Posle kratkog poznanstva sa Raselom Krouom, koga smo sreli u Kanu, nije sigurno da ćete biti opčinjeni šarmom ovog novozelandskog glumca. Novi susret ili produženo poznanstvo će izmeniti tu sliku. Prošao je mnogo za svojih trideset sedam godina i njegov život je vrlo uzbudljiva avantura. To što je sa filmom "Gladijator" postao superstar je rezultat napornog rada. A to što štampa prati njegov privatni život je poslednje što je želeo. Preveliki pritisak medija na njegovu vezu sa glumicom Meg Rajan je učinio svoje. Posle godinu dana su se rastali, pa opet, kažu, zbližili. Navodno, sada joj pomaže da renovira kuću u Kaliforniji.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Rasel ne voli lična pianja. Novinarima i muškarcima stavlja do znanja da je on glavni. Žene se u njegovom društvu osećaju kao princeze na zrnu graška. On voli njihovo prisustvo, ali im ne laska. Ume i da vikne na njih. Obožava svoj ranč u Australiji, voli životinje, motore, porodicu, ragbi, fudbal, ne izbegava psovke, kao ni tuče.

Krou je bio dete predodređeno za šou-biznis, ali mu (za razliku od glumaca čije biografije kazuju sličnu stvar) to nije bilo lako da ostvari. Njegovi roditelji su bili u tom poslu. Otac Aleks i majka Džoslin su pružali ugostiteljske usluge filmskim ekipama i mali Rasel je uvek bio sa njima. Porodica se iz Velingtona, glavnog grada Novog Zelanda, preselila u Sidnej kada je Rasel imao četiri godine. U šestoj je već dobio malu ulogu u jednoj TV seriji.

Školu je napustio sa šesnaest godina, mnogo kasnije pošto je počeo da puši i pije. Voleo je muziku, osnovao sa drugarima iz detinjstva grupu čudnog naziva "Thirty Odd Foot Of Grunts". Rasel i danas sa njima svira, a nedavno je bio gost na festivalu u Sanremu.

- Kada sam počinjao, nastupao sam pod imenom Ras Le Rok - govorio nam je pevač i gitarista Rasel Krou. - Hteo sam da budem kao Marlon Brando. Još mi se nije ostvarila želja da igram u komadu "Tramvaj zvani želja".

Uvrnuti smisao za humor

Iako je objavio jednu singl ploču, nije postigao veći uspeh kao muzičar. Potom je radio niz različitih poslova u Sidneju: prao je kola, prodavao polise osiguranja, brao voće, bio konobar i di-džej u diskotekama. Povremeno je dobijao i neku ulogu u pozorištu, uglavnom u mjuziklima ("Briljantin", pored ostalih).

Ni njegovoj porodici tada nije išlo bolje. Roditelji su zapali u finansijske teškoće i sa Novog Zelanda se drugi put doselili u Australiju. Od Raselovih honorara je kupljen ranč - pustara. Pusta zemlja sa malom kućicom u kojoj su se smestili roditelji i njegov stariji brat Teri sa porodicom. Rasel je živeo u prikolici pored kuće koja je bila tako mala da je u nju mogao da stavi samo svoje cigarete i kolekciju ploča i diskova.

Devedesete su donele preokret u životu ovog glumca. Već 1992. je snimio delo "Romper stomper" (više puta viđano na našim televizijama): tu je igrao skinhedsa i nacistu obrijane glave. Već naredne godine je uradio nešto suprotno:

- Rešio sam da iznenadim sve one koji su me voleli u "Romperu stomperu". U "Sam Of Us" sam bio homoseksualac i ljubio se sa muškarcem. Ulogu sam prihvatio zato što valjda imam uvrnut smisao za humor.

Karijera ovog glumca je već krenula onim pravcem koji je želeo. U Holivud je stigao 1995. i nije mu bilo lako da se prilagodi. Šeron Stoun ga je preporučila za vestern "Brzi i mrtvi" u kome je ona bila i glumica i jedan od producenata.

- Mislio je da sam dobar glumac, ali sam bio plaćen manje nego pojedini statisti - priznao je Krou. - Ali, Šeron je bila tako ljubazna da nisam ni mogao o tome da je pitam. Uostalom, osim nje niko u ekipi me nije znao, a tu su bile zvezde kao Džin Hekman i Leonardo di Kaprio. Zato nisam ni očekivao poštovanje. Ipak, bilo je iznenađujuće malo kontakta među ljudima.

Kada je stigao u Holivud, Rasel je raskinuo vezu sa devojkom Danijelom Spenser sa kojom je bio pet godina:

- Nisam mogao da joj kažem: "Ti moraš da me čekaš i trošiš svoju mladost na mene". To ne bi bilo fer, jer bih ja mesecima bio van zemlje.

