Od ranih jutarnjih sati tog 6. marta počelo je okupljanje novinara na platou ispred beogradske Palate pravde. Bilo je očigledno da uprkos tome što je prošlo već nekoliko meseci, interesovanje za suđenje optuženima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja u "Interkontinentalu", 15. januara prošle godine, ne jenjava već naprotiv postaje sve veće. Ovog utorka je za to postojao i razlog možda jači nego ikad.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

U očekivanju krunskog svedoka

Naime, očekivao se dolazak, po mnogima, ključnog svedoka u ovom procesu, bivšeg načelnika SUP-a Loznica Vojislava Jekića. Jekićev dolazak na suđenje najavila je i "Ilustrovana Politika" u prošlom broju, tako da je bilo sasvim izvesno da će se ovaj policajac, posle više od godinu dana skrivanja i čuvanja, konačno pojaviti pred većem sudije Dragoljuba Đorđevića.

Trenutak na koji se čekalo mesecima: dolazak Vojislava Jekića u Okružni sud u Beogradu

Zašto je imenu Vojislava Jekića dodeljena odrednica krunski svedok? Jednostavno zato jer se opravdano pretpostavljalo da će njegovo svedočenje rasvetliti pravu pozadinu trostrukog ubistva, odnosno da će biti obelodanjena imena ljudi koji su naručili, ali i pokušali da zataškaju tragove zločina.

Ispred beogradske Palate pravde stajali su uniformisani policajci. Pojačano obezbeđenje je bilo raspoređeno i u samoj zgradi. U unutrašnjost suda put je vodio samo kroz metal-detektore, kao i pored pripadnika sudske straže i policajaca koji su budno motrili na svakog posetioca.

Rodbina i najbliži prijatelji Željka Ražnatovića, Milenka Mandića Mande i Dragana Garića su pristizali. Vojislava Jekića, međutim, nije bilo. Da li će se uopšte pojaviti, glasilo je pitanje. Od Arkanovih prijatelja nije mogao da se dobije odgovor. Razumljivo. Neki od njih su, naime, mesecima čuvali lozničkog načelnika policije, jer su pouzdano znali da mu preti opasnost i da postoje ljudi koji bi želeli da on ne svedoči.

Nekoliko minuta pre devet časova, za kada je bio zakazan početak suđenja, došlo je do komešanja među novinarima. Na stepeništu ispred Palate pravde, u pratnji dvojice krupnih momaka, pojavila se Svetlana Ceca Ražnatović. Obučena u crno, žurnim koracima je ušla u zgradu suda i popela se na prvi sprat. Posle nekoliko uzaludnih sudskih poziva konačno je došla da svedoči o ubistvu supruga. U tim trenucima je bilo jasno da se Vojislav Jekć neće pojaviti. Bar ne na početku pretresa. Hodnicima se proneo glas da će možda doći posle pauze jer je tako bezbednije.

Suđenje je počelo sa petnaestak minuta zakašnjenja. Posle uobičajenih upozorenja o poštovanju mira i reda u sudnici pozvana je da svedoči Svetlana Ražnatović. Zavladao je muk.

- Tog dana ručali smo kod kuće i krenuli u "Interkontinental"... - počela je svoju priču.

Svetlana Ceca Ražnatović nije videla kako joj je muž ubijen. U tim trenucima se nalazila u butiku "La frans". Samo je začula pucnjavu i nekoliko trenutaka kasnije saopšteno joj je šta se desilo.

Kada je završila priču, sudija Đorđević je doneo rešenje da se tu pred svima obavi suočenje između nje i Dobrosava Gavrića, čoveka koji je optužen da je ubio Arkana i dvojicu njegovih prijatelja.

- Ona laže... Nisam sedeo u tom separeu... - procedio je Gavrić iz svojih invalidskih kolica.

Stojeći na svega nekoliko metara od optuženičke klupe, Ceca se obratila Gavriću:

- Đubre jedno izdajničko! Smradu izdajnički! Koga si ti izdao... Mogu do sutra da te gledam u oči, đubre izdajničko! Sudija Đorđević je okončao mučnu atmosferu odredivši pauzu.

