Ima li nade za štediše Dafiment banke

Dafina sve bliža "rupi"

Stečaj, likvidacija ili obnova ove finansijske ustanove - to je samo rasprava da se dobije u vremenu, smatraju ojađene štediše, a bivša "majka nacije" više ne stanuje tamo gde su joj slali "Molotovljeve koktele"

Pedesetdvogodišnja Dafina Milanović više ne stanuje u beogradskom ekskluzivnom naselju Senjak. Iz "dvorca" u Ulici banjičkih žrtava (koju su mnogi poslednjih godina ironično prekrstili u ulicu "Dafininih žrtava") preselila se nedavno na Vračar, u Njegoševu ulicu, u stan u zgradi mnogo skromnijeg i neupadljivog izgleda. Bliže "rupi" na Slaviji, da je maltene gleda sa prozora.

(Nastavak sa prve strane)

- Šta ću gore na brdu, među zidinama, samoća me je ubijala - poverila se svojim, sve ređim prijateljima.

U stvari, nagađaju, da se na taj korak odlučila iz dva mnogo važnija razloga. Prvi, zato što je izdržavanje i održavanje te kuće od nekoliko stotina kvadratnih metara, sa salonima i trpezarijama, postalo i za nju izdatak o kojem mora da razmišlja tako da je "radnu snagu" postepeno smanjivala, a i obezbeđenje "redukovala". Drugi razlog je u činjenici da je sve više ljudi saznavalo gde ona boravi, pa je čak letos jedan "molotovljev koktel" pao na verandu, ali nije izazvana veća šteta zbog brze reakcije jedinog preostalog baštovana. Gnevne štediše, a ima ih na stotine hiljada, mogle bi u tom "pustom okruženju" da ugroze njenu bezbednost.

I u Njegoševoj ulici, na ulazu u zgradu, postoji naoružani portir, koji ne pušta nikog unutra bez prethodne provere i upisivanja. U toj zgradi, naime, stanuje, pored Dafine, još nekoliko "krupnih riba", pa je kontrola objašnjiva samo po sebi.

- Ovde na Vračaru sam provela najlepše godine - priznala je, pre nego što se preselila na Senjak. Stanovala je dugo u susedstvu gospođe Klare Mandić, školske drugarice njenog pokojnog supruga Dragoljuba.

Sada, uz uzdahe, na TV ekranima gleda svoje bivše prijatelje koji su joj se "divili", ulagivali i laskali joj. Mada njena banka zvanično i dalje postoji, ima registrovane prostorije, telefone i čak zaposlene, pet godina niko nije u nju svratio, obavio posao i čak nigde nije ni obelodanjeno - dokle neće raditi, ako ne radi.

Čekaju diskete

Nedavno pokrenut postupak likvidacije je zaustavljen, s objašnjenjem da se "čekaju diskete koje treba da budu prosleđene Narodnoj banci". Na tim disketama je celokupno knjigovodstvo ove nekad uspešne banke, ali one su već pregledane i na osnovu njih je 1996. godine stručni tim Ekonomskog instituta sačinio program transformacije. Zašto nije postupljeno po tom predlogu programa, ostaje da se u budućnosti razmatra, a kada je najavljena likvidacija, mnogi su to shvatili kao pozitivan znak. Jer, likvidacija znači da firma (ili u ovom slučaju banka) ima veću aktivu od pasive. Prevedeno, imovina je veća od duga. Stečaj znači obrnuto, da je dug veći od imovine. S postupkom likvidacije se zastalo jer se vlasnica Dafiment banke (telefonom!!!) javila Privrednom sudu i zatražila da joj se omogući odlazak u inostranstvo, odakle bi obezbedila nekih dvesta miliona nemačkih maraka, novac sa računa svog pokojnog supruga koji je u Beču dugo radio, imao dve firme, a i Dafina je sama ranije priznala da je njena banka otvorila u inostranstvu "ćerke" firme i da je preko njih ulagan novac u dobre poslove. Naravno, da ne bi ispalo da hoće da pobegne i nikad se ne vrati, predložila je da ima pratnju koja će je nadgledati dok "skuplja svoje pare".

