Dragan Nikolić Gagi i dalje tvrdi da tog 15. januara 2000. godine nije bio u beogradskom hotelu "Interkontinental" i poriče da je sa Milanom Đuričićem Mikijem pomogao Dobrosavu Gavriću Dukiju da likvidira Željka Ražnatovića Arkana, Dragana Garića i Milenka Mandića. Tvrdi da je optužnica iskonstruisana, da su izjave svedoka koji ga terete za saučesništvo u trostrukom ubistvu iznuđene...

Gagi je već više od godinu dana u bekstvu. Negde u svetu čeka na rasplet procesa koji se vodi u Okružnom sudu u Beogradu protiv njegovih bliskih prijatelja i ostalih optuženih za umešanost u zločin u "Interkontinentalu". Trenutno, međutim, ne namerava da se pojavi u Beogradu jer ni u koga nema poverenja, ni u pravosuđe, ni u medije. Ipak, ponovo se javio "Ilustrovanoj", između ostalog i da bi demantovao pisanje pojedinih listova da je uhapšen i da će uskoro biti izručen jugoslovenskim vlastima.

- Tačno je da sam bio priveden u Mađarskoj. Bio sam u automobilu sa prijateljem. On je napravio saobraćajni prekršaj i, pošto nije imao urednu dozvolu, obojica smo se našli u policiji. Proverili su nas, videli da nema potrebe da nas zadržavaju i pustili - priča Gagi.

"Na plašim se"

Dragan Nikolić Gagi je čovek burne prošlosti. Učestvovao je u više pucnjava, ranjavan je, hapšen, preživeo je, kako sam kaže, nekoliko atentata. Mnogi bi danas želeli da ga vide. I policija, da bi ga izvela pred sud, ali i "druga strana", odnosno prijatelji pokojnih Ražnatovića, Mandića i Garića.

- Da, da, znam to - kaže Gagi. - Ali da vam kažem, ja sam optužen samo zato što sam Gavrićev drug i kum i zato što se Gavrić tog dana zatekao u hotelu. Valjda se slažete da svako ima pravo na svoju istinu i da će istina vrlo brzo isplivati na površinu i da će sve izgledati mnogo drugačije nego što sada izgleda. Još nešto da vam kažem. Kada svi ključni svedoci budu dali svoje izjave, kada se urade sva veštačenja, a pre svega balističko koje je omanulo, eto mene.

Gagi se trenutno krije i sigurno je da ne može da kaže da živi normalnim životom. Osluškuje i iščekuje šta se u Beogradu događa. Ipak, ne oseća da mu je život u opasnosti.

- Ne, ne plašim se i mogu da kažem da nikada jači nisam bio - kaže. - Osećam se kao u sefu švajcarske banke. Nedodirljiv sam. Okružen sam prijateljima i momcima kojima je čast da su uz mene. Verujte mi, iz Beograda se javljaju ljudi, pitaju da li treba da dođu da budu pored mene. Nije tačno da smo razbijeni, da nas nema više, da sam samo ja ostao. Svašta se priča i piše po nekim novinama.

Ko je i šta je Dragan Nikolić Gagi? Kriminalac? Ko su momci kojima je okružen? Da li su oni jedan od takozvanih klanova?

Jedini beogradski "kum"

- Ma to su priče - odgovara Gagi i smeje se. - Mi smo jedna ekipica... Nismo mi ničiji, ne radimo mi za nekoga, mi smo svoji. Ponavljam vam, ljudi zovu sa svih strana i nude pomoć. Desetine klinaca u Beogradu bi htelo da je sa nama. A zašto je to tako? Zato što se na ulici zna ko je ko. Znate, rat je rat, a ulica je ulica. Nečija iskustva iz rata za mene ništa ne znače. I još nešto. Možda, kažem možda, ljudi hoće da budu uz nas i zato što je "druga strana" mnogo njih zavila u crno. Ja poštujem sva velika imena. Pogotovu o pokojnicima ne želim ništa ružno da kažem. Naprotiv, Željko Ražnatović bio je jedini pravi "kum" koga je Beograd imao. Ali, nije ni on bio svetac...

Gde se trenutno nalazi Dragan Nikolić Gagi? To je, rekli bismo, strogo čuvana tajna. Sa fotografija, koje na samo njemu poznat način stižu na portirnicu naše redakcije, može se zaključiti da je, kako i sam kaže, negde u toplim krajevima.

- Imam tri-četiri pasoša. Mogu da biram kako ću i gde da putujem. To mi je najmanji problem - kaže. Ali, kao što vidite ja sam u stalnoj vezi sa mojim prijateljima. Mogu da vam kažem i to da sam sasvim upoznat sa klimom koja vlada u Beogradu, posebno na ulici. Stupio sam u kontakt sa gotovo svim viđenijim ljudima sa druge strane zakona, sa svima onima koji nešto znače na ulici, sa ljudima iz Železnika, Voždovca, Zemuna, Novog Beograda i znam da imam sve manje neprijatelja, i da sve veći broj njih postaje uveren da se situacija menja u moju korist.

Ipak, mnogo ljudi iz Gagijevog neposrednog okruženja više nije u igri. Neki više nisu među živima, neki su iza rešetaka.

