Devičanska ostrva su poprilično maglovit pojam čak i za mnoge turističke agencije. Ni prosečno obrazovanom čoveku nije lako da ih nađe na geografskim kartama. Poređenja radi, to je kao kad bi prosečni Amerikanac na karti Evrope tražio - Babušnicu.

Ali, to što teško polazi za rukom onima koji su u "ratu" sa geografijom ne predstavlja ni najmanju teškoću za mnogobrojne belosvetske lopuže, finansijske mahere i mućkaroše, proneveritelje, perače novca i slične "higijeničare" i, naravno za propale političare koji su za dobrobit roda svoga "zbrinuli" narodne pare, što je inače poznata priča sa ovih naših područja.

Svakog dana 300 preduzeća

Da bi se u trećem gimnazije zaradila trojka iz geografije valja manje-više znati i sledeće: Devičanska ostrva sačinjava stotinak malih ostrva rasutih na površini od oko hiljadu milja u Karipskom moru.

Četrdesetak ostrva, površine 153 kvadratna kilometra pod okriljem je britanske krune. Nalaze se šezdeset milja istočno od Portorika i hiljadu sto milja jugoistočno od Floride. Naseljava ih tek nešto više od dvadeset hiljada stanovnika. Pored toga što su se osamdesetih godina razvili u svetski poreski eldorado (šta to beše porez?) i sve privlačniju turističku atrakciju, ostrva su i jedno od ključnih odredišta na putu droge iz Ekvadora i Kolumbije u SAD.

Šezdesetak ostalih ostrva su pod patronatom SAD. Naime, u želji da obezbede istočni ulaz u Panamski kanal, Amerikanci su 1917. godine kupili ostrva za dvadeset pet miliona dolara u zlatu.

Danas su američka Devičanska ostrva pretvorena u turistički raj, dok su britanska izrasla u carstvo takozvanog of-šor biznisa ili, preciznije rečeno, u jedinstveni azil za svetski finansijski kriminal.

Na Devičanskim ostrvima je danas registrovano više od trista šezdeset hiljada kompanija! Taj broj se svakodnevno uvećava za oko trista novih firmi. Kuriozitet je u tome što je vlasnicima praktično nemoguće ući u trag, jer lokalne vlasti ne samo da garantuju anonimnost svakom biznismenu koji tamo osniva preduzeće već ih uopšte i ne interesuje ko su vlasnici i odakle im pare.

Of-šor preduzeće se na Devičanskim ostrvima osniva za manje od pet minuta. Biznismeni koje jednostavno mrzi da putuju tridesetak sati avionom do ove karipske nedođije firmu mogu da osnuju i preko Interneta, a u poslednje vreme i - telefonom. Jedino je važno da se uredno izmiruju mesečni troškovi održavanja firme u iznosu od trista dolara. Drugih obaveza praktično nema. Kakvi porezi i takse, kakvi bakrači! Za dvadesetak hiljada stanovnika to je više nego solidan prihod jer, ni luk jeli ni luk mirisali, godišnje inkasiraju oko sedamdeset miliona dolara ili četiri hiljade dolara po stanovniku. Pored toga, budžet u najvećoj meri popunjavaju prihodi od turizma.

Carstvo ptica i "ptičica"

Najveće ostrvo je Tortola koje je ujedno i glavni finansijski centar sa Rod Taunom, gradićem od petnaestak hiljada stanovnika u kome nema zgrade više od dva sprata. Nezaposlenih nema. Štaviše, svi rade po dva-tri posla istovremeno. Mada se na ovako malom prostoru obrću milijarde dolara, kriminala gotovo da i nema. U lokalnom zatvoru drže dva-tri kriminalca koje vikendom i praznicima redovno šalju kući jer niko neće da ih čuva.

Doskora su samo dva policajca bili čuvari reda. Zbog najezde turista u poslednje vreme njih tridesetak brine o javnom redu i miru. Jedan od težih prestupa na Devičanskim ostrvima jeste pušenje na javnom mestu. Neupućenog gosta to zadovoljstvo može da košta od pedeset do pet stotina dolara, zavisno od trenutne inspiracije čuvara reda.

Devičanska ostrva su pravi ptičji raj. Tu živi na stotine hiljada papagaja. I mada svaki papagaj na ostrvima "zna" da su Devičanska ostrva svetski centar svih tokova sumnjivog novca, lokalne vlasti ponosno mašu parolom kako je "borba protiv međunarodnog finansijskog kriminala glavna odrednica vladine politike"..

Nedavno je na Internetu objavljeno da nema zemlje na planeti (sem valjda Severne Koreje) čiji državljani nemaju poneku of-šor kompaniju na Devičanskim ostrvima. Rusi ubedljivo prednjače, a odmah za njima su njihova nekadašnja ideološka sabraća iz lagera, kao i sve zemlje u tranziciji, uključujući i bivše jugoslovenske republike.

Kako postati "devica"

Ali, gle čuda, nas i ne pominju. Zar nas toliko mrze ili, pak, ne znaju za bezgraničnu ljubav naših biznismena i bankara prema tajnim računima banaka na Kipru, u Južnoj Africi, Azerbejdžanu, Uzbekistanu, Kini...

Đavo će ga znati: kada se, nadajmo se, jednog dana pregledaju svi papiri naših banaka i "bankara", možda će nam se posrećiti da saznamo da je ponešto i od našeg kapitala "izgubilo nevinost" na Devičanskim ostrvima. Uostalom, ni device nisu ono što su nikad bile, makar se proglasile ostrvima.

I, najzad, besplatno uputstvo za domaće bankare i biznismene koji još nisu rešili kud da strugnu kad bude stani-pani, a nove vlasti priupitaju: "Gde su, bre, pare?!"

Ako bez teškoća pregrmite carinsku i pasošku kontrolu na surčinskom aerodromu, što sudeći prema dosadašnjoj praksi iznošenja para ne bi trebalo da bude muka, letite pravo za Frankfurt. Iz Frankfurta do Portorika putuje se oko dvanaest sati. Budući da je Portoriko deo SAD, ne zaboravite američku vizu. Zatim valja sačekati pet-šest sati do prvog leta za Devičanska ostrva malim avionima američke kompanije "Ameriken igl" koja je specijalizovana za međukaripske veze. Let do prve devičanske banke traje oko pola sata. Posle toga su sve vaše nevolje rešene.

Ako se predomislite, iz Portorika se lako i brzo stiže i do Kube. Prednost ove destinacije je u tome što ćete u Havani začas naći neko poznato beogradsko društvance.