Mada su i Skupština i Vlada odavno konstituisane, u skupštinskim holovima je vrlo živo. A to televizija nikad ne prenosi. Interesovanja novinara za rad ovog zakonodavnog tela ne jenjava.

Dok se odmah iza vrata u skupštinskoj sali vodi rovovska bitka, a poslanici smenjuju za govornicom vrlo često izgovarajući teške reči, u hodnicima, skupštinskom restoranu, za barom, atmosfera je opuštena, čak prisna. Ma koliko stavovi DOS-a i SPS-a bili suprotstavljeni u javnoj debati, u holovima nije ništa neobično videti kako, recimo, Momčilo Perišić, potpredsednik vlade za nacionalnu bezbednost, dugo i opušteno ćaska sa šefom poslaničke grupe socijalista Branislavom Ivkovićem, kako se Šešelj dogovara sa Čedom Jovanovićem, šefom poslaničke grupe DOS-a, Vuk Obradović sa Majom Gojković (SRS) ili kako se ministar savezne policije ljubazno javlja Stevi Dragišiću (SRS).

Prisustvo visokih političara iskoristili smo da ih pitamo da li su se uplašili pretnji koje im zasad neidentifikovani centri moći šalju aktivirajući bombu ispod automobila Čedomira Jovanovića ili, nešto ranije, napadom na vozača šefa SDB-a Gorana Petrovića. Pošto je hit pitanje toga dana bilo - šta mislite o izjavi Zorana Žižića da, dok je on premijer, Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu - ovo je delovalo malo iznenađujuće.

Odgovori su bili različiti, ali niko nije priznao da se plaši. Nismo to ni očekivali jer se anonimne, i ne samo anonimne, pretnje funkcionerima DOS-a prijavljuju premijeru Zoranu Đinđiću. On je nedavno izjavio da je pet-šest političara iz DOS-a koji rade na suzbijanju kriminala dobijalo pretnje i da će se u skladu s tim pojačati mere bezbednosti.

Nezvanično smo saznali da je pojačano obezbeđenje ispred apartmana ministra Živkovića u hotelu "Moskva", što je i razumljivo s obzirom da obavlja funkciju saveznog ministra policije. Neki u DOS-u se, ipak, čude što je i Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Savezne skupštine, odlučio da uvede mere opreza. Iza njegovih službenih kola uvek ide i policijska pratnja, što se ne bi moglo reći i za njegovog kolegu Dragana Maršićanina, predsednika Skupštine Srbije.

Na pitanje da li je pojačao obezbeđenje, Maršićanin odgovara:

- Ne mogu da ga pojačam kad ga i nemam.

Maršićanin dodaje da živi sasvim normalno kao i ranije, dolazi sam u Skupštinu bez ijednog telohranitelja a subotom obavezno odlazi na Kalenićevu pijacu da kupi ženi mladi sir.

- Ja nikome ne pretim, a ni meni niko ne preti. A onaj koji se boji ne treba da se bavi politikom - generalski je odlučan Momčilo Perišić.

Ovo pitanje, naravno, nije moglo da zaobiđe ni Čedu Jovanovića koji je od svih funkcionera DOS-a najdirektnije bio izložen pokušajima zastrašivanja.

- Ne, to ne želim da komentarišem - odgovorio je Jovanović. Ipak, na naše insistiranje je rekao da su ga pogrešno procenili.

- Nisam ja od tih koji se plaše.

Ni Goran Vesić, savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, nije ništa promenio u svom ponašanju. Odlazi na ista mesta na koja je išao i ranije, nema telohranitelja, pa, ipak, priznaje:

- Osećam se grozno. Ljudi koji su deset godina bili na vlasti lako su se odrekli Miloševića, ali se ne odriču lako i svojih privilegija. Milošević nije vladao kao diktator, ali je kriminalizovao državu i biće vrlo teško razbiti tu spregu mafije i politike.

Zoran Živković je odlučan:

- Nikakve pretnje neće nas uplašiti da ispunimo predizborna obećanja i suzbijemo kriminal. Petog oktobra pretnje su bile mnogo veće pa smo izdržali i pobedili - kaže ministar.

Ipak, pitamo ga da li u poslednje vreme proverava automobil pre nego što uđe.

- To je pitanje za moje obezbeđenje - odgovara ministar.

Njegov telohranitelj se osetio prozvanim:

- Proveravamo, nego šta - dobacio je.

Anketa je završena i to sa optimističkim ishodom. Dugoočekivani obračun sa kriminalom, odlagan zbog opstrukcije socijalista u prelaznoj vladi, izborne kampanje i republičkih izbora, prigovora radikala na republičke izbore, podele ministarskih i ambasadorskih mesta, dočeka Nove godine i restrikcija struje - može da počne.

Potrebno je još samo izabrati čoveka koji će da podiže optužnice - republičkog javnog tužioca - a to će, kako je najavljeno, potrajati do marta.

U tom slučaju postoji opasnost da se i Miloševiću sve smuči i da se preda Haškom tribunalu. Njega se ionako svi odriču.

DOS pod petokrakom

Narodna skupština još radi pod starim znamenjem, ali uskoro bi trebalo očekivati promenu. Poslanik Nove Srbije Mihailo Marković predložio je da se zvanični grb Republike Srbije sa petokratkom (rešenje Đorđa Andrejevića Kuna) zameni starim grbom Kraljevine Srbije ili zastavom Republike Srbije, a da se u svečanim prilikama intonira himna "Bože pravde". Ovo rešenje bi do donošenja zakona o državnim simbolima Republike Srbije bilo privremeno.

Predlog bi po proceduri trebalo da podrži poslanička grupa DOS-a a zatim da se na narednom zasedanju uvrsti i u dnevni red. Do tada, narodni poslanici sedeće pod petokrakom.

Suprotno obećanju

Nisu svi u DOS-u bili za donošenje Zakona o amnestiji. Tako je tokom rasprave u skupštinskom Odboru za pravosuđe, koja je vođena nekoliko dana, pre usvajanja zakona zabeležena i ova, samokritička, rečenica: "Obećali smo narodu da ćemo hapsiti kriminalce, a mi ih puštamo na slobodu".