|
Devojčica koju je život, ipak, hteo Majka je vrisnula: "Ne dajte da umre!" Dragana Blanuša iz Inđije je rođena sa teškom manom: na stomaku otvor, a creva i želudac izvan trbušne duplje. Novosadski lekari su sumnjali da će preživeti. Dr Puniša Belić, jedan među njima, pokušao je nemoguće... Prvi januar pre pet godina Milici Blanuši iz Inđije trebalo je da bude jedan od najsrećnijih dana u životu. Na svet je donela prvo čedo, pa pošto je bila devojčica, sa suprugom Nenadom se još ranije dogovorila da će se zvati Dragana. Porođaj je protekao u redu, a onda je mlada žena videla smrknute poglede lekara i babica. - Nešto nije u redu? - pitala je slabašnim glasom. Dežurna ekipa u sali za porođaj je i dalje radila svoj posao, ne obazirući se na porodiljino pitanje. Tek posle izvesnog vremena jedna babica je smogla snage da joj kaže: - Nemojte očajavati. Takva je sudbina. Beba na trbuhu ima rupu iz koje vire creva, želudac i ostali organi. Mora živeti Beba je, kako to propisi nalažu, odmah prebačena u Dečju bolnicu u Novom Sadu, gde je trebalo pokušati da joj se, operacijom, pomogne da preživi. Lekari su, međutim, slegli ramenima, znajući da se u takvim situacijama teško može pomoći. - Umreće - prozborio je neko iz ekipe. - Kako da joj pomognemo? Srećni, a zapravo tog trenutka nesrećni otac bez prestanka je kršio prste. - Ljudi, ako boga znate, ima li nekoga da pomogne, da učini nemoguće. To nam je prvo dete... Dečji hirurg dr Puniša Belić je tada rekao: - Da pokušamo mojim metodom, pa šta bude. Mana koju lekari stručno nazivaju "gastrošiza", a koju je imala mala Dragana, nije retkost. Nekad je otvor na trbušnoj duplji manji, pa hirurzi začas šivenjem završe posao. Međutim, nekad pomoći nema, pa se započeti žiuvot ubrzo ugasi. Ali, ono što se dogodilo tek rođenoj devojčici bilo je toliko složeno da se retko ko nadao njenim novim danima. Čudotvorna membrana Kad se danas, posle pet godina i posle nekoliko operacija i lečenja membranom od posteljice, koja se uzima posle porođaja kako bi se stvorila nova koža (to je izum dr Belića), seti tih dana, iskusni dečji hirurg samouvereno kaže: - To je jedna od ređih beba koja je preživela i pobedila takvu urođenu manu. Kad se rodila, u predelu pupka, koga nije bilo, zjapio je otvor, a iz njega su virile vijuge tankog i debelog creva, želudac... Umesto, dakle, da to bude unutra, bilo je izvan trbuha. Da se takvi organi ili njihovi delovi vrate u trbušnu duplju, čak i hirurškim zahvatom, bilo je riskantno, pa čak i nemoguće. Jer, u stomaku bi, slobodno rečeno, došlo do velikog pritiska, a to znači: skraćeni hod dijafragme, pritisak na krvne sudove i rastanak od života. - Ne dajte je, doktore! - zavapila je majka. - Pokušajte sve što možete, vi ste nam jedina nada. Zabrinuto lice dečjeg hirurga. Razmišlja minut-dva, a onda kao da za sebe kaže: - Membranu od posteljice stavljaćemo na otvor kako bi se stvorila nova koža, a creva i želudac se lagano moraju vratiti tamo gde im je mesto. Svoj metod ovaj lekar je već oprobao i kod opekotina, a rezultati su više nego dobri: na tom mestu stvara se nova koža, izrastu i dlake i nema ožiljaka. - Tajna je u rastvoru u kojem čuvam membranu - ne otkriva do kraja svoj metod. Tačno tri meseca je dr Belić menjao membranu od posteljice na trbuhu devojčice. Na tom mestu je, kako stručno objašnjava, stvorena "ventralna kila", ali je najvažnije da je stomak zatvoren. Istovremeno, membrana je sprečila infekciju. "Sad smo na konju!" Porodicu Blanuša smo posetili kad je Dragana imala godinu i po dana. U međuvremenu je dr Belić uradio još nekoliko hirurških zahvata. U gostima smo im bili i nedavno, nekoliko dana pošto je napunila pet godina. Sad je to velika curica, koja se ne odvaja od oca. - Ma, sad smo na konju - kaže majka. - A kako je bilo i koliko smo strepeli svih ovih godina, to samo mi znamo. U međuvremenu joj je "napravljen" pupak, i ona se sada lepo druži sa vršnjacima u Inđiji. Juri prostranim dvorištem, stalno nešto zapitkujući oca. - Miljenica je cele familije. Pričljiva je, lepo recituje, ali se ponekad i stidi, pa nam je tako propalo i recitovanje pred Deda-Mrazom. Tek kad smo krenuli kući, u automobilu je sve naizust izdeklamovala. Njen spasilac širi ruke, ona mu skače u zagrljaj, a onda je usledio poljubac. - Lako je sada - smeška se dečji hirurg. - A ranije, kad god bi je roditelji doveli u bolnicu, na manji hirurški zahvat ili na pregled, popreko me je gledala. Sad smo najveći prijatelji. Roditelji nam pokazuju fotografije od prvih Draganinih dana. Živahna, vesela devojčica. - Moglo je da se dogodi najgore - sećaju se trenutaka od pre pet godina. - Da nije bilo upornosti dr Belića, ko zna da li bismo naše čedo sada imali. Izlečio je ovaj lekar membranama od posteljice i drugu decu, iz mnogih delova Vojvodine i Srbije, posebno onu sa teškim opekotinama. Dragana mu je, međutim, miljenica, a njen slučaj će uvrstiti u knjigu koju užurbano priprema. - Još da igramo na svadbi, i biće sve u redu - šali se spasilac. Sumrak se lagano ušetao u inđijske ulice kad smo napustili dom Milice i Nenada Blanuše. Devojčica nam je mahnula, još jednom cmoknula svog doktora, pa odjurila u sobu. Sudbina joj je odredila da živi, najviše zahvaljujući njegovoj upornosti. |
Vojislav STEVANČEV