U rodnom gradu bivšeg direktora carine

Veš-mašina za pranje para

Mihalj Kertes je u Bačkoj Palanci važio za čoveka koji je mogao sve. On je, doduše, smenjen, ali su ostale vile, moteli, butici, servisi i, naravno, ljudi koji su to sve, uz njegovu pomoć, na brzinu stekli

Kada iz pravca Novog Sada putnik namernik uđe u Bačku Palanku, prvo mu zapadne za oko red ogromnih hangara, sa leve strane puta, ograđenih žicom. Na plodnoj bačkoj zemlji, deset pa i više takvih hala. Protežu se toliko da pogledom ne mogu da se obuhvate i prebroje. Zamandaljene su i puste, bez oznake čemu služe. Nedoumica traje dok ne pitate prvog meštanina, a on onako sporo, lalinski:

- Pa, Kertesovi lageri, carinski... Buduća carinska zona, tako su pričali, doneće bolji život ovom kraju.

Naravna stvar, kako kažu ovde, moglo mu se. Gradio je i radio šta je hteo. Hale ne služe onome za šta se govorilo da će služiti, ali ni ne zvrje prazne. Tu su lagerovani automobili oduzeti od građana iz cele Vojvodine. Policija oduzima, a vozila pravac u sklonište. Odatle ih Bracika bira i daje na revers, ustvari na poklon, firmama i zaslužnim pojedincima.

Dug jezik vodi u zatvor

- Jalov je posao ko za to traži dokaze, jer je ovde sa papirima uvek bio problem. Nisu naivni igrači u pitanju. Radilo se na reč, na mig, a narodu preostaje samo da ćuti ili da zaglavi zatvor ako priča. Kertes je bio i sud i policija, i bog i batina - priča Milena Nikolašević, koja je provela celo ovo proleće u pritvoru zbog, kako kaže, optužbe da je zloupotrebila položaj u firmi u kojoj nikad nije radila.

- Moj suprug Dragoljub i ja ukazivali smo na silne kriminalne radnje, na carinjenje luksuznih automobila poznatih ličnosti za jedan dan, na privilegije i krađe. Dug jezik me je koštao mnogo. Požalila sam se još pre nekoliko godina Jovici Stanišiću koji je odavde, naš sugrađanin, a tada je bio načelnik republičke Državne bezbednosti. On me je uputio na Nenada Kozomaru, tada njegovog službenika, kome sam sve lepo iznela, ko, šta i kako radi. A kada je Nenad postao načelnik SUP-a Bačka Palanka, mene zovu na informativni razgovor 4. aprila ove godine i zadržavaju u pritvoru. Da me traži, za mnom dolazi i moj suprug Dragoljub. I njega zadržavaju u pritvoru, u istrazi.

Milena i Dragoljub ostaju iza rešetaka sve do 29. juna ove godine, a dve maloletne ćerke Nina i Sanja same u kući.

Snimljen sam kao učesnik protesta 1996. i otad sam im na spisku - objašnjava Dragoljub. - Pošto posedujem špeditersku firmu, znao sam mnogo o svim mućkama na carini jer sam svojevremeno bio i carinik u Sloveniji. Bačka Palanka je malo mesto, ovde se sve kad-tad sazna. Inspektori koji me poznaju rekli su mi u poverenju da je Braca tražio od njih da nas uplaše i ućutkaju. Montirali su nam sve i držali nas oboje gotovo tri meseca iza rešetaka.

I Nikolaševići su pod čudnim okolnostima krajem juna pušteni kući bez ikakvog objašnjenja. Ćerke su već bile presvisle od bola i straha za roditelje.

- Da poslužimo za nauk ostalima koji se bune. Rekli su nam po izlasku da držimo jezik za zubima ili će u protivnom loše da nam se piše - pričaju Dragoljub i Milena koji nisu ustuknuli.

Idemo dalje. Svraćamo kod Dragoljuba Ikonića koji je proletos, jednog dana, na svom placu na ulasku u Bačku Palanku, prolazeći video buldožer. Supruga i on u čudu odu u opštinu da se raspitaju: ko im to vršlja po zemlji, ali tamo, gle, iznenađenja. Tu se gradi obilaznica, rekli su im. Naredio Kertes. A kad je Ikonić hteo da u katastru izvadi vlasnički list i tuži onoga ko mu je bez pitanja upao na plac, ni traga od papira. Nestala dokumentacija. Zvao geometre da mu premere i tako izdaju iz knjiga dokaz da je to njegovo ali ni oni nikako da dođu. Eskiviraju jer imaju naređenje odozgo. I ništa mu drugo nije preostalo nego, zaobilazno, preko katastra iz Novog Sada, da urgira i vodi bitku protiv "vetrenjača". Na kraju je Ikonić, ipak, popustio. Ogradio je ono što mu je ostalo, a polovina "jutra" kaže nam, otišla je valjda ne unepovrat.

