Hoće li se zaustaviti šverc cigareta na južnom Jadranu

Hobotnici, zasad, stali na rep

U Baru je uhapšena grupa poznatih italijanskih mafijaša, a crnogorska vlast je obećala da će najdalje za mesec dana iskoreniti švercersko zlo. Ostaje da se vidi šta će biti učinjeno

Specijalna jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore uhapsila je nedavno u Baru četvoricu poznatih italijanskih mafijaša osumnjičenih u domovini da su do grla ogrezli u kriminal i prljave mafijaške poslove. Dogodilo se to noć uoči polaska crnogorskog ministra policije Vukašina Maraša u Rim na razgovore sa predstavnicima italijanske policije i dogovore o zajedničkim akcijama u borbi protiv mafije i organizovanog kriminala, pre svega šverca cigareta preko Jadrana, a samo nekoliko sati nakon što je Maraš priznao da na jugu Crne Gore ima kriminala i kriminalaca i obećao da će ovo zlo "najdalje za mesec dana" biti iskorenjeno.

(Nastavak sa prve strane)

U munjevitoj i očigledno dobro pripremljenoj raciji u Baru su te noći lisice škljocnule na rukama Donata Laraspate, Frančeska Sparaća, Karmina Taurisana i Enrika Rispole. Svi su odmah isporučeni Italiji da im ona sudi, pošto se, sem ilegalnog boravka u Crnoj Gori, na drugi način nisu ogrešili o zakon.

Tajna u nadimcima

U prvim spekulacijama o ovoj akciji policije, koje su osvanule u crnogorskim novinama u trenutku kad je ministar Maraš već hitao put Rima, nagađalo se da se među pohapšenima nalazi i mafijaš pod nadimkom Franko, navodno jedan od bosova "Ujedinjene Svete krune", moćne mafijaške organizacije sa juga Italije, i šef duvanskog kartela u Crnoj Gori, odnosno glavnokomandujući za krijumčarenje cigareta preko Jadrana. On je, po toj priči, na tom mestu zamenio Santa Vantađata zvanog Santini, koji je, kao što je poznato, pre tačno godinu dana likvidiran u jednoj tajanstvenoj vili na periferiji Bara.

Kada su objavljena imena uhapšenih, međutim, ni uz jedno nisu dati i za Italijane, posebno ljude izvan zakona, uobičajeni nadimci, tako da je ostalo tajna ko je i da li je među njima zaista i famozni Franko. U svakom slučaju, u pitanju nisu sitne zverke, već imena odavno i dobro poznata i široj javnosti, i ne samo italijanskoj i našoj, a kamoli policiji i sudstvu. To se posebno odnosi na imena Frančesko Sparaćo i Karmine Turisano, koja se odavno nalaze pri samom vrhu liste najtraženijih mafijaša i kriminalaca na Apeninskom poluostrvu.

Ono što je od svega najčudnije jeste činjenica da su pohapšeni odmah isporučeni Italiji. Jer, čak i da je zaista samo u pitanju ilegalni boravak - a nije reč sigurno o sitnom prestupu, niti o danu ili dva "ilegalčenja", već o godinama - bilo je normalno da oni osete malo i studen naših apsana. Ako ni zbog čega drugog, a ono da ne ostane sumnja kako se sa izručenjem požurilo iz straha da neko od uhapšenih ne "propeva" i ne ispriča koliko su stvarno "ilegalčili po Crnogorskom primorju, čime su se tamo zaista bavili i ko im je sve "bio s ruke" u tom "zlopaćenju gonjenih" po crnogorskim plažama, najekskluzivnijim letovalištima i najelitnijim hotelima i kockarnicama.

Nova lica u staroj priči

Već poznata "optužnica" da se "hobotnica" mresti na Crnogorskom primorju, koja je ovih dana udarna tema mnogih uticajnih italijanskih listova, sada je dopunjena tvrdnjom da su u prljave mafijaške poslove umešani i ljudi iz samog vrha crnogorske vlasti. Ovoj republici je, stoga, upućeno i nimalo uvijeno upozorenje da će ukoliko se ne angažuje i ne bude sarađivala u borbi protiv šverca i krijumčarenja cigareta dovesti u pitanje ne samo tradicionalno dobre odnose sa Italijom nego ugroziti i svoju poziciju u Evropi.

