaka. Nevolja i kad se zamomčio.

- Kad sam napunio osamnaestu, navalili su da me ožene. Nisam pristajao, pa me je stric ubedio batinama. "Ljubav" mi je, dakle, servirana uz šamare, a posle, kad sam se vratio iz vojske, napustio sam i ženu i Šipikovo, a moju ćerku iz tog braka su usvojili stric i strina pošto svoju decu nisu imali.

Slavko je novo porodično gnezdo svio u tada izuzetno siromašnom selu Zlokuću, sada - Aleksandrovo. Brak, dve kćerke u njemu, nadničenje u bogatijim selima preko Timoka, a 1962. godine odlazak u Sloveniju. Uhlebio se kao rudar u rudniku lignita u Velenju. Tamo se prvi put sreo sa čudima neviđenim. Razrogačenih očiju je gledao iluzioniste iz putujućeg cirkusa "Kolorado". Tri godine kasnije i u Nemačkoj gde se zaposlio kao rudar u rudniku Emilmajeris kod Ahena. Posle napornog rudarskog posla odlazio je u barove da uživa u ilizijama i trikovima mađioničara. Onda je gotovo svu ušteđevinu dao jednom od njih da ga uputi bar u nekoliko tajni. Kupio je nekoliko rekvizita, a bar sa dvaput više njih je kasnije pred strogim stručnim žirijem tada poznatih iluzionista i sam to postao i uz diplomu stekao i zvučno estradno ime - Fregoli. Godine 1972. u ovom zabavljačkom poslu je postao profesionalac i iz utrobe zemlje krenuo je put zvezda na estradnom nebu. Nastupao je po restoranima i sportskim dvoranama, na njegove ovom selu. Vazda je bio vedar i druželjubiv, a posebno je voleo da se sa mlađima od sebe druži, pa se tako i sprijateljio i postao dobar drugar svom budućem tastu Brančetu, rođenom 1953. godine.

Mlađa, pa šta!

Branče i Malina imaju dve ćerke. Ljiljana je starija, a rano se udala i sada je majka dvanaestogodišnjeg dečaka. Udomila se, inače, u bogatu kuću svoga vršnjaka. Ovaj je bio (i ostao) mlad i preduzimljiv čovek. Radom je mnogo stekao, pa i kafanu u Sikolu. Ljiljana je u njoj radila kao kelnerica. Osmehom je prosto kao magnetom dovlačila u kafanu goste, a posle, kad je brak pukao, ona je nastavila da radi u istoj kafani.

Fregoli je u dvorištu četvrte po redu žene u Sikolu već privodio kraju veliku kuću, sve je bilo spremno za izgradnju i manje fabrike piva u neposrednoj blizini. Ali, čaša se prelila pre nego što je pivari temelj iskopan, pa je Fregoli po četvrti put postao razveden čovek i kandidat za ženidbu.

- Ali - kaže on - ni na kraj pameti mi nije bilo da zaprosim ćerku mog prijatelja Brančeta. Ja sam se samo na nju sažalio kad sam je video da u bivšoj muževljevoj kafani i služi goste i riba pod za platu koja je pre crkavica nego zarada. Ponudio sam joj posao u Nemačkoj. Nećkala se. Posle je razgovarala sa ocem Brančetom i pristala.

- Da - potvrđuje Ljiljana - ja sam htela da pristojnije živim i zarađujem za sebe i dete koje je ostalo kod oca. Slavko mi je preko Slovenije obezbedio vizu za Nemačku i ja sam otišla. Nije mi bila namera da se za njega i udam. To je ispalo, da tako kažem, više neplanirano.

- Ljiljana se zaposlila u kuhinji jednog švapskog restorana. Izuzetno naporan posao, ali ne i velika zarada. Iscrpljivala se na poslu i oslabila sedam, osam kilograma. Učinilo mi se da je pravo rešenje da se nas dvoje uzmemo. Razmislila je i kazala da pristaje i nas dvoje smo 3. oktobra 1996. godine stali pred matičara. Posle smo u našem konzulatu tim povodom priredili skromnu svadbu. Među svatovima je bio i naš konzul a i mnogi drugi ugledni ljudi.

Fregoli je posle toga nekoliko puta dolazio u Sikole. Noćivao je u kući Ljiljaninih roditelja, ali nije se dugo usuđivao da im kaže da im je - zet. To je učinio tek kada je posle godinu i po dana u Sikole došao sa Ljiljanom. Njeni roditelji su se malo zbunili, malo pobunili, a onda su zeta koji je od njih dvoje znatno stariji na uobičajeni način prihvatili.

A ljudi u selu i okolini?

- Neki se nisu ustručavali da mi otvoreno prebace to što sam se udala za čoveka koji je trideset godina stariji od mene - kaže Ljiljana. - Svima sam odgovorila da je to moja stvar, a neka oni gledaju svoja posla. To što sam ja učinila na Zapadu je nešto najnormalnije i tome se niko ne iščuđava.

Fregoli je u međuvremenu stekao i penziju. Počeo je kao nadničar u zavičaju, a penzionisan je kao taksista u Nemačkoj. Šta sve nije radio, a najviše je zaradio na iluzijama. Sa njima će i da nastavi. Želi da zaradi dovoljno novca da na povećem placu u negotinskom izletištu Badnjevo podigne vilu nalik na one zapadnjačke. U njoj će biti i sauna, ispred bazen, a na jednoj od terasa kanap za sušenje pelena...

- Imam osmoro unučadi, ali zašto još jednom ne bih postao i tata?! Eto, za to buduće dete je naša buduća vila. Ljiljana i ja ćemo za nekoliko godina da se vratimo u zemlju. Mnoge sam godine u tuđini proveo. Zarađivao sam i trošio. Na kuće bivših žena najviše. Sada je mojim venčanjima konačno kraj. Ja sam našao ženu svoga života i moja Ljiljana, naše buduće dete i ja moći ćemo u zemlji pristojno da živimo od moje penzije koja je 1.200 maraka... Je li tako, ženo?!

Umesto odgovora mlada Sikoljanka je uz smešak klimnula glavom.

Desimir MILENOVIĆ