Opet put za Republiku Srpsku i opet susret s Vojislavom Jekićem, bivšim načelnikom lozničke policije, koji je, da bi sačuvao živu glavu zbog saznanja do kojih je došao u slučaju trostrukog ubistva u beogradskom "Interkontinentalu", morao da pobegne iz zemlje.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Procedura je ista kao i prošlog puta. Vozimo do dogovorene benzinske pumpe gde nas čekaju Arkanovi prijatelji, koji nas potom, uz sve mere bezbednosti, odvode na sastanak sa Jekićem. Kažu: "Mora tako. Jer ovom policajcu, koji je spreman da svedoči o umešanosti mnogih visokih funkcionera MUP-a Srbije u Arkanovo ubistvo, ne sme da fali dlaka s glave".

Oni ga čuvaju već mesecima i zajedno s njim čekaju kada će ga sud pozvati da svedoči. A taj poziv, iako je najavljen, još nije stigao.

Vojislav Jekić sa Nenadom Markovićem i Pavlom Stevovićem, Arkanovim prijateljima

Sam Jekić nam je prilikom prošlog susreta i posle objavljivanja njegove ispovesti snimljene na video-kasetu, koju je "Ilustrovana" prenela, rekao da se oseća prilično bezbednim za čoveka za kojim je izdata poternica i koga mnogi traže, jer pored obezbeđenja Arkanovih prijatelja o njegovoj sigurnosti brinu i njegovi mnogobrojni rođaci kojih na ovom području, kako sam kaže, ima bar dve stotine.

Tada nam je, kada smo se rastajali, rekao da mu je želja da se suoči pred licem pravde sa ljudima koje direktno proziva i da, dok se ne promeni vrh MUP-a i Državne bezbednosti na čelu sa Radetom Markovićem, on za novine neće više govoriti.

"Slučaj čist kao suza"

Sada se, eto, to dogodilo. Rade Marković je uhapšen, generali policije Buca Đurić, Dragan Ilić i ostali koje je Jekić prozivao da su na neki način povezani sa slučajem idu na informativne razgovore, neki policajci su i uhapšeni, a počinje i raspetljavanje slučajeva koji su do juče bili na mrtvoj tački, bez nade da će se ikada rasvetliti.

Jekić s nekim olakšanjem i na licu ali i u glasu kaže:

- Iskreno se nadam da je mome progonstvu došao kraj. Ne želim da me novine i dalje zovu odbegli policajac, a ja da svojoj familiji ne mogu da objasnim zašto. Jer, poternica i jeste napisana zato da ja ne bih svedočio o onome što znam.

Uz Jekića su Pavle Stevović, Nenad Marković Šicko i Mile Ulemek, Arkanovi oficiri, ali pre svega prijatelji koji brinu o Jekićevoj bezbednosti u svakom trenutku. Oni su prvi na stranicama "Ilustrovane" javno i pod punim imenom i prezimenom ukazali na veliku umešanost Andrije Draškovića u likvidaciju njihovog komandanta, i tako prvi obelodanili njegovo ime, kao i vezu sa Državnom bezbednošću i njenim šefom Radetom Markovićem lično.

Više im od Markovićevog DB-a ne preti opasnost, pa nema potrebe ni za skrivanjem imena.

Razgovaramo u lepo nameštenoj prostoriji. Ni traga onoj turobnosti i beznađu od prošlog puta.

- Za mene je, s policijskog gledišta, slučaj Arkan čist kao suza. I tu nema šta mnogo da se priča - kaže Jekić. - Rasvetljavanjem Arkanovog ubistva rasvetliće se i mnoga druga počinjena u poslednje vreme. A Andrija Drašković je ključ svega. Ja zato i hoću da se što pre suočim sa generalom Ilićem i sa Radetom, jer sam s Ilićem odmah posle zločina u "Interkontinentalu" pet noći kod njega u stanu razgovarao o tome. Otud i znam da su bili napravili štab koji se svakodnevno sastajao i u kome su bili general Ilić, general Đurić, Rade Marković i Vlajko Stojiljković. Pa Ilić je, molim vas, imao specijal u stanu i svaki čas je primao informacije.