Sada je, tako, pored ostalog obelodanjeno da se u Napulju priprema veliko suđenje i otvara mafijaški dosije klana Macarela sa više od 4.000 stranica. Na optuženičku klupu naći će se Ciro Macarela zvani Princ i Paol Savin zvani Markeze. Novinari nedeljnika "Espreso" su ovaj kriminalni dosije i obelodanili, a u njemu i to kako je Branko Perović, koji je u Italiju došao 1992. kao predstavnik crnogorske Privredne komore, pre tri godine saslušavan i označen kao desna ruka mafijaških bosova Macarele i Savina, te da se kasnije, kad mu je prigustilo, pozvao na diplomatski imunitet, pošto je, u međuvremenu, postao ministar.

Italijanske novine dalje pišu da je posredstvom Perovića, italijanska mafija još pre šest godina doprla i do samog Mila Đukanovića, tada predsednika vlade Crne Gore. Tu tvrdnju potkrepljuju izjavom Benedeta Stana zvanog Adrijano, jednog od bosova "Ujedinjene Svete krune" i jedno vreme šefa duvanskog kartela na Crnogorskom primorju, koji se, pošto je uhapšen, pokajao i pristao da sarađuje sa policijom i pravosuđem.

Prudentino (reč je o poznatom mafijašu Frančesku Prudentinu, jednom od najvećih organizatora šverca cigareta u Italiji - prim. autora) imao je veze sa velikim crnogorskim mafijašem po imenu Brano", ispričao je Adrijano. "Jednom sam sreo Prudentina sa tim Branom. Najednom, došao je i Milo Đukanović. Njih dvojica su stali u kraj da popričaju... Ja sam bio i na ručku sa Milom Đukanovićem, poklonio sam mu i sat..."

Benedeto Stano zvani Adrijano je u Crnu Goru izgleda došao još 1994. godine. Mada je za njim odavno bila raspisana međunarodna poternica, on se mirno šetao po Crnogorskom primorju sve dok ga na mestu šefa duvanskog kartela nije zamenio Santo Vantađato, zvani Santini. Iako su bili ljudi izvan zakona, i za Adrijana i za Santinija je znalo i poslednje dete na Crnogorskom primorju, posebno u Baru i posebno navijači ovdašnjeg fudbalskog kluba "Mornar". Naime, na jedinom reklamnom panou pored igrališta, uz imena donatora kluba, "Primorke" i Luke Bar, dugo su stajala i imena Adrijana i Santinija kao dobrotvora kluba u kojem je u to vreme "vedrio i oblačio" Vaso Baošić, tadašnji načelnik barskog Centra bezbednosti.

Da podsetimo, Baošić je, kao jedan od vodećih crnogorskih policajaca, prošle godine bio uhapšen u Italiji čim je izašao iz aviona i stupio na tlo aerodroma u Bariju. I on i njegov pratilac i prevodilac Đuro Crnojević. Prema pisanju italijanske štampe, njemu je stavljena na dušu ne blagonaklonost prema italijanskim mafijašima, nego mu je pripisana "prvorazredna uloga u mafijaškim klanovima" na jugu Italije, da je glavni zaštitnik mafijaša i njegovih poslova na jugu Crne Gore, te da je za to i bogato nagrađivan - pored skupocenih poklona, od zlatnih satova do luksuznih automobila, i mesečnom apanažom od oko 35.000 maraka. Baošić i Crnojević su posle nepuna tri meseca pušteni iz zatvora pošto su pre toga osuđeni na dve godine, odnosno na dvadesetak meseci zatvora, uz mogućnost da se novcem mogu izbaviti iz tamnice.