Ispovest slepog mladića

Kraj pauze nije nagoveštavao veće uzbuđenje u sudnici. Preostala su još samo tri svedoka. Željko Mandrna, slepi mladić, koji je posle zločina našao utočište Zoranu Nikoliću Pegli kod svog prijatelja Ivana Cakića, zatim Ivan Cakić i Milica Nikolić, snaha optuženog Dragana Nikolića Gagija, koji se nalazi u bekstvu.

Željko Mandrna je doveden do pulta za svedoke, a onda je tihim glasom ispričao mnogo zanimljivih i za ljude sa optuženičke klupe veoma nepovoljnih stvari.

Rekao je da je Pegla, pre nego što ga je poslao kod svog druga Ice da se skloni, prenoćio kod njega u stanu i da mu je tom prilikom ispričao dosta o ubistvu u "Interkontinentalu". Rekao mu je da su to uradili Miki, Gagi i Gavrić, a da je on bio samo vozač. Pričao mu je, kaže, svašta. Pa i to da iza Arkanovog ubistva stoje imena visokih državnih funkcionera, koji su im i obezbedili bekstvo iz Jugoslavije posle zločina.

Govorio je tihim glasom, ali jasno, razgovetno i bez zamuckivanja.

U jednom trenutku ga je sudija Đorđević upitao:

- Da li želite da sada pred sudom pomenete imena tih ljudi, visokih funkcionera, o kojima vam je Pegla govorio?

Mandrna je samo odmahnuo glavom i kratko rekao:

- Ne želim da pominjem ta imena, jer se ne osećam bezbedno.

Na insistiranje sudije objasnio je:

- Mojoj porodici i meni se preti. Prvo su pretnje stizale telefonom, a onda je i pucano na mene. Ja sam slep i osećam se ugroženim. Zaista mnogo znam o svemu tome, ali ne mogu da pričam.

A onda je usledio trenutak suočenja.

Zoran Nikolić Pegla je ustao i rekao da je cela Mandrnina priča "obična bajka". Porekao je sve što je svedok rekao. Čak ga i ne poznaje. Sa njim ga je upoznao prijatelj te večeri kad je kod njega došao da prespava.

Na to je iz publike usledila žestoka reakcija Arkanovih prijatelja.

Uz psovke i pretnje da više ne laže i ne obmanjuje sud, visoki crni mladić je, ne obazirući se na sudijine opomene, pljunuo prema, u tom trenutku okamenjenom Pegli, a onda u pratnji obezbeđenja napustio sudnicu.

Kada su se strasti posle tog incidenta smirile, Mandrna je mirno pojasnio:

- Peglu poznajem od svoje petnaeste godine i jedina je istina to što sam pred sudom rekao.

Sledeći svedok Ivan Cakić, u čijem stanu je Pegla boravio nekoliko dana, trudio se na sve načine, vidno uplašen zbog svega što se zakuvalo, da kaže da gotovo ništa nije ni video ni čuo. Očigledno je bilo da mu je neprijatno. Izneo je da je prvi put na sudu i da sigurno ne bi ustupio stan čoveku umešanom u zločin u "Interkontinentalu" da je to znao pre Peglinog dolaska u stan.

Iznenađenje dana je, ipak, bila Gagijeva snaha Milica Nikolić. Ona do sada nije davala nikakve iskaze. Po zakonu to i ne mora jer je u srodstvu sa okrivljenim Gagijem. I mada ju je na to upozorio i sudija Đorđević, kazala je da hoće dobrovoljno da svedoči.

Ona je pred sudom ispričala verziju po kojoj su, kada su se svi vratili sa Palića gde su bili na dočeku Srpske nove godine, ona i njen muž Ranko, Gagijev rođeni brat, svratili kod Gagija na kafu, kao i da je Gagi uveče došao kod njih i tražio ključeve od kola.

I to je bilo sve.

Posle suđenja Arkanovi prijatelji su u hodniku komentarisali njeno svedočenje kao alibi Gagiju i raspitivali se: kakav je odnos suda prema svedoku koji daje laži iskaz.

Misterija poternice

Sutradan, u sredu, već od osam su pred sudnicom stajala dva uniformisana policajca. Pojačano je bilo i obezbeđenje na ulazu. Fotoreporteri nisu mogli dalje od prizemlja. Svako je kontrolisan i pretresan.

