Eksplozija radničkog nezadovoljstva na jugu Srbije

"Koštana" ostala bez cipela

Dok su u svečanoj i opuštenoj atmosferi u Vranju tekli tradicionalni "Borini pozorišni dani", iza gotovo svih fabričkih kapija su se odigravale neke druge "predstave" sa brojnijom publikom

Kada novinar, stranac, pa još iz tamo nekog "Los Anđeles tajmsa" zapuca na jug Srbije, svakojaka iznenađenja mogu da ga snađu. Takav jedan, iskusan reporter i prekaljeni izveštač sa svakojakih belosvetskih događanja osvanuo je ovih dana među štrajkačima vranjanske "Koštane". Obućari tek što su "počistili" dosadašnje rukovodstvo na čelu sa Mirkom Dimitrijevićem, dugogodišnjim direktorom ove nekad bogate i ugledne firme koja, uzgred, danas pliva u dugovima što premašuju ukupnu vrednost kompletnog preduzeća.

- Pa, kako je reagovao direktor kada ste mu uručili zahtev da podnese ostavku... - nije izdržao da ne priupita radoznali Amerikanac svog sagovornika, člana štrajkačkog odbora Predraga Dimića, dakako, uz pomoć prevodioca.

- Leš, sestro, leš...! - uzviknuo je sjajno raspoloženi Dimić.

Žustrim i za razne šeretluke uvek spremnim Vranjancima, kažu, i u međusobnoj komunikaciji ponekad treba tumač, pa kad je prevodilac američkog novinara, jedno ljupko žensko čeljade, bukvalno preveo Dimićeve reči, Amerikanac je naprasno ubledeo.

Verujući da su obućari "Koštane", poneseni revolucionarnim elanom, "upokojili" svog direktora u maniru latinskoameričkih iskustava, čovek je brže- bolje spakovao svoje novinarske alatke, gledajući da što pre strugne iz "Koštane", dok je žive glave na ramenima. Jedva mu nekako objasniše da je reč o posebnom vranjanskom smislu za šalu.

"Operacija metla"

"Operacija metla", kažu, bila je u "Koštani" samo pitanje dana. Obućarima ove nekada cenjene i ugledne firme poznate na gotovo svim evropskim tržištima, odavno su se "izlizali đonovi", ali i - strpljenje. Izborni rezultati, a potom i talas demokratskih promena širom zemlje samo su ubrzali neizbežno: isterati stvari na čistac, objasniti radnicima zašto im plate ne dosežu ni hiljadu dinara i zbog čega je preduzeće palo na najniže grane u svojoj istoriji.

Prevrat je izveden munjevito. Najpre je formiran štrajkački odbor, a zatim i radničke straže, kako rukovodstvo ne bi došlo na ideju da sa fabričkom dokumentacijom odmagli u nepoznatom pravcu pre nego što položi račune. Tek tada se sedmočlana delegacija štrajkačkog odbora, praćena gomilom novinara, uputila u kabinet predsednika kompanije Mirka Dimitrijevića.

Vidno uznemiren, prvi čovek "Koštane" najpre je saslušao ultimativne zahteve svojih radnika, a zatim zavapio:

- Pa, imam li ja prava, kao čovek i građanin, da nešto kažem? Radnici su odmah reagovali:

- A kakva su bila naša prava kada od plata nismo deci mogli ni užinu da obezbedimo a kamoli šta drugo? Šetali ste ovde i čašćavali Gajevićku, neke generale i koga sve ne, a radnicima ni po hiljadu dinara niste davali.

Videvši da je đavo došao po svoje, direktor je pokušao da "spusti loptu" i osveži pamćenje prisutnima evocirajući uspomene na svoju dugogodišnju karijeru u ovom preduzeću ("Sve ove fabrike su moje delo..."), priznavši uzgred da ni njegova partija (SPS) nije baš bila bezgrešno nevinašce. Ali, Bože moj, niko nije savršen...

Budući da štrajkači nisu bili baš preterano raspoloženi za prizivanja starih dobrih vremena, dali su direktoru i njegovim saradnicima rok od dva sata da se povuku i donesu pismene ostavke. U međuvremenu, dodatno uznemirenje među radnicima izazvao je dolazak policije, ali čuvari reda odmah su objasnili da nisu tu zbog radnika već zbog direktora. Tek toliko da ga upozore da ne uništava poslovne papire.

Posle nešto više od dva sata, raspoloženi kao da idu na parastos, pojavili su se čelni ljudi "Koštane" noseći pismene ostavke. Novi, privremeni Upravni odbor kompanije je odmah doneo odluku da se za vršioca dužnosti predsednika postavi Bora Dimčić, ekonomista iz Vranja.

Nekoliko dana posle ovih promena "Koštana" je s jednim partnerom iz Italije potpisala ugovor o izvozu četiri stotine hiljada pari obuće. Siguran nagoveštaj boljih dana, kažu u "Koštani".

Tekstilci na nogama

Po istom receptu trinaest hiljada zaposlenih u tekstilnom gigantu "Jumko" ispratilo je svoje poslovno rukovodstvo, predsednika i potpredsednika kompanije Stanišu Janjića i Dragana Tomića (bivšeg načelnika Pčinjskog okruga), generalnog direktora Predraga Golubovića, direktora svih sektora i članove Upravnog odbora holding kompanije. Za vršioca dužnosti predsednika imenovan je Nenad Stojanović, inženjer hemije kojeg je svojevremeno Staniša Janjić najurio iz "Jumka".

U štrajkačkom odboru kažu da obustava rada u kompaniji i smena kompletnog rukovodstva nije bila politički motivisana niti je bilo ko iz DOS-a bio umešan u događaje u preduzeću. Zaposleni su, kažu ovde, odavno bili nezadovoljni svojim socijalno-ekonomskim položajem, a tikva je pukla kada su radničke plate smanjene za oko trideset odsto.