Vuković optužio gospođu Dini

Na napise u italijanskoj štampi prvi je reagovao predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je tvrdio da u ovoj republici "nema lica koja potražuju italijanske vlasti", odnosno da su svi koje su Italijani tražili, a nalazili su se u Crnoj Gori, već prosleđeni preko Jadrana.

- Žao mi je da ćutanje zvanične Italije na optužbe u tamošnjoj štampi, prećutkivanje i tolerisanje takvog pogroma prema Crnoj Gori, ozbiljno dovodi u pitanje tradicionalno dobre crnogorsko-italijanske odnose - kazao je tom prilikom Đukanović i ocenio da optužbe iz Italije "ohrabruju takve optužbe Miloševića prema Crnoj Gori..."

- To je jedna politička priča koja, naravno, neće jenjavati - smatra Filip Vujanović, predsednik vlade Crne Gore. - Naprotiv, mislim da će ona dobijati na intenzitetu. Ali, istovremeno će kroz njega i gubiti svoj smisao. Mislim da će svakim danom sve više ljudi shvatiti da je to prazna politička priča ljudi koji su se uhvatili za nju, nemajući za bilo šta ozbiljno da se uhvate.

Najkonkretniji je, ipak, bio Miodrag Vuković, politički savetnik predsednika Đukanovića i poslanik u Skupštini Crne Gore. On je u parlamentu izjavio da su svi ti tekstovi u italijanskoj štampi medijske manipulacije, koje je naručio aktuelni režim u Srbiji, što se i ranije događalo kad vlast u Beogradu dođe u teškoće. A to što se zvanična Italija ne ograđuje, Vuković je objasnio tvrdnjom da su mnogi Italijani danas interesno vezani za Srbiju. Za ilustraciju je naveo da supruga italijanskog ministra Lamberta Dinija ima čak 32 odsto akcija u "Telekomu" Srbije. (Iz "Telekoma" je već sutradan stigao demanti i tvrdnja da je to obična izmišljotina Miodraga Vukovića.)

Pretnje udarile u vrh ledenog brega

Izjave crnogorskih zvaničnika su, međutim, doprle i do ušiju Italijana, odakle je brzo usledila žestoka reakcija, posebno ministra finansija Vinčenca Viska:

"Predsednik Đukanović se oseća jak zbog svoje uloge ključnog saveznika Zapada protiv Miloševića", prenosi italijanska štampa reči ministra Viska, i "ne želi da se odrekne jedne stavke, cigareta - koje Crnoj Gori donose polovinu njenog bruto-prihoda... Mora znati taj gospodin da jedna suverena država ne može dugo tolerisati takve kriminalne radnje koje se čine nedaleko od njenih obala. Ne možemo prihvatiti ucenu tipa: ja ću vama učiniti ustupak u pogledu Miloševića, a vi mi ostavite odrešene ruke u Crnoj Gori. Cela Evropska unija mora da stavi na dnevni red pitanje da se ova zemlja isključi iz sistema pomoći. Tražiću od D’Aleme da pokrene ovu inicijativu..."

Ministar Visko je zapretio da će obelodaniti još neobjavljene videosnimke iz Bara na kojima se jasno vidi kako se u barskoj luci tovare cigarete na dvadesetak krijumčarskih glisera:

"Znamo i da je za ministra inostranih poslova Crne Gore zatraženo odlaganje pojavljivanja pred tužilaštvom u Napulju za pranje novca, tajni šverc i korupciju", rekao je Visko i dodao da za Crnu Goru nema nikakve alternative: ili će eliminisati svaki šverc, ili će je proganjati međunarodna zajednica i Italija. U Podgorici se iznenada pojavio italijanski ambasador u Jugoslaviji Rikardo Sesa, koji je, posle susreta i razgovora sa crnogorskim ministrima za unutrašnje i spoljne poslove Vukašinom Marašom i Brankom Perovićem najavio "dalje operativne faze zajedničkog rada", da tek predstoje "odlučujući impulsi u borbi protiv kriminala..."

