Neobične operacije na Banjici

Sklapa kosti kao kocke

Intervenciji bez skalpela, krvi, umetanja, implantata i ožiljaka, čak i kada je reč o najtežim prelomima i defektima, rade se po metodu ruskog lekara Ilizarova

S razlogom osmehnut Strahinja Ljubomir, pomorac iz Bara, okružen neobičnom metalnom konstrukcijom u bolničkom krevetu, mogao bi već za koji dan da ide kući. Ipak, ostaće još desetak dana jer tako želi njegov doc. dr Slavko Tomić, načelnik odeljenja za rekonstruktivnu ortopediju i traumatologiju na Banjici.

(Nastavak sa prve strane)

Nije ni čudo jer je reč o jedinstvenoj operaciji, kojoj je ovaj pacijent podvrgnut, ne samo kod nas nego verovatno i u svetu. Intervencija je trajala punih osam sati.

- Putovao sam tog 17. oktobra prošle godine iz Beograda prema Baru sa suprugom. U stvari, tada sam se bio iskrcao sa broda u Nemačkoj, a onda otputovao u Budimpeštu, pa u Beograd gde me je čekala supruga - priča Strahinja.

Na Crkvinama kod Kolašina, pre ulaska u tunel, put je izgleda bio vlažan, Strahinjin automobil se zaneo i udario u autobus koji je išao iz suprotnog pravca. Supruga je ostala nepovređena, ali je Strahinja teško nastradao. Na sreću, upravo tada je naišao kombi KBC-a iz Podgorice, čije je medicinsko osoblje preuzelo povređenog čoveka i odvezlo ga u bolnicu. Posle dva dana je operisan i, prema Strahinjinim rečima, u početku je sve izgledalo dobro. Ali, vreme i kontrolni snimci su pokazali da nije tako, pa je Strahinja, na preporuku prijatelja lekara, letos došao na Banjicu i sreo se sa dr Slavkom Tomićem:

- Doktor je rekao da su moje povrede komplikovane, ali da će me on operisati novim metodom koji će uspjeti. I uspjelo je. Danas su tri nedjelje kako sam operisan, a vidite da hodam - kazuje Strahinja i ustaje da se fotografiše.

- Taj aparat ima četiri kila gvožđa - dodaje bolesnik iz susednog kreveta.

I sami gledamo u to čudo od aparata koji bi možda izgledao bezazleno da nije onih igala što su na nekoliko mesta postavljene u tkivo ali i čvrsto fiksirane metalnom konstrukcijom. Strahinja nam objašnjava da mu doktor Dakić dolazi svakodnevno i "tu nešto podešava". Aparat inače, kasnije smo saznali, teži oko dva kilograma.

Najbolje rešenje

- Kada je stigao kod nas, nalaz je pokazao da pacijentu nedostaje jedan značajan deo kosti na karličnom prstenu što je bila posledica preloma (nesrasla kost sa gubitkom koštanog tkiva uprkos prvoj operaciji kojoj je podvrgnut). Istovremeno je - kaže dr Tomić - imao i oštećenje kuka koji je bio iščašen, a glavica kuka je počela da se suši jer krv nije do nje dospevala. Ovo je za mene bio izazov jer se jednom u karijeri hirurga naiđe na takav galimatijas, tako složene povrede na karlici.

Klasična operacija bi, kako smo čuli, u ovom slučaju podrazumevala premošćavanje defekta na karlici ubacivanjem druge kosti, postavljanje veštačkog kuka (sve u jednoj operaciji) sa rezovima, krvarenjem i velikom agresijom, uz rizik da poduhvat i ne uspe. Zbog toga, a i činjenice da je reč o mladom čoveku, dr Tomić je sa ekipom, u kojoj su i dr Vesna Jovanović i dr Nenad Dakić, odlučio da Strahinju operiše po metodu ruskog doktora Ilizarova.

