U knjigama Elektrodistribucije Srbije zabeleženo je da 1.475.832 najsiromašnija domaćinstva, koja jedva sastavljuju kraj s krajem, potroši samo tri puta više struje od svega 5.818 najbogatijih srpskih porodica.

(Nastavak sa prve strane)

U procentima to izgleda ovako: oni prvi, siromašni, čine 45,19 procenata, a ovi drugi, bogati, svega 0,18 odsto potrošača u Srbiji. Oni prvi mesečno troše u proseku do najviše trista kilovata, otprilike deset kilovata dnevno, a ovi drugi trošeći svakoga dana prosečno 165 kilovat-sati povlače iz elektromreže najmanje šesnaest puta više.

Život s gajtanom

I opet, dok oni prvi, nemajući dovoljno ni za hleb, kiflu i jogurt deci, žive "s gajtanom u ruci", pa kad uključe šporet, isključe grejalicu, a kad uključe grejalicu, isključe rernu ili rešo, ne bi li sačuvali koji kilovat i dinar u novčaniku, dotle ovi drugi, i to se zna, greju čak i trotoare oko svojih kuća da ne bi uzimali lopate u ruke, a pomoću struje ispiraju i parfimišu i pisoare. Grejanje vode u bazenima, holova palata, teretana, kuglana i bilijarskih sala, džakuzi kada i ostalog da i ne pominjemo... To valjda ide uz one "ogrejane" trotoare.

S glupošću se počinje, ali je glupost na kraju uvek i najveća. Kad dođe vreme da se plati struja, famozni kilovat plaćaju isto i jedni i drugi. I oni koji kuće osvetljavaju raskošno kao da su stanovnici Versaja, ali i oni koji drugu i treću sijalicu na lusteru pale samo o slavama.

- I još nešto - napominje dipl. inž. Nenad Mraković, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za distribuciju električne energije. - Kad dođe vreme da se struja plati, oni prvi, siromašniji plaćaju na vreme i sve do dinara, a ovi drugi, što bi im i elektrana u dvorištu bila mala, uglavnom otežu, jer ne vole da daju pare.

Uz sve muke koje su nas sa strujom snašle, i zbog ovih statističkih podataka od početka novembra, praktično do pred sam Božić, narod je bio više u mraku nego ogrejan i osvetljen.

- Za nas u Elektroprivredi Srbije strašnije od pitanja: "Hoće li biti struje?" samo je jedno pitanje: "Hoće li biti hleba?" - pojašnjava inž. Mraković.

Kako je Bog, izgleda, i definitivno Srbin, s obzirom na to šta je sve za nas učinio u ova tri meseca, podarivši nam proleće u oktobru, novembru i decembru, a s umilnim gledanjem na nas evo nastavlja i u januaru, usuditi se i izgovoriti tvrdnju: "Biće struje..!" baš i ne spada u neku novinarsku pronicljivost i hrabrost.

- Posle dužeg sušnog perioda tokom jeseni i dotoci reka su veoma, veoma dobri, tako da relativno puna korita i jezera uz stabilnu proizvodnju uglja, razume se, i pametno trošenje onog što imamo može da nas ohrabri - kaže inž. Mraković.

Fale dva "Đerdapa"

- Sve što nas je sa strujom snašlo posledica je samo jedne činjenice: Srbiji svakodnevno nedostaje do četrdeset miliona kilovat-časova električne energije, dva "Đerdapa", kad "Đerdap" radi punom parom - objašnjava inž. Mraković. - Šta je u svemu ovome važno. Pre svega da mi tu energiju nemamo i da je sva naša muka kako da je stvorimo. Prinuđeni smo da je kupujemo ili pozajmljujemo od komšija, za poklonjen ili svoj novac, kupljenu ili poklonjenu naftu i gas koje, takođe, nemamo. Eto, to je naša muka. Jedino za proizvodnju struje imamo vode i uglja. Ali, cele jeseni i leta nije bilo kiše, sve je ispalo još teže. Rudari su se pokazali kao pravi heroji prošle jeseni, ali njihov doprinos je bio nedovoljan, jer su hidroelektrane bile bez vode.

Odakle onda hrabrost da kaže da ćemo se ove zime provući, a da već od sledeće jeseni pa nadalje, restrikcije i mrak mogu biti samo ružna prošlost, s obzirom na to da nam fale dva "Đerdapa"...

- Nama zapravo nedostaje realno samo dvanaest miliona kilovat-časova, znači otprilike polovina "Đerdapa", drugu polovinu imamo, ali nemamo.