Crnogorski ministar polcije Vukašin Maraš je samo dva dana kasnije demantovao i samog predsednika Đukanovića i posredno priznao da na jugu Crne Gore ipak ima kriminala i kriminalaca, najavljujući da će to zlo biti iskorenjeno "najdalje za mesec dana". Već sutradan je otputovao svojim kolegama u Rim da ih ubedi u iskrenost svog obećanja, a kao potvrdu im je odneo i spisak prethodne noći pohapšenih mafijaša u Baru. Da li baš sasvim slučajno, te iste noći, po prilici u gotovo isto vreme, u zasedu italijanske policije na obali u području Pulje upalo je i pet krijumčarskih glisera natovarenih cigaretama koje su prevozili iz Bara.

Stecište mafijaša

Sve to nije izgleda zavaralo i omekšalo srce lukavih i upornih domaćina Vukašina Maraša u Rimu gde su mu državni sekretari u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova Đanikola Sinizi i Alberto Ranijeri ponovili da Crna Gora mora sa slatkorečivih obećanja preći na dela i tek u tom slučaju mu obećali punu i svestranu pomoć u borbi protiv mafije i kriminala. Prvi konkretan korak u tom pogledu predstavlja protokol o saradnji u toj oblasti koji je dan po povratku Maraša iz Rima potpisan u Podgorici između predstavnika crnogorske i italijanske policije.

A italijanska štampa nastavlja priču o Crnoj Gori i njenom primorju kao eldoradu italijanske mafije. Posebno je ovde odjeknula jedna reportaža iz Bara koja je objavljena u rimskom dnevniku "Republika", a preneo ju je mladi crnogorski dnevnik "Dan". Njen autor Atilio Bolconi, koji je ovih dana boravio u našoj najvećoj luci, naziva je "crnogorskom prestonicom organizovanog kriminala" i opisuje kao "ološku provinciju Brindizija i Napulja, koloniju svih vrsta "izbeglih" mafijaša, zatvor pod otvorenim nebom za švercere cigareta, najčuvenije na svetu", i zaključuje:

- U ovoj blaženoj zemlji naši kamoristi i naši bosovi "Ujedinjenje Svete krune" osećaju se kao u raju...

Italijanska štampa ovih dana, inače, obelodanjuje i neke cifre i podatke gotovo za nevericu. Recimo, u neprekidnom ratu sa mafijom i krijumčarima cigareta italijanska policija samo na području Barija i Pulje već godinama angažuje više od 1.500 policajaca, pokušavajući da spreči krijumčarenje iz Crne Gore, odnosno delatnost na hiljade kriminalaca. U tom "ratu" do sada su teže i lakše ranjena 42 policajca, zaplenjeno je 185 glisera i drugih čamaca koje su koristili krijumčari i čak 1.011 tona cigareta, ali, po procenama stručnjaka italijanske finansijske policije, to je tek deseti deo onoga što bez kontrole ulazi u ovu zemlju i što joj nanosi basnoslovne štete u vidu nenaplaćenih državnih dažbina. Bez velikog rezultata je ostalo i to što je pohapšeno gotovo 1.150 krijumčara a krivične prijave podnete protiv čak 30.000 lica umešanih u šverc.

Inače, o delovanju italijanske mafije na jugu Crne Gore, prvi put je sasvim glasno i otvoreno progovoreno još uoči poslednjih predsedničkih izbora u ovoj republici kada je tadašnji predsednik Momir Bulatović javno, pred televizijskim kamerama, optužio svog protivnika Mila Đukanovića da je pokrovitelj mafije i kriminala na Crnogorskom primorju. Direktna potvrda toga bio je oružani obračun italijanskih mafijaša, koji se ubrzo potom dogodio u centru Bara. U po bela dana na jednom od najprometnijih raskršća grada pod Rumijom zaštektalo je automatsko oružje. Srećom, sem ranjavanja jednog od učesnika u obračunu, drugih posledica nije bilo, a do danas nije utvrđeno (ili to policija barem nije saopštila) ko su bili akteri ove pucnjave, jer je glavni svedok, ranjeni Italijan, već sutradan bez traga nestao iz barske bolnice, uprkos jakom obezbeđenju koje je dežuralo ispred vrata njegove sobe.