- Metod Ilizarova - veli dr Tomić - čiji zvanični početak datira još od 1951. godine, podrazumeva takozvanu transosalnu osteosintezu ili fiksaciju kosti kroz kost - pojednostavljuje naš sagovornik. - To je moguće zahvaljujući aparatu, spoljnoj konstrukciji koja se vezuje za kost preko igle a ova nateže kao struna na gitari. Zahvaljujući opet razvoju i bazičnim otkrićima u biologiji i biomehanici dokazano je da na ovaj način kost može da se podstakne na regeneraciju. Na taj način moguće je lečiti mnoga oštećenja koja su smatrana neizlečivim. Dakle, mi jednom spoljnom konstrukcijom dirigujemo sa biologijom. To je velika promena. Dodatno ne oštećujemo meka tkiva i kost, kao ni krvne sudove. Imamo maksimalno štedljiv odnos prema strukturama noge ili ruke. Drugog dana posle intervencije pacijent mora da ustane jer se ovde poštuje osnovni princip prirode ruke i noge su predodređene za pokret. Svaki hirurški zahvat koji sprečava pokret nije savremen, niti napredan, jer je u suprotnosti sa prirodom.

Preokrenuto je klasično mišljenje i princip da je za lečenje od preloma potrebno mirovanje. Pored toga, ovde hirurških rezova u klasičnom smislu uopšte nema, a samim tim ni krvarenja. Sve rešava ubod igle prečnika 1,8 milimetra i kod svih pacijenata, po završetku lečenja, umesto ožiljka ostanu jedva vidljivi tragovi nalik na mladež na mestima gde je ušla igla.

- Kod Strahinje smo najpre morali da "zauzdamo" karlicu. Ona ima oblik prstena koji je na sredini minimalno pokretan zbog hoda. Njemu je veliki deo karlice bio pomeren iz fiziološkog položaja (zbog preloma). Morali smo da taj deo, postepeno, po milimetar svakog dana, vraćamo do prvobitnog prirodnog položaja, a kada to postignemo, onda ga fiksiramo u tom položaju, s tim što smo istovremeno pobudili kost da na mestu gde je nedostajala počne da se stvara. Nema naglih manipulacija - napominje dr Tomić - jer bi one u ovom slučaju mogle da oštete unutrašnje organe u trbuhu i zbog toga je ova operacija bila veoma delikatna. Istovremeno smo vraćali kuk, takođe postepeno, na njegovo fiziološko mesto, jer kad je slomljena karlica, kuk je proleteo naviše i ostao gore. Znači dovođenjem svih pomerenih struktura u prvobitni prirodni položaj i obezbeđivanjem krvnih sudova koji će ih hraniti mi smo vratili funkcije hoda i pokreta jednom mladom čoveku bez velike agresije.

U praksi to izgleda tako što se učinjene korekcije posle nekoliko dana snime ("Vidimo gde smo došli i treba li ići levo ili desno") a sve je, prema rečima našeg sagovornika, nalik na "slaganje lego-kockica".

Svetska serija

Do sada je metodom Ilizarova na Banjici urađeno 5.000 operacija različitih povreda i defekata na lokomotornom sistemu što predstavlja svetsku seriju. Ratno okruženje i činjenica da se ogroman broj povređenih lečio upravo ovde, uticalo je i na neverovatnu različitost povrede kakve sigurno nije imala prilike da zabeleži nijedna bolnica u svetu. Dr Tomić koji je, prema rečima njegovih kolega, sigurno najviše ovakvih operacija uradio u Evropi navodi kao ilustraciju primer kako je kolega hirurg u jednoj svetskoj bolnici hteo da ga impresionira svojim poduhvatom. Rešio je defekt potkolenice od pet santimetara.

- A ja sam rešio defekt od svih trideset santimetara - osmehuje se dr Tomić. Nadoknaditi kost koje nema, i to na najprirodniji način, zaista je velika stvar, a naše iskustvo je ogromno. S druge strane, najteže je rekonstruisati. Ja gotovo nikad nisam bio tek drugi hirurg kod kojeg je došao pacijent. Često budem deveti, deseti, dvadesti. Znači ono što je prošlo mnogo ortopedskih filtera bez željenog uspeha dođe kod mene. Stvarno je tako.

