Goran Milinović, generalni sekretar prethodnog predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, potvrdio nam je da je on lično preuzeo Orden Jugoslavije sa zlatnom ogrlicom. Dakle, rešena je nedoumica gde se sada nalazi to unikatno odlikovanje najvišeg ranga.

Ali, kako ono izgleda. Malo ljudi ga je videlo. Postoji li fotografija, skica, crtež... tog tajanstvenog odlikovanja. Gospodin Milinović nam je potvrdio da je video i fotografiju ordena.

- Foto-album sa svim novim odlikovanjima usvojenim po Zakonu o odlikovanjima s kraja 1998. godine, mislim da ih ima pedeset, postoji. Prelistao sam ga, a prvi u tom nizu je Orden Jugoslavije koji po zakonu pripada predsedniku SRJ. Mislim da se nalazi u kabinetu predsednika Savezne vlade. Imao ga je Momir Bulatović - saopštio nam je Milinović koga smo našli u zgradi Glavnog odbora SPS-a u Novom Beogradu.

Niko nema sliku

U Saveznoj vladi ljubazna sekretarica kabineta premijera, potvrdivši da je na tom mestu radila i u vreme Bulatovića, rekla nam je da ta knjiga nije bila u njihovom posedu, ali da je moguće da je u Generalnom sekretarijatu Savezne vlade. Ni tamo nisu mogli da nam ukažu gde bi taj jedan jedini primerak foto-albuma mogao da se nalazi.

U Kancelariji ordenja Savezne vlade, koja se bavi evidentiranjem uručenih odlikovanja, znaju sve o Ordenu Jugoslavije sa zlatnom ogrlicom (da je to odlikovanje najvišeg ranga), ali fotografiju nemaju. Upućuju nas ili u Generalni sekretarijat Savezne vlade, gde smo se već raspitivali, ili u Zavod za izradu novčanica u Topčideru.

U Zavodu nas, posle čitave procedure, poslatih pitanja i najavljivanja, primaju generalni direktor Duško Jovanović i specijalni savetnik Olga Vasiljević, zadužena za odnose sa javnošću:

- Početkom 1999. godine naš zavod je dobio nalog od Generalnog sekretarijata predsednika SRJ da realizuje proizvodnju odlikovanja na osnovu dostavljenih gipsanih modela. Posle konsultacija sa autorima naš zavod je do danas izradio alate i proizveo 63 različita odlikovanja u količini od 15.363 komada - iznose nam ljubazni domaćini. Napominju da su idejna rešenja za sva odlikovanja radili poznati jugoslovenski akademski vajari konsultujući priznate istoričare umetnosti i heraldičare.

U "Službenom listu" br. 59 od 4. decembra 1998. godine objavljen je Zakon o odlikovanjima SRJ kojim je definisan rang odlikovanja, po kome je Orden Jugoslavije "najviša državna insignija koju dobija predsednik SRJ stupanjem na tu dužnost".

- Prvi razgovor o ovom ordenu vođen je 14. oktobra 1999. godine kome su prisustvovali predstavnici Komisije Savezne vlade, Zlatare iz Majdanpeka i našeg zavoda - kaže Jovanović. - Konačno idejno rešenje je dao istoričar umetnosti magistar Radomir Stolica, poznati heraldičar, na osnovu čega su u Zavodu izrađeni alati za kovanje elemenata ogrlice. Kako Zuavod nema razvijenu proizvodnju i preradu zlata, odlučeno je da se kao kooperant angažuje Zlatara iz Majdanpeka. Posle završne izrade orden je bio mase 637,70 grama zlata finoće 585.

Po "posebnom postupku"

Pitamo sagovornike kome je Orden Jugoslavije predat?

- Predstavniku vojnog kabineta predsednika SRJ 25. novembra 1999. godine - odgovaraju nam i napominju da je ceo posao fakturisan i naplaćen.

- Ko je preuzeo orden i koliko je sve koštalo?

- Preuzeo ga je Zoran Škorić, službenik vojnog kabineta predsednika SRJ. Za materijal nam je plaćeno 202.854,48 dinara a za rad 8.210,11 dinara. Tada je to ukupno iznosio oko 12.750 maraka.

