Sremski Karlovci - srpski Sion

Novi sjaj Brankovog grada

Pripremiće se i programi privrednog, kulturnog, naučnog i prosvetnog razvoja ovog grada u podnožju Fruške gore, kako bi se privukao i strani kapital, najavio je premijer Mirko Marjanović prilikom posete

Zvali su ih srpskim Sionom, srpskim Oksfordom, srpskim Hajdelbergom, srpskom Toskanom, Karejom Fruške gore, biserom nad biserima... Obasipali su Sremske Karlovce lepim rečima, s punim pravom, i Karlovčani i svi oni koji su bar jednom došli u ovu staru, slavnu i znamenitu srpsku varoš, Brankovo "mesto drago". A ona je za srpski narod oduvek i sada bila i više od toga. "Jedno od neugasivih kandila srpske kulture, umetnosti i duhovnosti", nit hilandarska, preko našeg svetog Kosova, do Sentandreje.

(Nastavak sa prve strane)

Sremski Karlovci imaju bogatstvo istorije i kulture koje svedoči o menama kroz koje su prolazili - spomenike, muzeje, crkve, manastire, dvorce, kuće od kojih je svaka priča... Sremski Karlovci imaju lepotu prirode - ugnjezdeni na sremskoj ravnici u zagrljaju širokog Dunava, podno zelenog Fruškog brda, pod vinogradima. Imaju i ovovremene neslućene mogućnosti kakve gotovo da nema nijedno naše mesto. I sve to što nude i nameću nedovoljno je iskorišćeno i oplođeno.

Obnova kulturne i duhovne baštine

Posle svih uspona i padova koje je doživljavala, posle jednog dugog perioda u novijoj istoriji kada je postala još malo pa zaboravljena i napuštena, ova varoš, poslednje decenije ponovo, osećaju to Karlovčani, otvara vrata renesanse. Posle posete predsednika Slobodana Miloševića Karlovcima 1989. oni postaju 1990. samostalna opština, već sledeće godine dobijaju i Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju Sremskih Karlovaca, a 1993. obnova konkretno i počinje formiranjem posebnog odbora, čiji su članovi istaknuti ljudi kulturnog i javnog života naše zemlje.

Ako je suditi po rešenosti i Karlovčana i države da od ove varoši sa neprevaziđenim vrednostima naprave moderno mesto, ali čuvajući njegove dragocenosti, patinu i otmenost - rešenosti koja je iskazana i tokom nedavne posete predsednika Vlade Srbije Mirka Marjanovića - Sremskim Karlovcima predstoji vreme punog procvata.

U to veruje i karlovački đak, počasni građanin ove varoši i inicijator premijerove posete, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Dejan Medaković. Jer, kako reče, i sama činjenica da je premijer Marjanović bez reči odmah prihvatio poziv da dođe u Karlovce i da je jasno stavio do znanja da će Vlada Srbije istrajati u tome da pomaže revitalizaciju Karlovaca - više je nego dobar znak.

- Obaveza Vlade Srbije ne samo one koju ja vodim već i svake sledeće je da realizuje programe očuvanja i obnavljanja naše kulturne i duhovne baštine sačuvane u ovom gradu. Čast mi je da kao predsednik Vlade realizujem programe očuvanja naše kulturne i duhovne baštine, programe koje nam je predočilo političko, naučno i duhovno rukovodstvo ovog grada - reči su premijera Mirka Marjanovića, vidno impresioniranog onim što je video i čuo u Karlovcima. - Obnovićemo staru slavu i sjaj Karlovaca, ali će se zasnovati i novi programi privredni i kulturni, naučni i prosvetni, kako bi srpski Sion bio kadar da privlači kapital sa strane, i materijalni i duhovni - najavio je premijer u razgovorima sa domaćinima akademikom Dejanom Medakovićem, predsednikom Izvršnog veća Vojvodine i predsednikom Odbora za obnovu i razvoj Karlovaca Boškom Peroševićem i gradonačelnikom Miladinom Kalinićem.

Veliki poduhvat obnove i revitalizacije Sremskih Karlovaca, započet pre sedam godina, tokom kojih je zahvaljujući pomoći Vlade Srbije, iz republičkog budžeta uloženo je 92 miliona dinara, popravljeno jedanaest vrednih zdanja, među kojima su i Saborna crkva, Donja i Gornja crkva, Patrijaršijski dvor, muzej "Ilion", kako je dogovoreno, nastavlja se.

Već koliko ove nedelje neimari će ući u zdanje na Trgu Branka Radičevića 5 da bi završili rekonstrukciju višenamenske sale za privredne, kongresne, kulturne namene, za razne smotre među kojima i pozorišne predstave. Jer, u Karlovcima je počela i istorija modernog srpskog teatra, onog dana 1734. godine kada je Emanuelo Kozačinski sa svojim učenicima izveo prvu pozorišnu predstavu Srba.