Svedoči Vojislav Jekić. Stupa u hodnik, u crnoj kožnoj jakni. Visok i s umornim osmehom na licu, stajao je i ćaskao sa ljudima koji su mu prilazili.

Po njemu se vidi da je ceo ovaj slučaj na njega, ma koliko pokušavao da to sakrije, ostavio traga. U njegovim ekskluzivnim izjavama, koje je "Ilustrovana" jedina prenosila, Jekić je optužio sam vrh MUP-a Srbije i pojedine generale da su do grla umešani u slučaj u "Interkontinentalu". Da li svojim učešćem ili prikrivanjem činjenica ostaje da se vidi.

Mnogi novinari su, čitajući njegove ispovesti u hodniku suda, komentarisali: "Ako je samo pola tačno od onoga što Jekić tvrdi, onda će slučaj Arkan dobiti sasvim novu dimenziju".

A on je bio da svedoči. Da li će posle toga prestati njegovo skrivanje i potucanje i da li će moći kao slobodan čovek da se pojavi svuda i na svakom mestu bez straha da ne bude uhapšen?

Za Jekićem je, doduše, raspisana poternica, ali i to nije baš sasvim jasno. Jer, on nije bio ni na kakvom spisku: ni optuženih, ni svedoka. Svoju izjavu o tome šta zna o celom slučaju napisao je i potpisao na razgovoru još krajem januara u beogradskoj policiji.

Pa otkud onda poternica? I zbog čega? Sud koji je jedini ovlašćen da ih raspisuje nikakvu poternicu za Jekićem nije izdao. Pa ko onda to službeno traga za bivšim načelnikom lozničke policije?

Kada je sudija prozvao svedoka Vojislava Jekića, u sudnici dupke punoj, u kojoj se vodila borba za svaku stolicu, nastao je tajac.

Bivši policajac je najzad dočekao taj dugo čekani trenutak.

A onda je usledila priča koja je trajala puna dva i po sata. Jekić je ispričao sve. Od trenutka kada ga je pozvao Milan Đuričić Miki da zatraži pomoć oko smeštanja jednog njihovog ranjenog druga, pa do njegovog bekstva preko granice, kada je shvatio da je u sve umešan i deo vrha MUP-a Srbije i da je za njega najbezbednije da ode preko granice.

Govorio je Jekić jasno i o svojim kontaktima sa Draganom Ilićem, generalom policije i svojim pretpostavljenim, koga je obavestio o svemu što je saznao. Govorio je i o svojim razgovorima sa Mikijem, kada mu je priznao da su on, Gagi i Duki ubili Arkana, policajca Garića i Mandu. Tada mu je Miki ispričao da je sve "odradio" Duki. I da su Duki i Gagi bili u Interkontinentalu" sa po dva revolvera. Ispričao mu je da je to bila "žestoka pucnjava"...

Jekić je govorio polako i opširno, trudeći se da što manje stvari preskoči. Pominjao je i najsitnije detalje iz razgovora sa svojim pretpostavljenim generalima, iz kojih se lako moglo zaključiti da nisu činili sve da se slučaj brzo i na vreme rasvetli.

O Andriji Draškoviću

Govorio je i o Andriji Draškoviću. O tome kako ga je prepoznao u džipu te večeri kada su u Loznicu dovezli ranjenog ubicu, o svojim razgovorima sa generalom Ilićem, o Andriji i njegovoj vezi sa Radetom Markovićem, tadašnjim šefom Državne bezbednosti. Čak je navodio i dijaloge, citirajući šta je on rekao Iliću, a Ilić njemu.

Kao da je tog dana pred sudom teklo ono isto svedočenje o čemu je Jekić i napismeno ali i na kaseti ispričao "Ilustrovanoj Politici". Nije odstupio ni za slovo.

Pomenuo je i svoje kolege pred kojima je u beogradskom SUP-u pisao izjavu o svemu i koje su svaku njegovu napisanu strabicu nosile generalu Buci Đuriću na čitanje. Zna po tome, ispričao je Jekić, jer kada je išao u toalet, video je širom otvorena vrata njegovog kabineta i svetlo. A ko je sa generalom Đurićem bio u sobi i čitao njegovu izjavu, on ne zna.