Jekić za sebe kaže:

- Ja sam takođe žrtva samo zato jer sam hteo da se slučaj reši. Ali, umesto pohvale, morao sam da odem, za mnom je izdata poternica kao za kriminalcem, pod hitno je doneto rešenje o mom penzionisanju, bez ikakvog obrazloženja... To je bila kazna, ali i opomena da zaćutim. Ja to, međutim, ni kao čovek ni kao policajac ne mogu da prihvatim.

Marković vukao konce

U sobi za trenutak nasta tišina.

- Da su mene slušali - nastavlja Jekić kao da se u mislima vratio u vreme onih dramatičnih događaja koji su mu u potpunosti promenili i život i sudbinu - slučaj Arkan bi bio rešen za sedam dana, samo da se nisu umešali pojedini funkcioneri MUP-a Srbije. Oni su svojim radnjama pokušali da izmene istinu o pomenutom slučaju. A zašto? To neka sada javno objasne, da svi znaju. To neka objasni Dragan Ilić, bivši načelnik za suzbijanje kriminala MUP-a Srbije. Ja sam ga detaljno informisao o svemu, a to što sam mu rekao bilo je verodostojno.

A šta je on uradio? Naredio je hapšenje nebitnih ljudi, a Andriju Draškovića, kao glavnog učesnika, isključio je iz svega. Pa čak i iz pretkrivičnog postupka. To isto važi i za Radeta Markovića koji je vukao konce, sve vreme organizovao, zataškavao i sklanjao dokaze da se ne dođe do istine. Pouzdano znam da je obećavao Milanu Nikoliću zvanom Miki da će, ako ćuti, biti samo tri meseca u zatvoru pa potom pušten. Rekao je još: "Jekića ćemo likvidirati". Čak je poslao ovamo i čoveka koji je trebalo da me ukrade i prebaci u Srbiju. Angažovao je bio beogradske policajce Milenka Erčića i Mijodraga Gutića, koji su slepo izvršavali njegova naređenja, kako bi skrenuli istragu u suprotnom pravcu ili na slepi kolosek. Zašto bi mi inače Mijodrag Gutić, dok sam pisao izjavu u beogradskom SUP-u o onom što znam o Arkanovom ubistvu, tri puta skretao pažnju da ne pominjem ime Andrije Draškovića u toj izjavi. A njega niko ne poziva zbog toga.

Dugačak je spisak onih o kojima će Vojislav Jekić otvoreno govoriti kada stane pred lice pravde, što s nestrpljenjem očekuje.

- Protiv mene je vođena prava podzemna hajka - priča s ogorčenjem. - Drago Šuka i Milan Popović, radnici DB Loznice i Valjeva, davali su izjave o meni za novine kako bi me ocrnili i time se stvorio medijski prostor da ako kojim slučajem stradam nije ni neka šteta. Oni su pravili hajku na mene. Išli su čak dotle da su sakupili grupu kriminalaca koja je trebalo da me likvidira. Za to su dokaz policijske saobraćajne patrole koje su ih zaustavljale dok su tragali za mnom. Onda su oni policajcima u patroli objašnjavali kako sa tim kriminalcem imaju kao neku zajedničku akciju, jer im je trebalo objašnjenje zašto su sa njima. Čak je i jedan novinar iz Loznice pisao o meni po nalogu DB-a. Ja za sve ovo što pričam, naravno, imam svedoke i dokaze. Ali o tome ću samo na sudu.

Vrh ledenog brega

Jekić kaže da je u mnogobrojnim razgovorima koje je sa Ilićem imao oko slučaja Arkanovog ubistva shvatio da je to sam vrh ledenog brega koji će se tek pojaviti na površini.

- U tim noćima, kada sam sedeo kod njega, pričali smo o svemu. Bili smo prijatelji i mnoge stvari nije krio od mene. Govorili smo o mnogim stvarima. Sećam se da sam ga u jednom trenutku pitao oko Surčinaca: "Kako ste tako traljavo uradili ta hapšenja?" A on mi je odgovorio: "Sad smo ih načeli. To je tek početak". Ubrzo vidim da je ubijen Šijan. Ne treba biti vrhunski policajac da bi se takve stvari povezale... Uveren sam i da su i odgovori ko je ubio policajce Badžu, Simića i Vlahovića, kao i Žiku Petrovića, Darka Ašanina i sve ostale veoma lako dostupni. Čak sam uveren da se lako mogu dokazati.