- Da li po važećem ili stvarnom uličnom kursu?

- Važeći je bio šest dinara za marku, a stvarni oko šesnaest.

- Možemo li da vidimo fotografiju, crtež ili projekat Ordena Jugoslavije?

- Ne, jer nije fotografisan. Rađen je iz delova i kada je završen, hitno je odnet. I on i dokumentacija uz njega. Rađen je po "posebnom postupku". On jedini nije fotografisan, a zašto ne znamo. Svi ostali ordeni i medalje postoje u dokumentaciji.

Pitamo sagovornike da li su orden videli kada je bio gotov i kako im se dopao?

- Da, na trenutak - kaže Olga Vasiljević.

Kakav je utisak na nju ostavio?

- Ne bih da komentarišem. Liči na takozvane rektorske. Veliki je i težak.

- Da li biste ga Vi nosili, najavljujemo?

- Ne, više je muški, težak... Pitanje je indiskretno.

- Može i žena u budućnosti da bude izabrana za predsednika SRJ, pa bi joj po funkciji pripao i imala bi obavezu da ga nosi u svečanim prilikama.

- Ne bih da komentarišem - izvlači se naša sagovornica.

Pitamo ko bi mogao da ima fotografiju ordena?

- Obratite se autoru Radomiru Stolici. On zna više o tome.

Zahvaljujemo našim domaćinima.

Nisu vodili računa

Nastavljajući "istragu", pronalazimo i Radomira Stolicu. Kaže da nema ni fotografiju, ni skicu, ni crtež ordena, jer je sve predao Zavodu, da bi oni po tome radili. Posle toga nije bila nikakva autorska izložba, a niko ga nije obavestio ni pokazao kako izgleda orden posle izrade.

Pitamo ga, s obzirom na zakon, da li je trebalo da bude izrađen još jedan takav za predsednika Koštunicu.

- Shvatam šta hoćete da kažete, ali verovatno se još čuvaju kalupi i nacrti u Zavodu ili negde drugde. Ja sam svoje uradio. Verujem da je takav orden potreban, ima ga većina zemalja i on je jedan od atributa naše državnosti i nezavisnosti. U zakonu piše da predsedniku SRJ pripada po funkciji, ali se dodeljuje i šefovima država ili vlada drugih zemalja kao veliko priznanje za njihov rad ili trud. Prema tome, jedino mogu da opravdam, poznatim događajima što je sve to tako ispalo, ali je načinjen propust što nije dodeljen i novom predsedniku prilikom inauguracije. O tome je trebalo da se vodi računa. Protokolarno, on dosta putuje, dobijaće ordenje, ali po međunarodnom protokolu mora i da uzvrati. Ako nema spremnih ordena, onda situacija može da bude neprijatna. Inače, sećam se da je predsednik Tito imao takvih velikih ordena na lancima tridesetak. Dobijao ih je od raznih državnika, ali ih je i delio. Samo da znate, naš jugoslovenski ordenski sistem spada u najlepše i najcenjenije u svetu. Šteta što se malo zna i malo je ko video ove nove. I samo da znate, Orden Jugoslavije sa zlatnom ogrlicom jeste najvišeg ranga. Urađen je lepo, bogato, ali nije najskuplji. Skuplji je Orden slobode, recimo. Prema tome ne znam čemu tolika fama i mistifikacija. Pronađite i objavite slike svih ordena sadašnjih, narod bi, siguran sam, voleo to da vidi.

Pitamo gde bi mogla da bude monografija svih ordena na jednom mestu?

- Kancelarija ordena pri Saveznoj vladi je svojevrstan "depo" za to. Ili, ako kažete da oni nemaju fotografije, onda možda Vojni muzej ili protokol predsednika SRJ, jer ih on dodeljuje.

Voleli bi da vide

U protokolu predsednika SRJ se raspitujemo, ali dobijamo negativan odgovor. Oni ne znaju. Saznajemo da predsednik Koštunica nije primio Orden Jugoslavije, mada mu po zakonu koji je potpisao bivši predsednik Milošević automatski pripada.