Sve je, međutim, ostalo po starom i posle niza sličnih incidenata koji su se potom dogodili, čak i dve klasične mafijaške likvidacije, od kojih je pažnju posebno privuklo ubistvo Santa Vantađata Stantinija, nekrunisanog kralja mafije na istočnoj obali Jadrana. Ostaje sada da se vidi da li će hapšenje četvorice mafijaša označiti početak istinskog obračuna sa mafijom ili će sve ostati po starom, baš kao što se desilo i pre dve godine kada je, takođe u Baru, uhapšen i isto ovako ekspresno Italiji izručen poznati mafijaš Đuzeme Ćelamare zvano Lupo.

Policija pucala na graničare

Ono što u svemu ovome predstavlja posebnu opasnost jeste činjenica da je u senci priče o kriminalu na Crnogorskom primorju i krijumčarenju preko Jadrana ostala sva ostala Crna Gora i svi drugi oblici kriminala. Vlada Crne Gore je, istina, nedavno, poštapajući se statističkim tabelama, utvrdila da je kriminal u ovoj republici u opadanju. To je, međutim, u direktnoj suprotnosti sa sve učestalijim slučajevima i pojavama svakovrsnih krivičnih dela, od ubistava i klasičnih mafijaških obračuna i likvidacija, silovanja, šverca droge, krađe i krijumčarenja vozila, do nedozvoljene trgovine prehrambenim proizvodima i raznovrsne druge za šverc interesantne robe. Sve to se događa i preko državnih granica, prema Albaniji, na jednoj i prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj, na drugoj strani, mada su te granice, izuzev one prema Republici Srpskoj, formalno zatvorene.

Sve to se gotovo nesmetano odvija pre svega zbog nesaradnje crnogorske policije sa graničarima Vojske Jugoslavije, koje je naročito naglašeno od proletošnje NATO-američke agresije na Jugoslaviju. Iz izvora bliskih komandi Druge armije Vojske Jugoslavije saznajemo da je nedavno na Skadarskom jezeru došlo i do manjeg oružanog incidenta između policije i graničara.

Naime, patrola graničara Vojske Jugoslavije je 14. septembra ove godine, oko 21 sat i 30 minuta, u mestu Bobovište, blizu jugoslovensko-albanske granice na Skadarskom jezeru, zaustavila jedan čamac pun krompira koji je izvesni Adrijan Čazma iz Skadra pokušao da prokrijumčari preko granice. Čim je nekoliko graničara sa svog patrolnog čamca stupilo na zaplenjeni čamac, na obali se stvorilo policijsko vozilo iz kojeg je iskočilo nekoliko policajaca. Oni su odmah, bez upozorenja, otvorili vatru prema graničarima. Ovi su uzvratili, a policajci odmah uskočili u vozilo i pobegli. Sve se, srećom, završilo bez posledica, a do danas nema nikakvih reakcija niti objašnjenja šta je bio povod ovom incidentu, baš kao što nikada zvanično nije razjašnjen i jedan još teži incident od pre dve godine kada je jedinica specijalaca policije iz Bara pokušala u Virpazaru da od graničara otme dvojicu krijumčara uhvaćenih na Skadarskom jezeru sa tovarom od sto kilograma droge.

Zanimljivo je, inače, da su graničari Vojske Jugoslavije po jednom važećem propisu dužni da uhvaćene krijumčare i gotovo svu zaplenjenu švercovanu robu predaju civilnoj policiji. Veoma je indikativno da se mnogi od tih kriminalaca ubrzo pojavljuju na istom "poslu", odnosno da se jedna te ista roba po nekoliko puta pojavljuje u švercerskim kanalima i na nelegalan način pokušava preći državnu među.

Budo SIMONOVIĆ