Mile Bogdanović o najlepšim pesmama XX veka

"Tiho noći" pesma mog života

Doajen naše estrade na repertoaru ima više od hiljadu i po melodija, u glavi drži oko hiljadu, a za svoju monografiju je izabrao sto četrdeset pet

Za Nikoljdan je prestonica osvanula pod snegom. Rat je još trajao. U studiju Radio Beograda se snimala muzička emisija. Tamburaški orkestar Makse Popova i pevači u šinjelima i kaputima. Među njima i dvadesetjednogodišnji fudbaler. Od tada je prošlo tačno 55 godina a Mile Bogdanović se svog prvog snimanja na radiju seća kao da je juče bilo.

- U stvari, prvi put sam u Radio Beogradu pevao sa horom osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj", čiji sam đak bio, na Vidovdan 1934. gdine, pesmu "Siroče" - kaže. - Kasnije kao člana hora Begradskog vodovoda zapazio me je profesor Miodrag Vasiljević i pozvao na audiciju u Radio Beograd. Pevalo se bez orkestra. Položio sam i pozvali su me na snimanje na Nikoljdan. Do ovog Svetog Nikole je sam u Radio Beogradu za buduće generacije ostavio 240 trajnih snimaka.

S pravom je ponosan na svoju radio-karijeru, ali mu je, kako sam kaže, srcu najviše prirasla - kafana. Nikada nije ni pio ni pušio a još od momačkih dana pevao je u toj, za srpski narod, instituciji i uvek je o njoj mislio i govorio sve najlepše. Zauzvrat on je za svoju publiku, i koncertnu i onu koja ga je slušala uz čašicu razgovora, bio i ostao gospodin pevač. Narod ga je prozvao jugoslovenski Frenk Sinatra, a stari Beograđani, kojima i sam kao Dorćolac pripada, smatrali su da mu lepše stoji "naš Moris Ševalije". On lično smatra da izraz "narodni pevač" najbolje odslikava njegov rad.

Zmaj ga prati svuda

Od početka karijere postavio je sebi kao radnu obavezu i skupljanje i čuvanje pesama koje su, po njegovom mišljenju deo našeg kulturnog blaga. Kao jedan od dokaza da je i taj posao obavio, Mile Bogdanović pokazuje debelu svesku koja mu je stalno nadohvat ruke, stoji na vrhu police u dnevnoj sobi njegovog stana u Ulici cara Uroša. U njoj je Mile upisao hiljadu i po pesama koje su na njegovom repertoaru.

- To je trenutno stanje - kaže - jer gotovo svakog dana čujem po neku lepu pesmu koja nije na mom spisku i, upišem je. Naravno, ja ne znam napamet svih hiljadu i po, ali oko hiljadu još držim u glavi. Pesma mog života, ona koja je obeležila moju karijeru je "Tiho noći" po tekstu Jovana Jovanovića Zmaja. Nju sam čuo od moje babe Sofije a naučio da pevam od učiteljice Ružice Mihajlović u osnovnoj školi koja je, zamislite slučajnosti, nosila Zmajevo ime. Ovaj pesnik me pratio celog života jer i živim u blizini ulice koja nosi njegovo ime a kao predsednik Saveza udruženja estradnih umetnika Srbije radim baš u Zmaj-Jovinoj. "Tiho noći" je i pesma koju sam prvu otpevao na Radio Beogradu, a tako se i zove moja monografija koja je upravo u štampi.

U toj knjizi, na 392 strana, obuhvaćen je ceo život Mileta Bogdanovića i sve tri njegove karijere, sportska, muzička i građevinska (pevač je penzionisan kao građevinski inženjer na RTS-u). Biće tu i izjava mnogih umetnika i kolega, izvoda iz novina i časopisa o njemu, podaci o svim Miletovim trajnim radio- snimcima, o dvesta pesama koje se nalaze na njegovim pločama, kasetama i diskovima i, što je posebno važno, 145 pesama, bisera naše narodne muzike sa originalnim tekstovima i melografskim zapisima, po njegovom izboru. Od tog broja šezdeset je prevedeno na engleski jezik, tako da i stranci a i naša deca u dijaspori koja ne znaju maternji jezik mogu nešto iz ove knjige da nauče. Pitamo Mileta zašto je od hiljadu i po pesama, koliko ima u svojoj evidenciji, izabrao baš 145, a ne neku okruglu cifru?

- E, to me još niko nije pitao - smeje se Mile - a razlog je sasvim prozaičan. Zbir tih cifara je deset, to je i datum mog rođenja, uopšte taj broj me prati u životu i donosi mi sreću. U suštini pesme sam birao po kvalitetu tekstova i melodija i za njih smatram da će u narodu živeti i u sledećem milenijumu. One su jednostavno naše trajno blago.

Pamet se pomeravlja

Kad je počeo da peva na radiju, mnoge pesme koje je on donosio nisu znali ni Vlastimir Pavlović Carevac ni Đorđe Karaklajić. Mile ih je otkrivao po selima, kafanama, hvatao u pričama potpuno anonimnih ili njemu bliskih ljudi. Tako je pesmu "Nešto mi se pamet pomeravlja" čuo i zapisao od jednog seljaka u Čajetini 1946. godine. "Bleda deva kraj potoka stala" naučio je 1934. od svoje bake u Kragujevcu a melodiju te pesme je kasnije uzeo Zvonko Bogdan za svoj "Stari fijaker". Na koncertu u Brčkom 1950. godine jedan mladić mu je pokazao pesmaricu njegovog oca. U njoj je bila i pesma "Kafu mi, draga, ispeci" koju je prvo pevala Nada Mamula, a proslavila je Predraga Gojkovića Cuneta. Hit koji peva Merima Njegomir "Zbog tebe" napisao je jedan od članova zagrebačke grupe "Zlatni dukati".

