Novobeograđani mogu da odahnu

Radijatori će biti topli

Za samo četrdeset dana, u Toplani su izgrađena tri rezervoara i otklonjene posledice nastale bombardovanjem. Pohvale firmama čiji radnici nisu znali za dan, noć, subotu, nedelju, praznik...

Još se, takoreći, nije bio ni razišao dim iznad Novog Beograda koji je pokuljao iz Toplane na koju su avioni NATO-a 4. aprila izručili tovar bombi, a zaposleni su već imali ideju kako da oštećene delove vrate u funkciju. I dok je agresorska avijacija nastavila da razara i ubija širom zemlje, stručnjaci su i pod uzbunom radili i uspeli da osposobe vitalne linije. Bilo je to, doduše, privremeno rešenje, ali da je bilo potrebe, Toplana je sa smanjenim kapacitetom mogla da proradi. Čuvana je ta tajna kao oči u glavi, jer su svi znali da će se, ako dozna, neprijatelj ponovo vratiti na mesto zločina.

(Nastavak sa prve strane)

Nedelja. 3. oktobar. Sunčan jesenji dan. Tek je prevalilo podne. U delu Toplane kraj Save vri kao u košnici. Radnici privode kraju izgradnju tri nova rezervoara. Svuda okolo iskopani kanali u koje su položene cevi. U blisku prošlost vraćaju tri slupana rezervoara, spaljeno drveće i kućica za čuvara u kojoj je u noći bombardovanja poginuo Slobodan Trišić. Ono što se mukotrpno mesecima i godinama gradilo neprijateljske bombe su uništile za nekoliko sekundi. Načinjena šteta je procenjena na oko sedamnaest miliona maraka. A ta šteta mogla bi da se iskaže i ovako: prostor za skladištenje goriva pre bombardovanja bio je 60.000 metara kubnih, dok je posle razaranja ostalo samo 2.000. Fabrika vode kapaciteta 400 metara kubnih na sat više uopšte nije bila u funkciji.

Počinje popravka

Odmah posle rata preduzeće za preradu sekundarnih sirovina "Obnova" počelo je raščišćavanje terena. Već 16. juna radnici "Invest-importa" su postavili novi most preko kojeg se iz barži do rezervoara cevima transportuje benzin, nafta ili mazut. A onda je počela trka sa vremenom. Nekoliko firmi je dobilo rok od 45 dana da izgradi tri nova rezervoara na mestima gde su bili stari porušeni. Objekti su pravljeni prema nacrtima koja su još u vreme bombardovanja izradili stručnjaci Toplane.

Naš domaćin Čedomir Majstorović, mašinski inženjer, koji već dve i po decenije radi u ovoj toplani, sada ima možda i najnezahvalniji posao. On je koordinator između proizvodnje i investicija za sanaciju objekata i saradnik nadzora. Iako najviše zna o tome kako su tekli poslovi, sa kakvim su se sve teškoćama suočavali, jednsotavno ne može da dođe do reči. Njegov mobilni telefon neprestano zvoni, a po dvoje-troje ljudi stalno je tu. Traže delove, savete, nešto predlažu, podnose izveštaje...

- U normalnim uslovima rok za izgradnju jednog rezervoara kapaciteta, recimo, pet hiljada metara kubnih je oko tri meseca - veli naš domaćin. - Mi smo za rekordnih četrdeset dana, radeći uporedo, uspeli da podignemo od temelja tri rezervoara. Pošto je svaki rezervoar radila druga firma, bilo je tu malo i takmičarskog duha. Dešavalo se i da jedni kod drugih dođu u "kontrolu", ali je, naravno, sve uvek bilo u duhu zajedničkog napora da se posao na vreme privede kraju. Dan, noć, subota, nedelja, praznik, bile su reči na koje smo zaboravili onog časa kada su radovi počeli.

Inženjer Majstorović odlazi jer su ga pozvali da proveri pravac jednog cevovoda. U međuvremenu, posle kraćeg odmora kod kuće, ponovo na posao stiže Slavoljub Tanasković, rukovodilac montaže u "Mostogradnji", firmi koja je izgradila rezervoar za skladištenje benzina kapaciteta dve i po hiljade metara kubnih.