Nastaviće se i poodavno započeto obnavljanje palate Magistrata kako bi se u nju preselile opštinska i državna administracija, a zdanje u kome je sada smeštena Skupština opštine ustupilo Arhivu SANU za smeštaj dragocene građe, koja se, inače, čuva u vlažnim i neprimerenim prostorijama. A i centralni karlovački trg, s imenom najčuvenijeg karlovačkog đaka Branka Radičevića, ravan, kažu, pariskim i venecijanskim, okružen prelepim zdanjima, sa još neobnovljenom česmom "Četiri lava", starom više od dvesta godina, obloženom ružičastim venecijanskim mermerom, dobiće novi izgled. Uređenje će pomoći i država.

Bogata crkvena riznica

Boravak u Karlovcima republički premijer je iskoristio i za obilazak arhitektonski i istorijski vrednih zdanja u kojima je pohranjeno neprocenjivo blago srpskog naroda.

Novinari su kamerom i perom zabeležili srdačni susret premijera Mirka Marjanovića sa episkopom sremskim Vasilijem i šetnju gostiju i domaćina kroz obnovljeno zdanje novog Patrijaršijskog dvora - stare Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, a danas letnje rezidencije srpskog patrijarha i sedište episkopa sremskog. U njemu je i riznica Srpske pravoslavne crkve. Tu su izložene ikone kao i ostali liturgijski i umetnički predmeti koji uglavnom potiču iz crkava i manastira iz eparhija dalmatinske, slavonske, osječkopoljske, baranjske i delom iz sremske, područja zahvaćenih ratom početkom devedesetih godina.

Interesovao se premijer za detalje o ikonostasu Uroša Predića u zimskoj kapeli, za dve verzije "Seobe Srba" Paje Jovanovića, eksponate prenete iz manastira Krke, Krupe i Dragovića, ali i za raskošni ikonostas u Sabornoj crkvi i vredne primerke arhivske građe SANU. U opuštenoj atmosferi, dok episkop sremski iznosi podatak da je tako veliko zdanje novog Patrijaršijskog dvora sagrađeno za samo dve godine, od 1892. do 1894, pod vođstvom patrijarha Georgija Brankovića i po projektima arhitekte Vladimira Nikolića, premijer Marjanović u šali komentariše: "Bili su brži i od Mrke."

U karlovačkoj Bogosloviji, 3. mart ove godine pamtiće kao dan kada je jedan srpski premijer prvi put posetio ovu našu najstariju visokoškolsku ustanovu. Rektor protojerej Marko Španović, gostima zagledanim u raskošnu unutrašnjost građevine, objašnjava da je sazidana kao odgovor onima koji su govorili da su Srbi svinjari i da ne znaju šta su lepa zdanja.

Karlovčani ne žele samo da se obnove vredna zdanja, ne žele da Sremski Karlovci budu samo grad-muzej već živ grad. Planiraju da pod svoje okrilje smeste Akademiju umetnosti iz Novog Sada, da sagrade internat Karlovačke gimnazije, inače prve kod Srba, da ponovo postanu prosvetni centar. Oni imaju jasnu nameru i planove da izgradnjom turističkih, smeštajnih, primerenih privrednih sadržaja, otvaranjem vinskih podruma i izlaskom na Dunav privuku i investitore i turiste iz zemlje i celog sveta. Da umesto sto hiljada u njihov grad godišnje dođe dva miliona turista, koliko danas posećuje Sentandreju. Jer, svesni su da je takva zgusnutost istorijskog nasleđa na malom prostoru vrednost, ali i da to nije dovoljno - da se samo od istorije ne može živeti.

Karlovci, ipak, ne treba da izrastu u preveliko naselje. Ili, kako reče premijer "i bez toga mogu biti grad velikih mogućnosti, predeo slikan srcem, kako se kaže u jednom prospektu, i istovremeno predeo slikan razumom, pun zdravog produktivnog života preduzimljivih, ambicioznih, duhovno i kulturno zrelih ljudi".

Vesna JELIČIĆ



Zub vremena oštetio karlovačku česmu

Četiri lava izgubila snagu

Već dva veka ona je simbol ove varoši, stecište meštana, đaka i turista

I pre dva veka, i pre mnogo decenija, i sada kad treba da se sretnu sa prijateljima, Karlovčani najčešće kažu

- Videćemo se kod česme.

Dva veka je napunila česma "Četiri lava", i baš zato je odavno simbol ove varošice podno Fruške gore. Ali, ma koliko uvek bila mlada, vreme kao da je, poslednjih godina, počelo da radi protiv nje. Nagrizla je fruškogorska studen, mraz, peklo sunce, pa lagano propada.