U Vojnom muzeju pukovnik Jerković nam se pravda da njegova ustanova nema fotografije nijednog novog ordena, pa prema tome ni Ordena Jugoslavije. Imaju samo "Službeni list" sa Zakonom o odlikovanjima i Odluku o izgledu znakova odlikovanja. A rado bi imali i foto-album.

U Generalnom sekretarijatu predsednika SRJ pronalazimo Filipa Golubovića, generalnog sekretara. On nam, u telefonskom razgovoru, priznaje da ne zna gotovo ništa ni o spomenutom ordenu a ni o foto-albumu koji bi sadržao izgled takvih. Zna iz novina da je prethodni sekretarijat naručilac ordenja, ali i ništa više od toga.

Goran Milinović nam potvrđuje da je Orden Jugoslavije predat sada bivšem predsedniku Miloševiću jer mu je, po zakonu, i sledovao. I to doživotno. Zašto njegov sledbenik nije dobio, on to ne zna i ne bi želeo da komentariše.

Naša želja da fotografišemo Orden Jugoslavije nije se zasad ispunila. Pisati o nečemu što je tu, postoji, a ne videti ga, zaista je pomalo obeshrabrujuće. Vlasnik Ordena Slobodan Milošević je trenutno "nedostupan" da bismo mu uopšte i saopštili našu molbu.

Pretražujući stotine fotografija na kojima je bivši predsednik Jugoslavije, nismo uočili ni na jednoj da je imao na reveru ili oko vrata bilo koje odlikovanje.

To je lakrdija

Dragomir Acović, predsednik Srpskog heraldičkog društva, naš najpoznatiji stručnjak u ovoj oblasti, podstaknut da kaže svoje mišljenje o Ordenu Jugoslavije, odmah nam je skrenuo pažnju:

- Bio sam u komisiji koja je pripremala predlog Zakona o odlikovanjima. Shvatio sam na vreme da se priprema lakrdija, pa sam dao ostavku. Konkretno, taj orden Jugoslavije imitacija je Ordena svetog kneza Lazara koji je ustrojen na petstogodišnjicu Kosovske bitke 1889. godine i dodeljivao se samo kralju Srbije ili punoletnom prestolonasledniku. Kada sada pročitam opis Ordena Jugoslavije sa lancem, shvatim da je to taj Lazarev orden, sa malim izmenama. Predlog zakona u startu je bio dobar jer je sadržao uslov da nosilac javne funkcije ne može da dobije orden dok je na funkciji, znači geslo je bilo da se odlikovanja daju za prošle zasluge kao priznanje, a ne za buduće. Pošto je bio pritisak da se zadrže ideološka obeležja kao što je narodni junak, crvena zvezda, orden rada..., shvatio sam da meni nije mesto u toj komisiji. Naročito što se htelo i uspelo da jedan čovek donosi zakon, dodeljuje sebi i drugima odlikovanja, a nikoga ne pita za mišljenje. Naš predlog nije prošao da postoji ordenski savet sastavljen od dobitnika ordena koji odlučuju da li taj budući nosilac zaslužuje ili ne to priznanje, da li im kalja ugled ili ne. To nije ispoštovano i došli smo do bizarne situacije da se za godinu-dve dodeli više od 15.000 ordena. To je hiperinflacija tog priznanja kojima ona gube prvobitnu svrhu. Šef kancelarije ordena sada ima tretman šefa voznog parka ili šefa higijeničarki, a ne čoveka koji se poslednji pita o dodeljivanju odlikovanja. Da su usvojili naš prvobitni predlog, tog zakona se niko ne bi stideo. Ovako, ordeni se odbijaju, tajno dodeljuju, sve u svemu lakrdija. Ako smo hteli đinđuve a ne ordenje, onda smo to mogli da rešimo kupovinom na vašaru u Šapcu. Svuda u svetu prvorangirani orden jedne zemlje je unikatan i on se vraća državi, ako se dodeljuje vladaru ili šefu države kao počast, naravno kad se izabere novi. A na kraju je ispalo da je taj unikat otišao jednom čoveku u doživotno vlasništvo.