- Da nekoliko naših radnika nije odavde poslato na izgradnju mosta na Dunavu kod Novog Sada, radovi bi bili još brže okončani - veli Tanasković. - I pored toga uradili smo ga pre roka. Inače, ovo je jedan od najsavremenijih rezervoara koji su napravljeni kod nas. Da bi se smanjilo isparenje benzina koje nije zanemarljivo, izgradili smo metalnu plutajuću ploču koja pokriva kompletnu unutrašnjost bazena i koja se podiže i spušta kako raste, odnosno opada nivo goriva.

Tanasković napominje da je hidrotest urađen i da će plutajuća ploča služiti kao skela radnicima koji obavljaju antikorozionu zaštitu.

Dva puta brže

U jedan od rezervoara može da se uđe samo kroz otvor veličine pedeset puta pedeset santimetara. Namenjen je za mazut. Unutra, na skelama pri samom vrhu, sa zaštitnim maskama u levoj i aparatom za zavarivanje u desnoj ruci, sede Milorad Cvijanović, Radoš Milošević i Živojin Zdravković. Samo da odmore ruke koji sekund, vele, pa nastavljaju posao. Ostalo im je još samo nekoliko varova i da rezervoar bude gotov. Naravno kad izađu, staviće "zakrpu" na otvor kroz koji smo prošli. Taj rezervoar, inače, radi beogradska firma "Minel-Enim". Sava Rapajić, rukovodilac montaže, napominje da je za izgradnju utrošeno oko osamdeset tona metala i da je rezervoar urađen za rekordnih četrdeset dana, mada bi, sa istim brojem radnika koliko ih je radilo u normalnim uslovima, trebalo bar još toliko vremena.

I ko zna koliko bi trajala Rapajićeva priča da ga nije prekinuo kolega Radenko Tomić, rukovodilac radova u firmi "Termoelektro".

- Pusti da se i mi malo hvalimo - šaljivo će Tomić. - Da je bilo teško, bilo je. Naročito u početku. Materijal nije stizao redovno, radnici nikako da se uhodaju. A kad je krenulo. E, tada smo radili udarnički. Naravno, ne samo mi već i radnici drugih firmi. Zato svi oni koji su dane i noći, subote i nedelje provodili ovde zaslužuju svaku pohvalu. I da se još malo hvalim. mi smo uradili i crpnu stanicu za zahvatanje vode koja je takođe stradala.

Jedan od tri rezervoara jedini ima kupolu. To je onaj sa plutajućom pločom. Druga dva ravan krov. Unutrašnjost te ogromne kupole obasjava svetlost reflektora. Pod samim vrhom, šćućuren ispod užarenog lima, Boško Krstić širokom četkom nanosi na lim antikorozionu zaštitu. Nenad Trnavac, rukovodilac u firmi "Prenesta", koja se bavi zaštitom i bojenjem metala, kontroliše radove. "Kad ga išaramo biće k’o lutka", veli šireći ruke.

Težak miris farbe ne dozvoljava dugo zadržavanje unutra. Mnogo je prijatnije kraj Save gde Milenko Mirović, upravnik gradilišta u "Invest-importu", nadgleda radove na postavljanju cevovoda. Njegova firma je popravila oštećenu pumpnu stanicu i postavila oko tri kilometra cevi. Kraj Milenka stoji i Mirko Subotić iz GRO "Rad". Radnici njegove firme su uradili temelje za rezervoare, iskopali kanale za cevi, kanale za elektroprovodnike, kanalizaciju. Rečju, njihov posao je bio da pripreme teren za podizanje rezervoara.

Zuje brusilice, blesak svetlosti od aparata za zavarivanje ne dozvoljava da se gleda u tom pravcu, lupaju čekići stvarajući nesnosnu buku, a dizalice podižu poslednje komade lima koji treba da se zavare. Radovi na Toplani privode se kraju. Ostale su samo finese.

Niko od ljudi čija su imena navedena u tekstu, kao i još oko dve stotine njih koji su učestvovali u sanaciji, ne može da se izdvoji po bilo čemu. Svako je u svom delu posla dao maksimum, oni su bili jedan tim koji je pobedio, a rezultat je iskazan u toploti koja će ovih dana da počne da zrači iz radijatora u stanovima Novobeograđana i Zemunaca. Hladne probe su uspešno okončane. Bilo je to najdraže priznanje i potvrda brzo a kvalitetno obavljenog posla svima koji su u njemu učestvovali.

Ognjan RADULOVIĆ