Pre nego nam ovdašnji istoričar, pisac i prvi čovek Kulturnog centra Žarko Dimić objasni što se, zapravo, događa sa jednim od najvrednijih belega varošice i šta je sve predloženo da bi se očuvao, podsetićemo se njegove burne prošlosti.

Sremski Karlovci danas imaju tridesetak česama, ali kad je izgrađena ona najveća, sa četiri lavlje glave, na kojima su barokne lule, sve se promenilo. Česma je sagrađena u vreme mitropolita Stefana Stratimirovića, povodom završetka prvog karlovačkog vodovoda.

- Na mestu česme nekada je bio bunar - kaže naš sagovornik. - Varoš je bivala imućnija i veća, a onda je u osamnaestom veku dva puta stradala u velikom požaru. Zato je odlučeno da se sagradi više bunara, ali i česma koju mnogi ovde nazivaju i fontanom.

Dugo su se Karlovčani pripremali za ovaj poduhvat. Bogati meštani su angažovali čuvenog italijanskog arhitektu Đuzepa Aprilija, a sve je rađeno pod kontrolom kamenoresca Andrije Solara. Mermer je dopremljen iz Mađarske iz kamenoloma koji i danas postoji.

U varoši je postala najprivlačnije mesto. Na njoj se hladnom vodom osvežavao i odmor tražio i Vuk Stefanović Karadžić. Stari zapisi vele da je čest posetilac bio i Branko Radičević, ali i drugi, docnije viđeniji ljudi, đaci Karlovačke gimnazije i stanovnici mesta.

- Znate kako se ovde kaže: ko se jednom napije vode sa česme, ostaje večiti zaljubljenik Karlovaca - smeška se Dimić.

Ljubavi su se nove rađale kraj česme, noćobdije su kraj nje dočekivale zoru, a hladna voda je treznila mnoge glave od jakih maligana karlovačkih vina. Nema đaka gimnazije ili Bogoslavije koji, često bežeći sa časova, na ovom mestu nije odsedeo sat, dva.

Inspiracija slikarima

Smeštena na blagom uzvišenju, u blizini gimnazije i hotela "Boem", a kraj puta koji vodi ka Brankovom Stražilovu, česma je, baš kao i pre mnogo decenije, i danas mesto okupljanja mladih i starih, pesnika i putnika namernika, znatiželjnika i zaljubljenih, đaka ali i onih koji su već zašli u zrele godine.

"Četiri lava" se u Karlovcima jednostavno ne mogu zaobići.

Slikari su je "ostavili" na platnima. Pesnici su o njoj ispevali ko zna koliko stihova. Istoričari je ni u jednoj prilici nisu zaobišli.

Kraj nje su se okupljali politički protivnici i istomišljenici. Posle Prvog svetskog rata pelagićevci su je prefarbali u crveno! U neku ruku, postala je vid političke borbe.

Četiri barokne lule su odvajkada obeležavale četiri strane sveta. Postament okruženje osam stubova, međusobno povezanih čeličnim lancima. Natpisi na severnoj i zapadnoj strani su na latinskom jeziku i kazuju kad je i u čije vreme česma sagrađena. Na gornjem delu su četiri lavlje glave, iz čijih čeljusti vire lule, a iz njih kulja voda.

- I sa vodom je jedno vreme bilo muka - priseća se poznati istoričar, zaljubljenik varoši. - Sada iz nje teče voda iz novosadskog vodovoda, ali se nadamo da će je uskoro zameniti izvorska, sa Fruške gore, jer su Karlovci izgradili sopstveni vodovod.

Sve je izgledalo lepo i idilično dok je česma mogla da nosi toliko breme decenija na svojim prilično oronulim zidovima. Najpre je na ukrasnoj kapi nestao deo, a posle se saznalo da ga čuva jedan ovdašnji slikar i da je, zbog zuba vremena pao sam od sebe. Onda su ispucali mermerni bazeni. Neimari su se okrpili betonom. Uzalud! Oni i dalje lagano propadaju. Natpisi se više ne razaznaju. Vrh je takođe oštećen, baš kao i tri reda stepenica.

- Postoji predlog - veli Dimić - da se od očuvanih delova sagradi istovetna česma na istom mestu. Iz Mađarske bi se, iz onog istog kamenoloma, kao i pre dva veka, dopremio crveni mermer. Barokne lule se mogu ugraditi, kao i simboli četiri lavlje glave. Mogu se iskoristiti i ugraditi i ploče na kojima piše da je prvi put obnovljena 1858. a drugi put da je izmeštene na sadašnju lokaciju i renovirana 1925.

Svi bi voleli da "Četiri lava" večno traju. Bez njih bi Sremski Karlovci izgubili svoj imidž. Ali, da bi beleg opstao, očekuje se reč stručnjaka a potom i obnova u okviru revitalizacije varoši.

Vojislav STEVANČEV