I tu je "kuglica". Poprilično će biti muke da se utvrdi šta je aktiva banke: imovina i investicije banke ovde u zemlji i imovina i investicije Dafine Milanović i članova njene porodice u inostranstvu. Ovaj poslednji deo nije predviđen po zakonu, ali se posebnim postupkom može utvrditi da li je imovina članova porodice i familije Milanović stečena na legalan način. Ukoliko bi se utvrdilo da nije rezultat poštenog rada, nasledstva i slično, mogla bi da postane sastavni deo aktive.

Ostaje još jedna velika dilema: da li će štedišama biti priznat uloženi novac sa ugovorenim i obećanim kamatama ili samo uložene pare umanjene za podignute iznose sa kamatama koje su bile na nivou kamata drugih banaka u tom periodu. U prvom slučaju dugovanje Dafiment banke iznosilo bi oko dve milijarde nemačkih maraka, a u drugom "samo" 350 do 400 miliona. Prema dosadašnjim presudama sud ima osnova da kamate ove banke proglasi zalenaškim i da ih zato ne prizna. Srećna okolnost po Dafinu i bratiju je da je dinarske uloge progutala u međuvremenu inflacija, a oni su bili četvrtina ulaganja ili oko sto miliona maraka u to vreme.

Jare i pare

Za buduće odmeravanje "izlaza" za ovu banku i njene poverioce jedna okolnost na sudu može da bude presudna.

Ova banka, naime, nije komintentima izdavala štedne knjižice nego samo ugovore u kojima se ne pominje štednja već deponovanje i deponent. Sve navodi na to da je reč o deponovanju novca u investicione svrhe, kada se prikupljaju sredstva za ulaganje, a stimulativnim kamata (čitaj velikim) obezbeđuje se veći priliv. Kada se očekuje veliki profit, svako treba da bude spreman i na rizik. Tako je to u svetu, a jedino kod nas su ulagači novca hteli i "jare i pare". U svetu ako tako prikupljenim novcem propadne projekat, u koji se ulaže, a samim tim i banka, onda je malo koristi na sudu. To Dafina nije nikad ni krila. Nije davala štedne knjižice, građane nije nazivala štedišama i stalno se "prsila" gde i u šta ulaže novac koji prikuplja.

Prema nalazima Ekonomskog instituta vidi se lepo da je od osnivanja banke pa do 30. juna 1994. godine (kada su "vrata zamandaljena") ukupno ostvaren devizni priliv od 3,536 milijardi maraka od čega su depoziti građana bili 2,595 milijardi. Ostali devizni prilivi iznosili su 941 milion maraka. Odliv deviza (na isplate i kamate) iznosio je 2,524 milijarde. Banka je, prema mišljenju stručnjaka iz ovog instituta, uložila četrdeset miliona maraka u ŽTP, 47 miliona u "Parking plus" i 44 miliona za stanove i poslovni prostor. Razna plaćanja i donacije iznose 881 milion, a sto miliona neproknjiženih maraka otišlo je u ruke "nekih građana" oko čega se svojevremeno i digla najveća prašina.

Najvrednije ulaganje Dafiment banke je centar Slavija, čuvena Mitićeva "rupa", u šta je ukloženo 28,4 miliona maraka. Tu pravno treba da se raščisti čija je na kraju krajeva ta "rupa", gde su otišle pare i šta će biti sa tom lokacijom.


Butici i slike

Pored ovih navedenih ulaganja, Dafiment banka poseduje 4,2 miliona nemačkih maraka vredno zlato kod Narodne banke i petnaest objekata širom Srbije. Među njima su najvredniji prostor u beogradskom Južnom bulevaru, metrou, zlatiborski apartmani, subotički "Korzo", "Publikum" u Kneževcu i kompleks u Erdutu, sa benzinskom pumpom i nekoliko zgrada. U imovinu banke može da se svrsta i ogromna kolekcija od 355 slika među kojima su autori i Graovac, Konjović, Milić od Mačve, Mića Popović, Šobajić, Berber... Istoričar umetnosti, veštak, sve je to blago procenio na 1,275.480 maraka.