- Pa, jeste - kaže Gagi - tako je to na ulici. Eto, na primer, Kristijan Golubović. Sada je u Grčkoj u zatvoru. Vidim, ženi se Arkanovom ćerkom. Ispada da se zbližio sa "suprotnom" stranom, a svojevremeno je zbog njih otišao iz zemlje. A devedeset treće, kada je bilo gusto, ja sam mu se prvi našao. Ja, Pirke, Bata Trlaja. Mi smo mu pomogli da pobegne iz sudnice Petog opštinskog suda. Posle smo ga sklanjali i pomogli mu da se oporavi od povrede... Ali, to je tako... Ipak, ono što me najviše pogađa to su izjave nekih svedoka koji su ispričali nebuloze pred istražnim sudijom. Tamo se pominje da smo mi kao "odradili" Jusu i Peru Žutog.

Jusuf Bulić Jusa i Petar Vujičić Pera Žuti ubijeni su hicima iz automatskog oružja dok su izlazili iz novobeogradske picerije "22".

- Hoće da mi nakaleme da sam umešan u ubistvo svog kuma i dugogodišnjeg prijatelja. Taj čovek, Pera Žuti, krstio mi je ćerku iz prvog braka. Bili smo nerazdvojni. Eto, poslao sam vam i našu zajedničku fotografiju. A sada neki nazovi svedoci pričaju da sam ja planirao njegovu smrt. Da li je to moguće?

Svedoci optužuju

Međutim, to nije sve. Može se slobodno reći da Gagija, i pored svega, najviše optužuju svedoci na suđenju koje je u toku u beogradskoj Palati pravde. Vojislava Jekića, odbeglog načelnika lozničke policije, neki predstavljaju kao ključnog svedoka optužbe. On je negde u Republici Srpskoj i uskoro bi trebalo da se pojavi na sudu. Ipak, sadržaj njegovog svedočenja već je obelodanjen na stranicama "Ilustrovane Politike". Njegova priča je optužujuća. On pominje Gagija kao jednog od ključnih ljudi koji su učestvovali u ubistvu u "Interkontinentalu".

- Ne mogu da shvatim zašto je Jekić sve to ispričao - nastavlja Gagi. - On je moj dugogodišnji prijatelj ili je bio moj prijatelj. Sada je čovek ni na nebu ni na zemlji. Ne bi me začudilo da posle svega digne ruke na sebe. Nije mi jasno čiji je on čovek, za koga radi. Dok je sve to pričao u video-kameru trebalo je da se seti svih trenutaka koje je proveo sa mnom. Zamislite koje su to besmislice. Kao, Milan Đuričić je njemu ispričao da smo mi, odnosno, da je Duki sve odradio. Pa zar bi Miki, koga sam ja i upoznao sa Jekićem, čak i da je sve to istina, ispričao nekome da je učestvovao u ubistvu?

Gagi ne poriče da je u jednom trenutku znao šta se dogodilo u "Interkontinentalu".

- Otišao sam sa Mikijem u Loznicu. Duki je već bio u bolnici. Pa zar je moj greh što sam otišao da vidim svog ranjenog prijatelja i kuma, za koga znam da nije umešan u ubistvo. Iz zemlje sam izašao bez ikakvih teškoća, sa Mikijem. Ušli smo u Republiku Srpsku uz lične karte, otišli u prvi motel na piće i tamo se našli sa Đorđem Grubačem, policajcem iz Loznice. Odatle sam otišao za Banjaluku da se nađem sa jednim poslovnim prijateljem...

Optužnica protiv Dragana Nikolića, između ostalog, zasniva se i na svedočenju Zorana Nikolića Pegle, okrivljenog da je kobnog dana u kolima ispred "Interkontinentala" čekao svoje saučesnike.

- Zoran Nikolić Pegla? To je jedan mučenik koga je policija od početka uzela pod svoje. Dok sam bio u Beogradu, radio je za mene. Čuvao mi je kola za petnaest ili dvadeset maraka za veče, išao na pijacu, vozio mi majku kad je bila bolesna. Da li neko može da pomisli da bih ja ili neko od mojih bliskih prijatelja pred Peglom pričao priče o tajnim planovima za likvidaciju ovog ili onog čoveka? Uostalom, vreme će pokazati koliko je ovo svedočenje istinito.

Dragan Nikolić Gagi se ne viđa sa svojom porodicom jer, kako kaže, ne želi više da ih uvlači u sve ovo što se događa.

- Suprugu Cecu i dve ćerke nisam video evo već trinaest meseci. Znam da sam im već dovoljno zla naneo. Potrebno je da prođe puno vremena da se oporave. A ja? Sačekaću kraj suđenja i dočekaću oslobađajuću presudu...

Ne radim za DB

- Ne radim ni za koga, a najmanje za Državnu bezbednost - kaže Dragan Nikolić Gagi. - Da radim za DB, ne bih se krio po svetu. Bio bih u Beogradu pod njihovom zaštitom. To je valjda logično. Radeta Markovića sam video jedino na televiziji. Da sam njegov čovek, valjda bih imao drugačiji tretman. Svi moji drugovi, poznanici, rekao bih, svi koji su se očešali o mene, hapšeni su i maltretirani. Brat mi je hapšen i otac. Pa zar bi se tako postupalo sa čovekom koji radi za službu, za državu? To su gluposti. Kažu da me Pegla tereti, a ja kažem da je i njegovo svedočenje pod sumnjom, jer da je zaista postojala nekakva sprega između nas i Državne bezbednosti, valjda bi i taj Pegla imao drugačiji tretman. Ne bi sedeo na optuženičkoj klupi i odgovarao za teško krivično delo.