Ni prijatelji Željka Ražnatovića, koji su uz Jekića i koji s istim žarom od prvog dana tragaju za naručiocima i organizatorima ubistva svog komandanta, ne sede skrštenih ruku.

- Sve će se dokazati, u to smo uvereni- tvrdi Pavle Stevović, jedan od Arkanovih bliskih prijatelja i čovek koji je od 1995. bio finansijski direktor svih Arkanovih preduzeća pa i fudbalskog kluba "Obilića". - Mi znamo da je pet miliona maraka Andrija Drašković odneo u Grčku. Navodno, to je novac Marka Miloševića za plaćanje neke tamo jahte. To priča žena zaposlena u DB-u. A ta suma se upravo poklapa sa cenom određenom za komandantovu lravu.

- Takođe pouzdano znamo - nastavlja Stevović - jer nam je to ispričao čovek Andrije Draškovića koji je četiri ili pet puta s njima išao kod Radeta Markovića, da su jednom prilikom dobili i policijska rotaciona svetla kako bi nesmetano otišli do mađarske granice i dovezli u Beograd Skoleta, takođe jednog od organizatora Arkanovog ubistva. Taj čovek nam je svašta ispričao. Pa i za put kada su Andrija, Skole, advokat Bulatović i taj čovek išli u Mađarsku da se tamo nađu sa Gagijem. Naravno da će sve ovo što govorim biti potkrepljeno i svedočenjem tog čoveka i u policiji, ali i pred sudom. Jer to dokazuje direktnu spregu Andrije Draškovića i Radeta Markovića kao glavnih aktera u ubistvu našeg komandanta.

- Zato ja pitam Borislava Pelevića - dodaje Šicko - čoveka osvedočene hrabrosti i bez ikakve mrlje u srpskoj gardi koji je nogu ostavio na ratištu - zašto je kao Arkanov kum i prijatelj usmeravao istragu na sasvim drugu stranu? Mi hoćemo da on to javno objasni. Jer, ako je sarađivao sa Radetom Markovićem i generalom Bucom Đurićem, kako je mogao da daje izjave da su Arkanovo ubistvo organizovali Naser Orić i šiptarski teroristi, a da iza svega stoji CIA koja je sve to platila. A on od prvog dana zna da je policajac iz Loznice prepoznao Andriju Draškovića koji je dopratio ranjenog ubicu do bolnice.

Kum Vujica

- Kada smo ga mi javno i bez ikakvog skrivanja napali zbog toga što priča gluposti, zloupotrebljava ime garde koja je raspuštena još 1995. godine i zato što se predstavlja kao general, a samo je major, on nam je, umesto da odgovori, poručio preko novina da ništa od toga nije istina i da neće sa nama o tome da polemiše. Zar su naše tvrdnje o neoborivim dokazima za Andrijinu umešanost u ubistvo komandanta neistine? To će on morati na kraju, ipak, da objasni. Jer, naša priča se pokazala tačnom, a njegova je pala u vodu. Nisu ga oficiri garde i borci bez razloga prozvali kum Vujica - dodaje Šicko.

Arkanovi borci kažu da nisu zadovoljni dosadašnjim tokom suđenja ubicama njihovog komandanta.

- Ne možemo da shvatimo - objašnjava Stevović - zašto se na suđenju ne čitaju izjave optuženih date u istrazi, i to pred advokatima, koje su sada na sudu potpuno suprotne. Na to kao da se ne obraća pažnja. Kao da sud želi da se suđenje ovima koji su tu okonča, a time sve završi. A to mi, naravno, nećemo dozvoliti jer pitanje: ko je sve smislio, naručio i organizovao - ne sme ostati bez odgovora.

- Zbog prgave naravi ja ne idem na sud jer bih bio odmah izbačen - kaže Mile Ulemek, takođe pukovnik Srpske dobrovoljačke garde i veliki Arkanov prijatelj. - Ali, dobro sam upućen u sve što se tamo događa i kaže. Ja sam i prošli put, govoreći za "Ilustrovanu", kritikovao Boru Pelevića, ne samo zbog lažnog predstavljanjea i tvrdnji već i zbog ukupnog ponašanja posle Arkanove smrti. A sad kažem da je on čovek koji je dokazano sarađivao sa Radetom Markovićem i Bucom Đurićem. Kako znam? Pa meni lično bi u roku od pola sata bar deset puta ponovio: "Rade mi je rekao ono... Pa mi je Rade rekao ovo..". A sada ćuti. Ni reči o Radetu. Ovo govorim da ljudi već jednom zaista shvate ko je on. Čujem da ima potvrdu da je general, napismeno. Pokazao je novinarima. A ja odgovorno tvrdim, a to svi u gardi znamo, da Željko nikada nije delio potvrde o činovima. Nego je kod Pelevića onaj faksimil sa komandantovim potpisom i to je ta njegova potvrda. I nije mu to prvi put da taj faksimil koristi.