Petar Čelik, bivši svetski prvak u bodi-bildingu, mister univerzum, nekad dobrostojeći privrednik čija je firma "Protein" bila primer uspešnog poslovanja jer je on bio autoritet za sve one koji su hteli da vežbanjem i ishranom postanu kao on, doveden je gotovo do prosjačkog štapa. Nije, kaže nam, hteo da igra u njihovom kolu:

- Drugog oktobra, ovde na protestnom mitingu, podsetio sam narod da je tačno deset godina otkad smo prevareni. Poveo nas je Bracika autobusima i maršem na Novi Sad u jogurt-revoluciju, obavili su Bačkopalančani posao, a onda se on vinuo u visoku politiku. On i njegovi poslušnici su daleko dogurali.

"Uzeli su mi dedovinu"

Sima Jovin, školski drug Mihalja Kertesa, seća se vrlo dobro vremena iz sredine osamdesetih kada je kod njega u vulkanizersku radnju svraćao Bracika:

- Imao je "stojadina" ispod kojeg nisam smeo da postavim dizalicu i promenim točak jer bi se raspao. A onda se naglo obogatio.

Sima Jovin je unuk Boška Jovina koji je 15. oktobra 1947. godine sa bratom Milošem "dobrovoljno, samoinicijativno i ni od koga naterani" poklonio kudeljaru i trideset hektara zemlje novoj vlasti. Tu je posle od kudeljare nikla fabrika "Juta" za proizvodnju džakova a posle toga od nje je nastao "Sintelon":

- Kakvi dobrovoljno - nastavlja Sima. - Sa pištoljem uperenim u čelo moj deda i njegov brat su zamlju poklonili. To su znali svi. Javna je tajna bila. Ili tako ili ladni Dunav. E, ja sam rešio da pobijem taj ugovor o poklonu kao ništavan jer je potpisan pod prisilom. I da mi vrate dedovinu. Otkad sam to rešio i na sudu sam sa njima, za mene ovde nema hleba. Ćerke su mi završile, jedna zubotehničku školu, druga medicinsku, ali u palanačkom domu zdravlja za njih nema mesta. Zatvorio sam radnju, postao poljoprivrednik, ali ne odstupam. Pretili su mi, ucenjivali, a znam, imam za to i dokaze, da iza svega stoji moćni Bracika. Kad je bio šef obezbeđenja kod Dafine Milanović, štednju su podigli svi njegovi pajtaši iz Palanke, a ja šanse nisam imao. Doktor Dušan Ugrica, koji je od Kertesa dobio vozilo na poklon za dom zdravlja, kao zaslužan za lečenje ne samo carinika, mogao je u Palanci da vedri i oblači. Njegovo je maslo što moje ćerke, iako dobri učenici i medicinari, ne mogu da dobiju zaposlenje.

Kada je već reč o zapošljavanju, Bogoljub Trkulja, opštinski odbornik u novom sazivu i poslanik u pokrajinskoj Skupštini, tvrdi da je Kertes lično zaposlio petsto carinika:

- Desna ruka mu je Josip Rajde, njegov kum, inače automehaničar po struci. I naravno da su u carinu primani električari, zavarivači, kožari koji hoće da zažmure i propuste onu robu za koju im se kaže. Tako su četvorica njih, Nikola Mesaroš, Branislav Simeunović, Stevan Sauer i Vladimir Šipka, propustili zimus četrnaest šlepera cigareta na prelazu Batrovci i dobili lepu nagradu za to. Darinka, majka Stevana Sauera, već je predala policiji 48.000 maraka od 80.000 koliko je Stevan tada dogovorio za taj "posao". Time su oštetili državu za sedamnaest miliona dinara dažbina. Ko se još danas seća televizijske opreme koja je na carini volšebno nestala "Studiju B" kao naručiocu i kupcu. Ta oprema je sada u lokalnoj televiziji BAP, a prodao joj je "Partner 088", firma čiji je vlasnik Zvezdan Kisić, sada predsednik Izvršnog saveta opštine, inače glavni opštinski socijalista. Mnogi su nas zbog moći koju su imali zvali Kertes varoš.

Tajna trospratne vile

Ljudi neće više da ćute i gledaju kako se imovina i opšte dobro polako prelivaju u džepove nekolicine ljudi.

Radovan Pankov, rodom iz Tovariševa kraj Bačke Palanke, poseduje više stotina hektara zemlje, a pre deset godina ih nije imao. Danko Višekruna, dosadašnji pomoćnik ministra za saobraćaj, sa Mihaljem Kertesom je izgradio "sojenicu" na Dunavu, nizvodno prema Čelarevu, na samoj obali. Zgrada od 560 kvadrata je, u stvari, budući motel i da bi se dovela voda i instalacija do nje, probijen je "bant", odbrambeni nasip, koji je posle poplave 1965. godine izgrađen da štiti Palanku od zle ćudi Dunava. Do tog motela vodi privatni put u dužini od gotovo dva kilometra.