I dalje, posle svega čuju se i glasovi da bi umesto stečaja ili likvidacije, najbolje bilo da se Dafiment banci dozvoli da nastavi rad.

- Za sledećih dvanaest godina banka bi uspela da namiri šezdeset odsto potraživanja, a likvidacijom ili stečajem procenat bi se izbrojao na prste jedne ruke - izneo je svoje mišljenje profesor Kostadin Pušara, šef nekadašnjeg ekspertskog tima za konsolidaciju ove banke, uz opasku da je veoma teško naći dovoljno hrabrog čoveka koji će se usuditi da stane na čelo ukidanja i rasprodaje imovine ove banke jer je to, po njegovom mišljenju, veoma nezahvalan posao.

Ne treba u celoj stvari zaboraviti ni, pored Dafine, drugog osnivača Dafiment banke Kelmana Izraela. On je već najavio da je spreman da uloži pare u sanaciju ove banke.

I Zakonk o izmirivanju obaveza po osnovu devizne štednje građana, koji je prošle godine donela Savezna vlada, čime se stara devizna štednja pretvara u državni dug građanima kojima bi se na rate i u obliku menica isplaćivao "na kašičicu", nije razvedrio ulagače u Dafiment banku, ali ni u ostale banke. Prva rata zakazana za 1. jul 1999. godine je bez objašnjenja prolongirana do 1. januara 2000, a i taj datum je evo tu, a i dalje država ćuti, to jest ima preča posla i preča davanja.


Ima za gaće

Rajko Grahovac, ekonomista, predsednik Udruženja deviznih štediša Srbije, kaže da je njegovo udruženje još davno, odmah po donošenju ovog zakona, podnelo Ustavnom sudu zahtev za preispitivanje ustavnosti ovog zakona. Njihova osnovna primedba je da se time sve banke oslobađaju odgovornosti, a devizna štednja se - ukida i menja joj se namena, što ne može, bez saglasnosti građana, niko da uradi: ni banka, ni država kao garant.

- Čekamo to ročište na Ustavnom sudu jer je ovaj zakon nerealan i nehuman i oslobađa krivce odgovornosti.

Obrazac "ko čeka dočeka" u ovom slučaju izgleda da ne može da bude sasvim primenjen. Para nema, pa nema, tako da preduge rasprave šta da se radi i šta je bolje ili gore ne idu u prilog ojađenim štedišama. Vreme radi za Dafinu i njoj slične jer svaka rana s vremenom zaceljuje. Priče da je i ona žrtva, da nema od čega da živi pa "ni da kupi gaće" ne stoji.

Njeno nepojavljivanje u javnosti i na javnim mestima je sasvim druge prirode. Razočarana je u mnoge ljude oko nje koji su je obletali i izvlačili za sebe korist. I rizik da je neki gnevni, ojađeni građanin spopadne, takođe postoji. Njen rođeni brat Dobrica Todorović u rodnom Skobalju ima dvospratnu robnu kuću "Jelesin" i nekoliko prodavnica i samousluga u okolnim selima i Smederevu, a do pre neku godinu je bio običan radnik u "Sartidu". Nema velike dileme da je u to sve uložen sestrin kapital tako da za "preživljavanje" ova bivša "majka nacije" ima sasvim dovoljno.

U šali kada se porede ona i gazda Jezda, razlika je u tome što je on "napolju", a hteo bi da dođe, a ona je ovde, a htela bi da ode. A ojađeni, k’o ojađeni, kukaju i dalje traže pravdu, ili bolje rečeno, pare i nije im preterano važan način na koji bi do njih došli.

Ozren MILANOVIĆ