Turističko leto za zaborav

Ni kforovci nisu došli

Prošla je sezona kakva nije zabeležena u analima otkad se crnogorski turizam našao u evropskim katalozima. Posnija i siromašnija čak i od one pre dvadeset godina kada je katastrofalni zemljotres praktično uništio mnoge hotele na našem delu primorja

Ni lepšeg i sunčanijeg leta, ni lošije turističke sezone.

Ovo je najkraća, jednodušna ocena minule sezone na Crnogorskom primorju kakvu ne pamte ni najstariji turistički radnici, kakva izgleda nije ni upisana u analima otkad su se Crna Gora i njeno more našli u katalozima evropske turističke ponude. U izobilju je bilo svega što priroda daje. Nikad više sunca, u julu i avgustu, nikad sunčaniji jun i septembar, nikad tako toplo i bistro more. A, svejedno, nikad siromašnija poseta stranih, ali i domaćih gostiju.

- Otkad se pamti, otkad je turizma u Ulcinju, ovo se nije dogodilo - kaže Isat Dragovoja, rukovodilac službe prodaje u Hotelsko-turističkom preduzeću "Ulcinjska rivijera" u Ulcinju. - To je gore čak i od 1979. godine kada je zemljotres napravio pustoš u crnogorskom turizmu, da se i ne govori o ljetu 1991. kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji.

Ulcinj je nesumnjivo prošao mnogo gore od svih ostalih letovališta do Herceg-Novog.

- Sa više od 4.000 kreveta u hotelskom smeštaju, mi smo ljetos ostvarili oko 10.000 noćenja, što bismo u srećnim vremenima bez napora ostvarili za tri dana. Otvorili smo samo dva hotela "Otrant" na Velikoj plaži i nudističko naselje na Adi. Naravno, i u njima je ostvareno šest-sedam puta manje noćenja, čak i u odnosu na prošlogodišnju sezonu koja je bar za četrdeset odsto bila slabija od prethodne - jada se Dragovoja i ističe da nije pomoglo ni smanjivanje cena usred sezone.

Drastičan podbačaj se dogodio čak i na Adi, kutku na ušću Bojane u more, parčetu raja na zemlji, gde su se godinama ranije odmarali Beograđani, Novosađani i uglavnom gosti iz centralne Srbije. I na Adi je ovog leta bilo šest puta manje noćenja nego u prošloj sezoni. Sa gotovo hiljadu kreveta ostvareno je svega 5.000 noćenja.

Sve se obrnulo

- Zimus, u periodu pripreme turističke sezone, sve je ukazivalo da možemo računati bar na 300.000 noćenja, što je otprilike polovina stvarnih mogućnosti - veli Dragovoja. - Sve se potom obrnulo naglavačke kad je počelo bombardovanje i sve ostalo što je došlo kao posledica stanja na Kosovu. Sad nam ostaje samo sjećanje na ona divna, bogata turistička ljeta i da sve učinimo da ih nekako povratimo...

- Kako smo se nadali, mi smo se još i dobro udali - kaže Slavica Mirović, direktor prodaje u Hotelsko-turističkom preduzeću "Korali" iz Bara. - Nijesmo još sveli sve račune, ali je sasvim sigurno da je ovo bila najlošija turistička sezona otkad se pamti. Ipak, u odnosu na ostale, mi smo, izgleda, još i dobro prošli, ponajviše zahvaljujući našem starom aranžmanu sa boksitima iz Milića u Republici Srpskoj, koji smo ovog ljeta obnovili i koji nam je donio oko 22.000 noćenja. Za naše hotele sa oko 1.300 kreveta to je dobar posao, mada je sve daleko od onoga što smo računali i kako smo bili pripremili. Da nije bilo što je bilo, mi bismo ljetos osamdeset dana imali pune hotele od najmanje devedeset odsto.

Barani su računali na Makedonce, Ruse, Čehe, Slovake, ali je rat sve pobrkao i omeo čim je prekinuta za Bar ključna saobraćajna veza pruga Beograd - Bar.

Prekid saobraćaja

- Turizam je najkvarljivija roba - objašnjava Slavica Mirović. - Dovoljna je jedna sitnica, a kamoli rat i bombardovanje, pa da se sve pobrka i preokrene, da rastjera goste. Ali, nas je posebno pogodio prekid saobraćajnih veza. Makedonci praktično nikako nijesu mogli da nam dođu, a i svi drugi dolasci iz inostranstva su otkazani čim je ukinut avio-saobraćaj.

Iako smo danima pokušavali da stignemo do prvog čoveka u metropoli crnogorskog turizma - Budvi direktora HTP "Budvanska rivijera" Iva Armenka, nije nam pošlo za rukom. Čovek je stalno bio na sastancima i nije stigao da prokomentariše ovogodišnju sezonu na najatraktivnijem i najtraženijem delu naše obale. Saznali smo, ipak, da ni ovde nisu cvetale ruže i da je i ovde bilo bolje čak i pre dvadeset godina kada je zemljotres sravnio sa zemljom polovinu hotela.