Burnim aplauzima zaposlenih pozdravljeno je pismo nekadašnjeg dugogodišnjeg prvog čoveka "Jumka" Vlajka Jovića, koji je podržao radnike u njihovim zahtevima, a ujedno im se javno izvinio što im je u nasleđe ostavio Stanišu Janjića.

Sve proizvodne celine u "Jumku" sada normalno funkcionišu kako bi se što pre nadoknadila šteta nastala posle trodnevne obustave rada. Na ulazu u upravnu zgradu i dalje stoji predizborna parola sada već bivšeg rukovodstva: "Niko ti nije kriv ako zbog nekvaliteta izgubiš radno mesto!"

- Neka stoji kao simbol poraza naopake politike i pogrešnog rukovođenja - kažu u "Jumku".

Zašto ćute u "Simpu"

I dok praktično u svim vranjanskim radnim organizacijama i u Pčinjskom okrugu "perje leti" na sve strane, u "Simpu" kao da je vreme stalo. Ovaj gigant sa oko pet hiljada zaposlenih za sada uspešno odoleva vihorima novog vremena.

- To što se u "Simpu" ponašaju kao da se baš ništa ne događa van njihovog fabričkog kruga, posledica je, pre svega, davno ukorenjenog straha da bilo ko kaže svoje mišljenje, znajući šta posle toga sledi. U "Simpu" se oduvek znalo ko je zadužen "da misli". Drugo, zaposleni u toj kompaniji primaju relativno dobre plate, u proseku 3.850 dinara, što je neuporedivo u odnosu na "Koštanu", na primer, gde raspon zarada kreće do hiljadu dinara.

- Radnici bi rado videli leđa svemoćnom Dragomiru Draganu Tomiću i njegovoj ekipi, ali se plaše da ne ostanu bez plata. Međutim, oni kao ne znaju za opštepoznatu činjenicu da je Tomić, zapravo, "kupovao" socijalni mir isplaćujući solidne zarade iz primarne emisije novca i kupujući jevtine devize od Narodne banke. Te slavine sada su zavrnute i ne verujem da će "simpovci" još dugo ćutati - kaže Slavomir Kostić, regionalni poverenik Udruženja granskih sindikata "Nezavisnost" za Pčinjski okrug.

Niko se, naravno, ne može radovati nevoljama bilo kojeg preduzeća, ali se Kostić boji da će posledice pogrešnog poslovanja tek da uslede. U Pčinjskom okrugu je već veliki broj nezaposlenih, a ta brojka verovatno će uskoro biti znatno veća.

- Poređenja radi, pre deset godina imali smo u okrugu oko devetnaest hiljada nezaposlenih, lane dvadeset šest hiljada, a ove godine već više od trideset hiljada - kaže Slavomir.

Portiri plaćeniji od lekara

"Crveni kartoni" su podeljeni i u vranjanskom Zavodu za zaštitu zdravlja. Ogorčeni samovoljom i arogancijom direktora dr Jovice Stojanovića i njegovih saradnika, štrajkači su tražili neopozive ostavke rukovodstva.

- Mi čak ne znamo koliko je zaposlenih u Zavodu jer direktor je dovodio "kadrove" po ličnom nahođenju, a ne prema potrebama kolektiva. Ušeta tako čovek s ulice i pita gde da sedne. Kaže, poslao ga direktor - priča Mića Veličković, nekadašnji glavni tehničar u Zavodu.

Direktor se, tvrde, više bavio politikom nego svojim poslom. Dva dana pre izbora je sazvao kolegijum načelnika službi i izričito naredio: svi načelnici, njihovi podređeni i njihove porodice moraju da glasaju za predsedničkog kandidata SPS-a. U protivnom: "šut-karta"!

- Ja sam bio kontrolor DOS-a, a direktor je baš toga dana odredio da dežuram, preteći da ako ne dođem, mogu da tražim novi posao. Čak je unapred odredio da dežuram i 8. oktobra, računajući valjda da će biti drugog kruga izbora. Sluteći da bi stvari možda mogle krenuti naopako, ekspresno je zaposlenima podelio po nekoliko litara ulja i po nekoliko kilograma šećera - kaže Zoran Nenadović, tehničar u Zavodu.

- Lekarima nije dozvoljavao usavršavanje i specijalizaciju. Od mene je sakrio dokument kojim je potvrđeno da sam dobila zvanje primarijusa. Pronašao je taj "zagubljeni" papir tek kada je intervenisano iz Beograda - priča dr Eržika Antić.

Zaposleni u Zavodu posebno su ogorčeni na direktorovu ženu dr Paraskevu Stojanović. Kažu, ona je ovde bila "bog i batina", a imala čak pet funkcija: bila je zamenik direktora, odnosno svog muža, zatim savezni sanitarni inspektor, načelnik službe higijene, profesor higijene na Medicinskoj školi i član komisije za polaganje stručnih ispita.

Plate u Zavodu su posebna priča.

- Naše zarade su se kretale od sedamdeset do sto trideset odsto od iznosa koji odredi direktor. Tako se dešavalo da tehničari, pa čak i portiri, zarađuju više od lekara specijaliste. Sve je to zavisilo od toga koliko je neko bio spreman da savije kičmu i čiju je stranačku člansku kartu nosio u džepu - tvrdi dr Tatjana Ristić.

Kako bilo da bilo, priča sa juga Srbije još nije završena. Vreme raspleta tek predstoji, ali ohrabruje činjenica što svi u Pčinjskom okrugu veruju u bolje dane.

Davor SOHA