|
Prvenstvo Jugoslavije u daljinskom jahanju Požurite, konji moji! Bio je to najteži ispit sposobnosti i izdržljivosti plemenitih životinja, ali i njihovih jahača. I pokazalo se da godine nisu uvek prepreka da se stigne do pehara Valjevo je bilo domaćin petog prvenstva Jugoslavije u daljinskom jahanju - enđuransu. Kostimirani jahači: šajkača protiv kaubojskog šešira. Uzjahati ata i jezditi živopisnim krajem san je gotovo svakod od nas. Srbi, slovensko pleme dobrih jahača, ratnički narod seobama sklon, vazda su drugovali sa plemenitim i krotkim bičem. Mit, verovanja i deseterac svedoče o dubokoj vezi našeg pretka i konja: Šarac, Mrkov, Zelenko, saborac u vojni, prijatelj u polju i lovu, miljenik na trkačkom megdanu. Ovo je okvir za priču o prvenstvu Jugoslavije u daljinskom jahanju koje je 28. oktobra održano na vojnom poligonu u valjevskom naselju "Peti puk". Domaćin nacionalnog šampionata u ovoj u svetu sve popularnijoj disciplini peti put uzastopno je bio Konjički klub "Valjevo", pokrovitelj takmičenja je bilo Savezno ministarstvo odbrane i Vojske Jugoslavije, a priredbu je nesebično pomogla valjevska firma "Vujić". Enđurans je najteži ispit sposobnosti i izdržljivosti sportskih konja i jahača. Međunarodna konjička udruženja propisuju jahanje po neravnim terenima, kroz šumovite krajeve sa velikim strminama, uz obavezne veterinarske kontrole. Pripreme grla i jahača za ovaj konjički maraton traju mesecima, obavezni su svakodnevni treninzi uz posebnu ishranu konja. Daljinsko jahanje je u svetu izuzetno popularno, takmičenje prate na desetine hiljada posetilaca. Na sličnoj olimpijskoj disciplini "kros kantri" nedavno je u Sidneju bilo prisutno 90.000 gledalaca. Nacionalna prvenstva se održavaju na deonici od sto dvadeset kilometara, a regionalna takmičenja na osamdeset. Taj put, uz određene pauze, jahači i grla prelaze u jednom danu. Ova konjička disciplina kod nas je tek u povoju tako da je Konjički savez Srbije preporučio deonicu od pedeset kilometara. Za valjevski izazov i avanturu prijavilo se deset jahača iz pet klubova. Jahalo se u dve etape po dvadeset pet kilometara, sa obaveznom veterinarskom kontrolom i polusatnim odmorom između deonica. Tri jahača su odustala, a jedan je diskvalifikovan zbog iscrpljenosti konja. Najviše simpatija publika je pokazala prema jahačima-veteranima iz šabačkog KK "Sava": advokatu Radosavu Lekiću i vlasniku jedne od najboljih galopskih štala u zemlji Slobodanu Tešiću. Zbir njihovih godina iznosi 120, nešto manje nego zbir godina svih ostalih takmičara. Lekić je bio odeven u srpsku nacionalnu nošnju sa sve šajkačom i kokardom, dok je Boban Tešić bio u kaubojskoj odori uz obaveznu šerifovsku značku i pištolj. Dakle, zbratimljeni Srbin i "Amerikanac" branili su čast i interese šabačkog konjarstva. Posle izuzetnih napora sa grlima Kasacija i Apač ovaj dvojac je dojezdio do trećeg mesta u ekipnom plasmanu, što je propraćeno ovacijama oko 1.000 prisutnih Valjevaca. Vidno iscrpljen posle dugih pedeset kilometara stari šaljivdžija Boban Tešić je izjavio: "Ja i moj Apač tek smo se zagrejali." Valjevske staze i bogaze, šume i doline najbolje je savladavao tandem iz KK "Milicionar" Miroslav Trajković i grlo Amor. Pedeset kilometara su prešli za 3 sata i 36 minuta i osvojili naslov šampiona Jugoslavije u daljinskom jahanju 2000. godine. I u ekipnoj konkurenciji naslov prvaka pripao je KK "Milicionar". Uz Trajkovića posebno se istakla amazonka Jelena Petković koja je jahala grlo Kanon... |
Rade POPOVIĆ