Slobodan Milošević u Negotinskoj krajini Naš narod se pokazao velikim "Mi smo predmet svetske pažnje jer smo u teškim životnim okolnostima ispoljili civilizacijsku superiornost", rekao je između ostalog predsednik SRJ puštajući u rad poslednji agregat hidroelektrane "Đerdap 2" Pritiskom na dugme na komandnoj tabli predsednik Slobodan Milošević je pustio u rad poslednji agregat na hidroelektrani "Đerdap 2". Time je označio završetak radova na energetskom i plovidbenom sistemu na Dunavu koji sačinjavaju dve hidroelektrane. Jugoslovenski predsednik je čestitao graditeljima na džinovskom poduhvatu koji predstavlja i lep primer saradnje sa susednom Rumunijom i nagovestio otvaranje novog gradilišta. (Nastavak sa prve strane) - Iduće godine počećemo pripreme za "Đerdap 3", čija izgradnja treba da reši probleme vršne električne energije ne samo za našu elektroprivredu, već i za elektroprivrede susednih zemalja. Ko ne zna više o tome, mogu da kažem da je to jedna ogromna reverzibilna hidroelektrana otprilike nešto malo uzvodno od Donjeg Milanovca, blizu Lepenskog vira na visoravni, s projektovanim kapacitetom od 2.400 megavata. To će biti jedan veliki i veličanstven građevinski poduhvat od ogromnog značaja za našu i sve susedne zemlje. Obraćajući se u Kusjaku kod "Đerdapa 2" okupljenim građanima iz Negotinske krajine, a bilo ih je preko sto hiljada, Slobodan Milošević je, između ostalog, rekao da ovaj dan treba da bude svečanost za celu Srbiju: - Kao što obnova Srbije, u kojoj je samo godinu dana od njenog bombardovanja skoro sve obnovljeno i sve je lepše nego što je bilo, predstavlja izraz jednog naročitog patriotskog stvaralaštva, predstavlja odgovor nasilju i nepravdi, predstavlja manifestaciju civilizacijske superiornosti jednog naroda koji ne dopušta da bude poražen, koji se vekovima bori, opstaje i živi samo tako što uvek uspeva da pobedi zlo. Balkansko poluostrvo je tvrd orah. Njegovi narodi su odavno postali narodi u svojoj dugoj istoriji. Oni su naučili da gube slobodu, ali i da je vraćaju, da budu pobeđeni, ali i da pobeđuju. Oni raspolažu mudrošću i strpljenjem koje ih štiti od sudbine koju im je planirao novi kolonijalizam. Pre ili kasnije, balkanski narodi će shvatiti da njihov opstanak zavisi od njihove spremnosti da se međusobno čvrsto povežu, da nikome ne dozvole ni da ih miri ni da ih svađa, da stave tačku na prošlost, u kojoj su se mrzeli i ratovali, i da se zajedničkim naporima posvete svom ekonomskom i kulturnom razvoju, da njihovoj deci kroz nekoliko decenija niko ne može da kaže "primićemo vas u Evropu" i sve one druge rečenice iz te nečasne i lažne priče u znaku koje je proticao život balkanskih naroda na kraju 20. veka. Kroz izvestan broj godina, ne samo zbog ekonomskog i kulturnog razvoja već i zbog istorijskog osvešćivanja i nalaženja moralnog odgovora na zablude iz prošlosti, verujem da će naši potomci s pravom moći da kažu: Evropa je ovde, ovde je počela svoj život, ovde se sa njim sukobljavala, rastajala i sastajala, ovde je počela da se ujedinjuje, ovde su Istok i Zapad odlučili da nađu zajednički jezik. Balkansko poluostrvo i svi njegovi narodi su zaslužili takvu budućnost. Naš narod se pokazao velikim u najtežem periodu svog života u drugoj polovini 20. veka, a kad razmislim, možda i u čitavom 20. veku. U toj činjenici delom leži odgovor na pitanje zašto su oči celog sveta uprte u nas. Sigurno ne zato što smo beznačajni i mali, ali ni zato, naravno, što smo potencijalni kolonizatori, osvajači i silnici, jer smo, kao što je poznato, brojčano mali. Mi smo predmet svetske pažnje jer smo u teškim životnim okolnostima ispoljili civilizacijsku superiornost, jednu retku, jedva zabeleženu nacionalnu i ljudsku vitalnost, jer smo se usred teške istorije pokazali kao veliki narod - istakao je predsednik SRJ Slobodan Milošević.

---