Andrija na dijeti

- Pravi prijatelji komandantovi - opet će Stevović - Pelevića su od prvog dana ubeđivali da je u sve to umešan Rade Marković, ali uzalud. Mi, takođe, imamo svedočenje dvojice ljudi Andrije Draškovića koji su nam ispričali svašta o tome. Kada bi Andrija Drašković dolazio u gradski SUP, obavezno bi parkirao džip na mestu rezervisanom za generala Bucu Đurića. I dok bi on bio u zgradi s generalima oni bi ga čekali u menzi-restoranau GSUP-a, okruženi policajcima od kojih su ih mnogi poznavali, pa i privodili. Oni su nam takođe ispričali da je Skoletov blindirani džip bio registrovan preko generala Buce Đurića na ime generala Pelevića. Da bi ga Pelević ubrzo prodao i uzeo drugi. Radi se naime o blindiranom "fordu" vrednom 400.000 maraka! Čime je, pitamo se, Pelević takav poklon zaslužio?

Vojislav Jekić, međutim, pažljivo sluša i slaže kockice u svoju slagalicu o kojoj će, nada se, uskoro moći javno da priča.

Kada ovaj broj bude izašao iz štampe, Jekić će biti u Beogradu i njegova priča o tome šta sve zna o umešanosti policije u slučaj Arkan pa i više, biće već ispričana onima koji žele da je saslušaju. Koliko će sve to uticati na dalji tok utvrđivanja istine u piramidi umešanosti oko zločina u "Interkontinentalu", ne znamo. Kao ni gde se u ovom času Vojislav Jekić nalazi. Možda će se upravo pojaviti baš na suđenju u utorak, zajedno sa Andrijom Draškovićem, kako je na prošlom pretresu i najavljeno.

U svakom slučaju, njegovoj izbegličkoj odiseji je došao kraj.

U međuvremenu saznajemo da je Andrija Drašković, koji se nalazi u Centralnom zatvoru u Beogradu, prilično oslabio i da garderoba na njemu prosto landara. Trenutno se nalazi u odeljenju za maloletnike. Arkanovi prijatelji znaju, takođe, da je pokušao iz sve snage da se dokopa Kliničkog centra kako bi tamo lakše organizovao bekstvo i nestanak. Taj plan mu se, po svemu sudeći, izjalovio.

Trenutno se u Beogradu traga za izvesim Pecom iz naselja "Braća Jerković" koji je pre nešto više od dve nedelje odneo od Andrijine nevenčane žene Elene veliku količinu deviza da bi se izdejstvovalo Andrijino bekstvo. Taj Peca koga svi, kako nezvanično saznajemo, traže, ima 26 godina, izašao je iz Centralnog zatvora i nema zuba u gornjoj vilici.

Slučaj Arkan kao da tek sad počinje da se zahuktava.

Upozorenje Arkanovih prijatelja

Po povratku iz Republike Srpske sreli smo se u Beogradu sa većim brojem komandantovih prijatelja. Osetili smo u razgovoru sa njima da nisu rekli sve što znaju. Na naše insistiranje jedan od njih nam je kazao:

- Vojislav Jekić jeste bitan svedok, ali on nije bio u "Interkontinentalu" 15. januara prošle godine.

I dodaje:

- Pravosuđe i bivša služba Radeta Markovića, a kad to kažemo mislimo na njegov privatni deo DB-a, moraju da budu svesni da mi znamo sve o svedocima, pa čak i onim "nestalim". Zato poručujemo Radetu Markoviću: "Budi bar jednom u životu pošten".

Dok nam je ovo govorio, pred njim na stolu je stajala podeblja dokumentacija sa sudskim spisima, kao i hrpa izjava svedoka koje se još ne nalaze u sudskim spisima.