Videvši zbunjenost, inženjer Nenad Mraković pojašnjava:

- Druga polovina, praktično dvadeset miliona kilovat-časova dnevno, nalazi se u postrojenjima i kapacitetima postojećih hidrocentrala termoelektrana koje treba da remontujemo. Zbog toga što tokom poslednje decenije ili nisu remontovane ili su kao remontovane i malo-malo pa ne rade ili su sasvim van sistema. Na njih se jednostavno ne možemo osloniti. Možemo ih potpuno obnoviti i dovesti u top- formu za najviše osam meseci do godinu dana, praktično do sledeće jeseni, čime bismo dobili novih dvadeset od četrdeset miliona kilovat-časova koji nedostaju. Čini mi se da je za ovaj posao, što u parama, što u delovima, potrebno otprilike pola milijarde dolara i ja verujem da ćemo uz brojne donacije to i uraditi.

Drugačije rečeno, dvadeset miliona kilovat-časova je u izraubovanim elektranama, dvanaest miliona koji stvarno nedostaju u novoj termoelektrani ili hidrocentrali koja tek treba da se gradi, a gde je još osam miliona dnevno koji nam trebaju kao hleb nasušni, do "punog čančeta" od četrdeset miliona kilovat- časova?

- Gradnja te nove termoelektrane "Kolubare B", zapravo još jednog bloka snage 700 megavata počela je. Pare su problem. Namakne li se nekako 700 miliona dolara koji nedostaju, jer dobijanje jednog megavata iz nove termoelektrane košta milion dolara, za tri, najviše četiri godine, mi možemo imati i tih famoznih novih 12 miliona kilovat-časova struje - kaže inž. Mraković.

• A preostalih osam miliona kilovat-časova do kvote od četrdeset miliona, gde to naći?

- Ta "rezerva" leži u novom tarifnom sistemu, praktično u novom načinu naplate i racionalnije potrošnje u kojoj će učestvovati svaki potrošač. Pravilnik je grupa vrhunskih stručnjaka radila pune dve godine i ako Skupština ili Vlada Srbije da zeleno svetlo po njemu se struja može obračunavati i plaćati već od 1. marta - kaže inženjer Mraković. - Zato i kažem: dvadeset osam miliona kilovat- časova mi praktično imamo u ruci, a gradnja termoelektrane je, ipak, nešto drugo. To je posao na duže staze, a ovo se može uraditi odmah.

Svaka boja - druga cena

Elektroprivreda Srbije je obelodanila podatak da 1,8 odsto najbogatijih familija, što čini 35,095 domaćinstava, "povuče" svakodnevno čak 8,46 procenata ukupno proizvedene struje, a da istovremeno tačno 1.475.832 domaćinstva potroši svega 10,10 odsto sve struje stvorene u državi što je tek za 1,64 procenta više.

- Da, i to je strašno. Zamislite koliko bi troškovi održavanja snage svih naših elektrana bili manji i koliko bismo struje mogli da izvezemo da ovih 8,46 odsto ne potroši dnevno dvanaest i po miliona kilovat-časova, tačno koliko jedan nedostajući blok "Kolubare B" proizvede. Rekoh - kaže inž. Mraković - nije nevolja u tome što je oni troše, neka troše, to je njihova stvar, nego što ne plaćaju adekvatno troškovima koje imamo da održimo snagu elektro-sistema i proizvedemo struju, pre svega njima potrebnu. E, to novi tarifni pravilnik menja.

Praktično, reč je o tri grupe potrošača.

- Da, tri grupe, tri boje - šali se inž. Mraković. - U zelenoj grupi će biti oni zaista najsiromašniji koji mesečno, uglavnom i zimi i leti, troše do 600 kilovata, a njih je, verovali ili ne, čak sedamdeset odsto, tačno 2.250.000 domaćinstava. To su ljudi koji osim pegle, sijalice u kući, šporeta i usisivača ili frižidera nemaju ništa drugo. Izračunali smo, njihovi računi za struju, ukoliko i dalje budu trošili po samo 600 kilovat-časova mesečno, biće za nekih deset do petnaest odsto niži nego sada. Osnova za naplatu u ovoj grupi biće cena kilovata u jevtinijoj tarifi. Kada troše skupu struju u vreme više tarife, kilovat će biti četiri puta skuplji. Istovremeno, ovi potrošači snagu struje koju imaju plaćaće umanjenu za četiri kilovata, jer ta snaga otprilike odgovara potrošnji koju imaju. Druga grupa je - plava.

- To su potrošači, ima ih 26 odsto, odnosno 840.000 domaćinstava, koji će u vreme "jevtine struje" kilovat-sat plaćati ne dinar, kao oni u prvoj grupi, zelenoj, već dinar i po, a u skupljoj tarifi ne četiri već - šest dinara. Ovo navodim samo kao primer - kaže inž. Mraković. - Dajem vam odnose pod uslovom da je kilovat struje jedan dinar. U ovoj grupi su uglavnom oni koji štedljivo troše struju, imaju eventualno jednu ili dve termoakumulacione peći kojima se greju ili dogrevaju stan, imaju neophodne kućne aparate i ništa više. Po novom tarifnom pravilniku oni će plaćati, ako troše struje koliko i dosad, isto koliko plaćaju i sada, možda koji dinar više ili manje.