Defekt kosti nastaje ili usled povrede ili zbog oboljenja (ukloni se, recimo, tumor, pa se iseče i izbaci i zahvaćeni deo kosti). Vraćanje dela koji nedostaje predstavlja rekonstrukciju. Klasičan način podrazumeva veliki rez i ubacivanje metalnog implantata ili parčeta kosti od istog, ili drugog čoveka. Mogućnost infekcije je velika kao i mogućnost odbacivanja. Uzimanje antibiotika i dugo ležanje je uvek neizbežno u tim situacijama. Ponekad je amputacija zbo operativnih neuspeha jedina mogućnost. Međutim, metod koji primenjuje dr Tomić sa ekipom učinio je da su hiljade pacijenata izbegli pomenute rizike.

- Nedostatak koštanog tkiva nadoknađujemo buđenjem postojećih potencijala, dakle bez stranog materijala. Regenerišemo delove kosti poštujući zakon prirode. Zadatak učenika Ilizarova je da iscele prelom ili defekt, uz harmoniju duha i tela čoveka onako kako je zamislila i stvorila priroda - objašnjava dr Tomić.

Sve je moguće

U zaista imponzantnoj dokumentaciji razgledamo slajdove na kojima se vidi početno stanje pacijenta i rezultat na kraju lečenja. Ono između ostaje za stručnjake ortopede, ali smo zaista impresionirani. Noga mlade devojke koju je čekala amputacija na kraju je spasena, a njen izgled sasvim zadovoljavajući. Iks noge su apsolutno ispravljene kao i razni drugi defekti. Stopala, rame a u jednom slučaju i vilica sasvim izlečeni. Naš doktor pomaže i "patuljcima", osobama izuzetno niskog rasta. Uspeva da ih izduži. Rekord je zabeležen lečenjem trinaestogodišnje devojčice: verovali ili ne "porasla" je čitavih pedeset santimetara.

- Kod produžavanja ruke ili noge mi na jednom mestu malim instrumentom od pet milimetara oslobodimo pokosnicu i napravimo mali prelom. Pomoću aparata pomeramo segment za neophodnu dužinu, a na mestu preloma se kost regeneriše - kaže dr Tomić.

Videli smo i sliku mlade devojke čija je leva noga bila šest santimetara kraća od desne. Posle operacije kojoj se podvrgla po metodu Ilizarova ta razlika više uopšte ne postoji. Inače dr Tomić zna sva imena i sve o životu svojih pacijenata. Redovno ga obilaze i obaveštavaju o svojim uspesima jer je uglavnom fizički hendikep koji su, zahvaljujući operaciji odstranili, uticao da i njihov kompletan život dobije novi smisao. Uostalom, zna se kako, posebno u malim sredinama, može da pati mlada osoba, a redovno je ovde reč o njima, kada ima vidljiv fizički nedostatak.

Inače, doktor koji priznaje da je fanatik u svom poslu i da prosto nema ličnog života, kaže: - Čovek ovome mora da se preda. Neuspesi su minimalni i mogu da se svedu na "dva tri procenta", sve zavisi od hirurga. Metod je odličan, ali lekar može da načini tehnički propust (ako, primera radi, provučem iglu kroz zglob umesto kroz kost. Ili ako iglom povredim krvni sud) ali ako se radi ispravno, operacija mora da uspe. Ova tehnika je kao igranje šaha. Osnovni potezi se nauče, ali je neophodna maksimalna kreativnost hirurga, lucidnost i pronicljivost, veština da se od stotinu mogućnosti odabere najoptimalnija i sa najmanje agresije.


Uvek uz pacijente

- Ova operacija nije samo hirurški čin. Ona podrazumeva i kompletan postoperativni tretman koji sadrži praćenje i navijanje - rečju, neverovatnu dinamiku. Na ortopediji se rezultati ne vide odmah i to je zato mukotrpan posao. Svaki dan se svakom pacijentu šteluje, doteže, reguliše... i radno vreme ne postoji. Nepostoje ni praznici. Ako se nešto produžuje svakog dana, ne smeju se preskočiti tri dana. Uveče pravim šemu šta ću ujutru da radim i kako ću nešto da rešim. U mašti, pred spavanje, sačinim vizitu svih svojih pacijenata - kaže sa osmehom dr Tomić.

Radmila GRBOVIĆ