|
|
Vratite osmeh na lice
Ulazimo u novu eru!
Zakotrljala se poslednja nula, za dva dana će se ušiljiti i predaće se
zaboravu. Skupilo se tako da će u jednom trenu sve otići u prošlost: godina,
decenija (na nju treba obratiti posebnu pažnju), vek, konačno i taj milenijum koji
je još prethodne godine gotovo ceo svet prerano i pogrešno ispratio.
Obično se kaže da su uspomene lepe. Da li i mi možemo da ocenimo tako sve
ono što nam je ostalo za leđima? Teško - čak i kad bismo radikalno smanjili nivo
kriterijuma. Za milenijum kojekako, nego je vek ono što podstiče jezu. Toliko
ratova i žrtava nije imao nijedan narod u Evropi. Nekako nam je svežija u
pamćenju decenija koja je započela sa 1991. Beskrajni sunovrat, a dno je, činilo
se, tako daleko. Prosto više nismo znali šta je to loše što može da nas zaobiđe.
(Nastavak sa prve strane)
Poslednji deo priče (godine, decenije, stoleća, milenijuma) došao je kao
osveženje posle stalnog posrtanja ka vrhu Golgote. Nije za to trebalo mnogo:
izbori u opštem otrežnjenju i relativno poštenim uslovima. A kad se shvati i da to
"relativno pošteno" ne može uvek da da željene rezultate, nađe se neki bager da
pogura stvar.
Prvi januar 2001. većina nas može da dočeka opuštenije, sa izvesnom
radošću na licu. Da će u toj i nekoliko sledećih godina biti lako - neće.
Trnovit je to put, a ne mora baš uvek da se stigne do zvezda. Rezerve su u našoj
dobroj i snažnoj volji i iskrenim nadanjima. Malodušnost mora da odstupi. Nema
struje. Nepregledni gradski blokovi su u mraku, mnoga sela takođe. I ovaj tekst
je pisan pod lelujavim treptajima dve sveće. Pa šta? Otopliće, biće je i za
izvoz.
Ostaje nam da verujemo kako svaka vrsta nemaštine i beznađa definitivno
pripada prošlosti. Egzistencija, pristojne zarade, dobre cipele, hrana dostojna
čoveka - sve je to na šta svako od nas ima pravo. U januaru sigurno ne, ali tamo
od četvrtog, petog, šestog meseca moći ćemo da vidimo da li će to početi da se
ostvaruje. Ili smo se još jednom pre vremena poradovali.
I "Ilustrovana Politika" je pune 42 godine delila sudbinu naroda. Prošli
smo kroz vremenske i političke mene, kao i vi. Kada su čitaocima bili puni
buđelari, nama su bili veliki tiraži. Znamo da sada teško odvajate četrdeset
dinara nedeljno. I prodaja lista je znatno manja. Zato i mi čekamo bolja vremena,
ali ne sedimo skrštenih ruku. Pripremili smo ovaj broj da ga dugo čitate tokom
novogodišnjih praznika. Bila je ovo i prilika ne samo da vam ponudimo tekstove i
fotografije već i da vam predstavimo redakciju. Ipak, nije ovo naš ceo kolektiv.
Nemoguće je skupiti sve ljude u istom trenutku. Novinari i fotoreporteri su uvek
na zadatku.
Želimo vam srećnu Novu 2001. godinu! Naš šampanjac smo otvorili u
redakciji. I vi otvorite šampanjac. Vredi za to dati neki dinar više. Pa, neka
pukne!
|