Ovaj estradni umetnik ističe da su posle Drugog svetskog rata glavni šlageri bile dalmatinske pesme i baš zahvaljujući njima on je pre tri decenije postao popularan. Ima ih više od sto na repertoaru a kao jednu od najlepših pominje "Lipi moj Jadrane plavi" koju je napisao Vjekoslav Knežević nekadašnji prvak u skoku uvis SFRJ, koji je veći deo života proveo u Zemunu. Veoma popularne bile su i pesme Zagrepčanina Vlaha Paljetka: "Danijela", "Noćas mi, draga, moraš šaptat nežne reči", "Dok palme njišu grane", "Za svaku dobru reč". Za ovu poslednju pesmu Mile Bogdanović kaže da nisu tačne priče da je ona bila omiljena pesma Josipa Broza. On to tvrdi na osnovu svog iskustva jer je predsedniku SFRJ pevao više od sto puta.

- Pesmu omiljenu u srpskom narodu "Tamo daleko" prvi put sam čuo od mog oca Bojana, nosioca Albanske spomenice, komandira telegrafskog voda na Krfu - nastavlja Mile prebiranje po svom opusu. - Po njemu, tekst je napisao, tada vojnik, a inače učitelj iz Negotina, Života Mihailović. Melodija je po nekim tvrđenjima engleskog ili francuskog porekla, verovatnije je ovo poslednje.

Pevaj kao što govoriš

U Borovu Selu, 1951. godine, čuo je od Aleksandra Dejanovića, legende vojvođanske pesme "Ne sadi, dušo, bosiljak rani". Stihovi te pesme su zaista divni: "Čuješ li mene, rođena Smiljo, /sinova mojih zlatna vodiao/ čuješ mene svoga dragana (elenče moje, ptico lagana." Dobitnik Vukove nagrade upozorava da pesmu "Igrali se vrani konji" treba pevati isključovo po Vuku, jer je tvorac našeg pisma ujedno i tekstopisac ove pesme veoma teške za izvođenje. Mile Vogdanović smatra da pevači treba da se drže one Vukove, prilagođene njihovom fahu: pevaj kao što govoriš, jasno, razgovetno i sa ispravnim naglaskom.

- Za mnoge naše veoma stare i prelepe pesme ne bi se čulo da nije bilo takvih pevača kao što su Ksenija Cicvarić, Vule Jevtić, Danica Obrenić, Anđelija Milić... Ksenija je zaslužna što je "Milica jedna u majke" nastala na tromeđi Crne Gore, Sandžaka i Hercegovine, postala jedna od naših najpopularnijih pesama i što je obišla svet, pevaju je naši ljudi i u Australiji i na Novom Zelandu - priča Mile Bogdanović i pojašnjava da kad kaže "naš" misli na prostor SFRJ i na sve građane koji na tom tlu žive. Jer, naša je, veli, svaka pesma koju volimo i osećamo kao svoju bez obzira ko ju je, kada i gde stvorio.


U anketi TV Novi Sad

VODE "KONjI VRANI"

Na kraju ovog milenijuma, kada se svode računi i biraju najličnosti, događaji, otkrića, Mile Bodanović se kao urednik voditelj zajedno sa Đorđem Radmilcem uključio u akciju RT Novi Sad biramo najlepše pesme dvadesetog veka. Predviđeno je da gledaoci svojim glasovima izabru prvih sto a potom od njih i prve tri najlepše. Snimljeno je i emitovano nekoliko emisija, a bombardovanje NATO-a privremeno je zaustavilo ovu akciju. Mile kaže da su gledaoci najviše glasali za petnaest pesama kojima bi i on bez razmišljanja dao svoj glas. Nabraja: "Igrali se vrani konji", "Milica jedna u majke", "Ko pokida sa grla đerdane", "Zlatibore, pitaj Taru", "Oj, golube, moj golube" "Salaš u malom ritu", "Ja zavoleh devojku iz grada", "Dobro jutro, Šumadijo", "Svi pljevaljski tamburaši", "Ima jedna krčma u planini", Ej, došla Drina", "Stani, stani, Ibar vodo", "Gine, vene, srce u meneka", "Magla padnala v dolina", "Tiho noći", "Tamburice, kad bi plakat znala".

- Ove pesme, a ima ih još mnogo takvih, pevaće se sigurno i u sledećem milenijumu - kaže Mile Bogdanović. - Na izmaku 20. veka desilo se da naša narodna muzika nije više prepoznatljiva kao, na primer, mađarska i grčka. Mnogo je turskog i sve više južnoameričkog ritma. Nadam se da će se to u godinama koje dolaze promeniti. Jer, šta će nan tuđe, kad bogatstvo našeg folklora, između ostalog, čine i dvadeset različitih ritmova, čime se nijedan narod u našem okruženju ne može pohvaliti.

Milica STAMATOVIĆ