I najzad, crvena (da li slučajno) grupa u kojoj su pravi "gutači" struje, oni koje, mada je u to teško poverovati, cena struje treba da odvrati od stravične potrošnje.

- Sneg sa trotoara mora da se topi danju ili noću - napominje inž. Mraković. - E, ovde novi tarifni pravilnik nema milosti. Prvi, biće im naplaćivana snaga elektrokabla koji im je uveden u kuću, a koji je ponekad debeo k'o ruka. Naplaćivaće im se i potrošeni kilovati, i to po najskupljoj tarifi. Potrošači iz ove grupe kilovat-sat u vreme jevtine struje plaćaće ne jedan dinar, kao oni iz siromašne zelene grupe, već tri dinara, znači tri puta skuplje, dok će im kilovat u vreme skuplje tarife biti opet tri puta skuplji, koštaće ih ne četiri kao u zelenoj grupi već dvanaest dinara.

Namera je jasna. Novi tarifni pravilnik ispravlja dugogodišnje nepravde iz postojećeg. Može li se reći da trenutno najsiromašniji građani "plaćaju struju" onim najbogatijim koji i najviše troše?

- Naravno. Važeći tarifni sistem je nepravedan - kaže inž. Mraković. - Sada svi potrošači po principu uravnilovke podjednako snose povećane troškove proizvodnje električne energije tokom zimskog perioda. Kako se elektrosistem ne bi raspao, uključuju se i termoelektrane na naftu i gas i prave struju od najskuplje "sirovine" ili se po još paprenijoj ceni struja za devize uvozi.

Fabrike ne rade, pa opet...

Narod i ne treba da zna sve detalje u vezi sa proizvodnjom struje. Ali pita za ono što vidi. A vidi da fabrike, uglavnom, ne rade, a struje, ipak, nema. Pa, gde je?

- Evo gde je - kaže inž. Mraković - Prvo, industrijska postrojenja nikada i nisu bila najveći potrošač struje. Drugo, firme i preduzeća zaista malo rade, ali hale i kancelarije u kojima se "kao nešto radi" ipak greju i osvetljavaju, nije baš da su stavili katanac na vrata. Drugo i važnije je sledeće. Poslednjih godina se godišnje prijavljivalo oko 30.000 novih potrošača. S obzirom da je prosečna mesečna potrošnja oko 450 kilovata, eto utroška od pola miliona kilovat-časova dnevno. Ako ne znate, među ovim potrošačima su oni koji postavljaju kioske duž ulica, a u njima ima grejalica, uglavnom su poprilično osvetljeni, tu su i novi kafići, butici, nije dakle da "industrija" ne radi.

Struja ubedljivo

- najjevtinija!

I nije potrebno biti bogzna kakav matematičar da bi se izračunalo da je struja ubedljivo najgospodskiji, ali i najjevtiniji "ogrev".

• Zagrevanje stana od šezdeset kvadrata, kad ide preko toplane, staje godišnje 4.320 dinara, odnosno 360 dinara mesečno.

• Grejanje termoakumulacionim pećima istog stana mesečno staje 770 dinara ili 4.620 dinara tokom šestomesečne grejne sezone. To je oko trista dinara više nego centralno grejanje.

• U zavisnosti od vrste uglja koji se koristi zagrevanje stana od šezdeset kvadrata skuplje je od grejanja TA pećima sto do trista odsto.

• Sa cenom od 1.500 do 2.000 dinara po kubnom metru, grejanje spomenutog stana drvima skuplje je od grejanja strujom tri do četri puta.

• I najzad, ukoliko se za grejanje stana od šezdeset kvadrata koristi prirodan gas /tako se greju mnogi u Vojvodini/ mesečni troškovi rastu do 2.000 mesečno što je tri puta skuplje nego grejanje strujom, a ako se pak koriste plinske peći na butan, troškovi se uvećavaju za sedam puta.

- Bez premca je grejanje lož-uljem - kaže inž. Mraković - kojeg sada na tržištu ima dovoljno, ali su mesečni troškovi za stan od šezdeset kvadrata čak devet puta veći od grejanja na struju. Eto i zbog ovoga i oni koji nisu prinuđeni, čuvajući drva, čak i na selu, ili ne uključujući plin u stanovima, a pogotovo ne kupujući butan ili lož-ulje, potežu za termoakumulacionim pećima i grejalicama. Očigledno, tarifni sistem koji imamo pravljen je za neka srećna vremena od pre tridesetak godina kada smo struju čak i izvozili.