Na obali Tikvare, veštačkog jezera stvorenog od rukavca Dunava, u završnoj fazi je izgradnja trospratne vile za koju se danas nagađa kome pripada. Do letos se tvrdilo da je to buduća uprava carinarnice. Kad pitate za to radnike, ćute i zidaju. Nema nikakve table koja treba, po propisu, da se postavi na vidnom mestu: ko je investitor, projektant i izvođač. Ta vila je, tik uz ekskluzivni restoran "Konak", sastajalište vladara Bačke Palanke. Građena je, znaju svi, gotovim novcem, koji je Kertes u više mahova donosio u koferčetu na gradilište i davao šefu da kupuje materijal i isplaćuje radnike.

- Živi bili pa videli da li će to ikada biti carinarnica. Mi znamo da je to Kertesova vila spremljena za njega - kaže Sima Jovin, koji poznaje lokalne prilike i odnose. I ne samo on, svi nas uveravaju da je to Bracino zamešateljstvo. Mala mu je porodična kuća u kojoj mu živi majka, pa da se čovek proširi. Do 5. oktobra inače njegovu porodičnu kuću su stalno čuvali lokalni policajci, a od tada ih nema u blizini. Niko u Palanci nije odonda ni video Kertesa koji je ranije često dolazio u rodni grad. Tržni centar u centru grada, u izgradnji, trebalo je bude razdeljen Kertesu i pomagačima.

Svom prijatelju, "palanačkom bosu" koji mu je u svemu bio desna ruka, držao prodavnice zaplenjene robe na carini, Braca je poklonio aparat za dijalizu jer je oboleo od bubrega.

- Ti carinski magacini, za kobajagi buduću carinsku zonu, prepuni su bili luksuznih automobila - kaže Dragoljub Nikolašević. - To nije nikome ovde moglo da promakne. A iz Beograda bi Svemoćni Kertes, iako ga nema u rodnom gradu već više od mesec dana, prisutan je u svakoj priči. Spominje se, ljudi nagađaju da li je u kućnom pritvoru ili inostranstvu, a u varoši nema ni njegove majke, a ni ćerke Dragana i Sanja se ne pojavljuju. A ranije su redovno špartale džipovima po gradu.

Zbog blizine granice sa Hrvatskom, u ovom gradu već duže vreme boravi, kako procenjuju, desetak hiljada izbeglica. Najviše ih je iz Slavonije. Iz tih redova je regrutovano dosta carinika koji su, u strahu za posao, radili sve šta im se kaže. Ako bi se neko i pobunio, odmah je policija reagovala. Gde je prijavljen, kakav mu je status, adresa, a bilo je i onih koji su proterivani i kažnjavani. A podobni su brzo rešavali svoj status, dobijali jugoslovenske lične karte i, naravno, morali da budu "zahvalni" zbog toga.

Draganu Saviću su u policiji šest meseci odbijali da registruju kamion kojim je došao iz Hrvatske, da bi mogao njim da prevozi i zarađuje. A video je da su njegovi zemljaci završavali mnogo složenije poslove, samo ako bi pokazali razumevanje za opštinske vlastodršce.

Sada mnogi žele da Kertesov duh zatvore ponovo u bocu i da okrenu novu stranicu. Romi iz Bačke Palanke, kojima su porušili udžerice u neposrednom susedstvu buduće vile "carinarnice", sada se nadaju da će moći negde da se smeste:

- Jeste, bile su bespravne, ali nisu jedine takve. Drugima nisu rušili i nisu ih dirali, a nama baš zato da ne kvarimo Kertesu vidik. Tako su nam rekli radnici kad su došli sa bagerima - žali se Dušan Ristić, Rom, koji se sa ženom i troje dece preselio na drugi kraj grada, kod rođaka posle rušenja njegovog jadnog prebivališta. - Znate, mi Cigani uvek nastradamo kad se nekome nadigne. Ne kaže se džabe da je Mađar dobar sluga, ali zao gospodar. Nismo imali kome da se žalimo, ali sad, kad je pao, valjda će i nama, Ciganima, da svane. Napravili su pored farme goveda fabriku sokova. Tu je bilo naše cigansko naselje pa nas isto izbacili i pravili modernu fabriku. A bila tabla da je zemljište zagađeno, da se ne uzima za saksije i slično. Jer zbog stajskogđubriva su ranije tu sipali neke hemikalije da pobiju bakterije i zarazu. A sad tu postoji fabrika. Nas oterali jer kao nije zdravo da tu živimo. A je l’ zdravo za fabriku i za sokove?

Nije Dušan Ristić jedini koji ne shvata kako je za neke sve moglo, a za neke nije. Kaže:

- Bačku Palanku su u žargonu zvali najvećom vojvođanskom veš-mašinom za pranje nelegalno stečenog novca. Vreme je da već jednom stane s radom.

Ozren MILANOVIĆ