Suđenje i Jekićevo svedočenje je teklo u jednom dahu, bez pauze, pa se posle puna dva i po sata činilo kao da sve traje nekoliko minuta.

I ma koliko Jekićeva ispovest pred sudom zvučala kao priča o sledu događaja koji su se dešavali, bila je to, ipak, i svojevrsna optužba o umešanosti visokih policajaca u celu stvar.

Svi advokati i odbrane i optužbe hteli su da mu postavljaju pitanja i to je bio najkomplikovaniji deo ovog procesa. Jekić je odgovarao odmah, bez mnogo razmišljanja, mada su mnoga od tih pitanja, naročito odbrane optuženih, bila sročena tako da bace senku na njegovo kazivanje.

Na suočenju sa bivšim šefom lozničke policije, od optuženih gotovo da su sevale varnice. Miki je negirao da je Jekiću išta ispričao, ali ne poriče da su od njega tražili pomoć za Gavrića. Arogantno je tvrdio da Jekić laže. Od prve do poslednje reči. I da oni sa tim slučajem nemaju nikakve veze.

I policajac Dejan Pitulić, koji je vozio ubicu do Loznice, porekao je da poznaje Jekića. Tvrdio je da ga sad, pred sudom prvi put vidi. Jekić je to energično odbacio, podsećajući zajapurenog Pitulića gde je sedeo u kafani, kada su on, Miki i Gagi te večeri razgovarali o ranjeniku.

Na kraju je sud doneo odluku da se za iduće suđenje, koje je zakazano za početak aprila, kao svedoci pozovu Rade Marković, bivši šef Državne bezbednosti, Andrija Drašković, generali policije Buca Đurić i Dragan Ilić, pukovnici Bogoljub Lazić i Mijodrag Gutić, koji će ispričati pred sudom šta sve znaju o trostrukom zločinu u "Interkontinentalu".

Bez obzira na sve, svedočenje policajca Jekića je umnogome razjasnilo ono što se u javnosti uglavnom nezvanično govorilo, a to je da je policija do guše umešana u ubistvo u "Interkontinentalu".

Svedočenje Vojislava Jekića je nesumnjivo korak bliže ka onima koji su naručili i smislili taj masakr, što je u ovom slučaju sada i najvažnije.

Za Gavrića, Mikija i Gagija mnoge stvari nisu sporne. Ali, ko ih je poslao na zadatak - jeste.

To sad sud treba da utvrdi. Njihova žestina u odbijanju čak i pomisli da su oni likvidirali Arkana, Mandića i Garića u "Interkontinentalu" jasno pokazuje da možda još veruju u snagu onih koji su ih na taj zadatak uputili.

Ili je, to, kako reče jedan novinar u hodniku, samo strah od istine koja se posle svakog ročišta pomalja sve izvesnije i bliže.

".Miki, pozdravio te Skole"

Posle suočenja Milana Đuričića Mikija sa Vojislavom Jekićem veoma burno su reagovali Ražnatovićevi prijatelji. Sudija Dragoljub Đorđević je bio prinuđen da isprazni sudnicu.

- Miki, pozdravio te Skole i rekao ti da mu poneseš sendvič i džemper - dobacio je Đuričiću jedan od njih, aludirajući na Zorana Uskokovića Skoleta koji je ubijen prošle godine u pucnjavi na Vidikovcu.

Skoleta su neki mediji označili kao jednog od organizatora zločina u "Interkontinentalu".

Inače, iz pojedinih delova sale tokom suđenja mogle su se čuti razne upadice koje su podgrevale atmosferu.

- Sudija, vidite da su nevini - začuo se jedan glas - pustite ih na slobodu. Nisu oni za zatvor...

Incident

U trenucima dok je publika izlazila iz sudnice da bi krivično veće donelo neke odluke, Arkanova sestra Jasna Diklić naglo je prišla optuženičkoj klupi i pokušala da dohvati Dobrosava Gavrića. Od meteža i buke koja je nastala njene reči nisu se čule. Tek kada je izašla iz sudnice rekla nam je:

- Nisam želela da izazovem incident. Nisam htela da ga napadnem. Želela sam samo da tom Gavriću kažem da sve prizna i da ne štiti ljude koji su za poslednjih deset godina uništili ovu zemlju... Neka živi. Neka poživi makar onoliko koliko je poživeo moj brat...