I ovde su, doduše, krenuli sa cenama kao da se ništa nije dogodilo, a potom se desilo ono što se, ne samo u Budvi, ne pamti: na samom početku sezone, kad je konačno postalo jasno da gostiju nema, cene su snižene za petinu, ali je to bilo prekasno - ni taj mamac nije doneo ploda. U svemu su, izgleda, najkraćih rukava ostali oni koji se staraju o vanpansionskoj ponudi. Oni su toliko bili podigli cene da su i ono malo gostiju toliko ozlovoljili da će posledica biti i sledećih godina kada turistima budu puniji džepovi.

Zanimljivo je, međutim, da su u Budvi najbolji promet, ako se o dobrom prometu uopšte može govoriti, izgleda ostvarili najekskluzivniji i najskuplji hoteli. Reč je, po svoj prilici, o staroj klijenteli koja godinama ne menja letovalište i koju ni sve ono što se u minuloj predsezoni i sezoni događalo nije obeshrabrilo da ne dođe u Budvu.

Naopaka logika

- To što se dogodilo ljetos u Herceg-Novom nije zapamćeno ni prije Drugog svjetskog rata - smatra Lazar Seferović, Hercegnovljanin, jedan od najstarijih i najuglednijih crnogorskih turističkih radnika, sada pomoćnik direktora crnogorske turističke organizacije. - Od osam hotela u punoj turističkoj sezoni su bila otvorena samo tri! A nije da nije bilo gostiju. Došli su oni, po tradiciji, i ljetos u Herceg-Novi, samo ih nije bilo u hotelima, jer je naš čovjek osiromašio, a hotelijeri to ne uviđaju i ne shvataju.

Po mišljenju Seferovića, prevladala je logika da je bolje držati i prazan hotel nego sniziti cene i prilagoditi ih platežnoj moći gostiju.

- To je naopaka logika. Sa realno slabijim kvalitetom i nivoom usluga, mi ne možemo insistirati na cijenama jedne Španije, Malte ili Grčke. Naš domaći gost je, valjda je to svakome jasno, mnogo osiromašio i malo je onih koji mogu da plate pansion od 450 do 600 dinara. A gubitak nije samo u tome što taj gost ne može da plati toliku cijenu koliko u tome što ga mi možda gubimo za dugi niz godina, možda i zauvjek. Odvikavamo ga od našeg mora i naših plaža i navodimo da on, čim mu se materijalna situacija popravi, krene preko granice, na druga mora i u druga ljetovališta. A valjda je svakome jasno da turizma nigdje nema bez domaćeg gosta, da je to, uz ostalo, i najbolji platiša i potrošač i u vanpansionu.

Predstoji mukotrpan posao

I procene Ministarstva turizma u Vladi Crne Gore su da će ovo biti kudikamo siromašnija turistička godina, čak i od one kada je Crnu Goru zadesio katastrofalni zemljotres. I te godine je, podseća Slobodan Leković, pomoćnik ministra za turizam, Crnu Goru posetilo pola miliona turista, od čega oko 150.000 stranaca, i ostvarena bezmalo polovina planiranog turističkog prometa, što je ovog leta ostao samo sanak pusti. Broj turista je desetkovan, stranci su brojani na prste, a prihod je daleko od stvarnih potreba za pokrivanje fiksnih troškova.

- Ne može nam biti nikakva utjeha ni to što je rat rastjerao goste i u našem susjedstvu, što je turistički promet prepolovljen i u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji i Grčkoj - veli Leković. - Nama predstoje veliki zadaci i mukotrpan posao da u turističkom smislu ponovo stanemo na noge kako nam se više ne bi događalo da iz "rudnika zlata vadimo kamenje", kako nam se to već godinama dešava.

Tračak nade da bi nešto, ipak, moglo biti od devizne turističke berbe probudio je uoči same sezone Velibor Zolak, direktor crnogorske turističke organizacije. On je lansirao ideju da je za crnogorski turizam velika šansa dolazak snaga Ujedinjenih nacija na Kosovo i Metohiju - da se momcima u uniformama Kfora organizuju vikend ture i odmore na Crnogorskom primorju, odnosno da im se ponude povoljni uslovi da oni svoje redovne odmore provede na našim plažama. Ta ideja je potom podržana i u samom Ministarstvu za turizam - rečeno je čak da je oko toga i razgovarano u američkom Stejt departmentu, ali je sve ostalo na tome - kforovci, ipak, nisu pohrlili na našu obalu.

Budo SIMONOVIĆ