U Americi je dosta snimao, od "Raskida" sa Selmom Hajek do "Grube čarolije" sa Bridžet Fondom i "Tajanstvene Aljaske" sa Bertom Rejnoldsom. Bert je sjajno opisao svog mladog kolegu:

- U njemu je vatra koja gori i danju i noću, a to može da ga povredi jer ljudi ne razumeju tu vrstu plamena.

Dosada je najgora

Rođen na Novom Zelandu, a odrastao u Astraliji, Rasel Krou kaže da u sebi ima obe kulture:

- Ljudi sa Novog Zelanda su uporni, prvi čovek koji je osvojio Mont Everest je bio sa Zelanda. U Australiji je drugačije, sve im je "ravno" i po principu "lako ćemo". Kada recimo izbije tuča u australijskom pabu, svi se trude da smire situaciju i kada tenzija prođe, svi su zagrljeni i nasmejani. U pabu na Novom Zelandu tuče se završavaju lomljavom nameštaja i dolaskom hitne pomoći.

Temperamentnom glumcu je zato bilo teško da se navikne na način rada u Americi:

- Za vreme snimanja sedim u svom ćošku, drugi glumac u svom i kada neko pozvoni, izađemo, odradimo svoje i gotovo. A to nije gluma. Da bi dostigao određeni emotivni nivo, moraš da budeš blizak sa svojim partnerom. Bio sam frustriran. Ovde glumci čak i ne sede u istoj sobi kada probaju. Timski rad sam prvi put osetio prilikom rada na krimiću "Poverljivo iz El Eja".

Taj film iz 1997. je bio pravi proboj za glumca. Partneri su mu bili Kim Bejsinger, Kevin Spejsi i Deni de Vito.

Raselov agent Džordž Friman se trudio da mu posle toga obezbedi samo najbolje uloge. U tome je i uspeo. Za sledeći film "Izdajnik" (sa Al Pačinom) Rasel je pio dosta burbona i jeo hamburgere da bi nabacio dvadesetak kilograma. Za tu rolu je zaslužio prvu "oskarovsku" nominaciju. Odmah potom je pet meseci naporno vežbao kako bi se stesao za svoj sledeći film "Gladijator".

Iako ga je mrzelo da čita scenario,prijatelj ga je na to nagovorio. Isplatilo se: sa "Gladijatorom" je Rasel Krou postao pravi heroj bioskopskih dvorana.

- Rimski general koji je mogao da bude i vođa i rob, to je bio izazov - kaže glumac. - U tako velikim spektaklima je najgora dosada između snimanja kadrova. Do sada je nevidljivi neprijatelj savremenog akcionog junaka.

Krou je očigledno uvek želeo da bude heroj sa platna, ali...

- Nikako ovi današnji, otporni na metke, kao Stalone i Švarceneger.Ne zanimaju me te fantastične gluposti koje mi nude, da se borim protiv Žan-Kloda van Dama i takve stvari. Heroji su za mene oni od pre četrdeset godina. Ako tada niste bili gladijator ili pirat u nekom filmu i niste igrali u nekoliko vesterna, onda kao da niste glumili uopšte.

Protiv dosada za vreme snimanja "Gladijatora" se borio tako što je ekipu podelio u četiri tima za fudbal. Agenti filmske kompanije su bili užasnuti i zbog osiguranja glavnih glumaca se trudili da spreče tako opasne zabave.

- To je bila ironija - kaže Krou. - Kada sam bio na pola metra od tigra ili kada smo jahali nizbrdo u galopu sa petsto konjanika i skakali kroz obruč vatre, to im nije bilo opasno.

Od "Gladijatora" je tumaču naslovnog lika ostao ožiljak na licu: jahao je u oklopu, konj se uplašio vatre, krenuo nazad, udario u jedno drvo, pa u drugo i komadić oštrog drveta je glumca pogodio u obraz.

Dosadu na snimanju je duhoviti i nemirni Rasel rasterivao i na druge načine. Dok su snimali na Malti, voleo je da se kladi. Jednom prilikom je uložio novac na "Mančester junajted" u utakmici protiv "Bajerna". Englezi su pobedili a Rasel je slavio igrajući na stolu i sipajući pivo po kolegama. Dok su boravili u Maroku, ostavio je svoj apartman u takvom stanju da je gazda rekao: nikad više takvog gosta. "Prekršio je sve moguće norme Kurana", dodao je.

Duša njegovog dede

Glumac smatra da je za toliku količinu adrenalina u njemu kriva vera u onostrani život koja mu daje snagu:

- Jednog dana je na prozor mog stana u Sidneju sletela ptica kukabura (velika, plava čije pevanje podseća na smeh). Znao sam da mi je deda umro. Zvao sam svoje i majka je potvrdila. Znao sam da je ta ptica duša mog dede.

Raselov deda je bio fotograf, nosilac medalja za filmove iz Drugog svetskog rata koje je snimao za novozelandsku vladu.

Posle snimanja "Dokaza života", na kome je i upoznao Meg Rajan, Rasel završava "Noru Plam" u režiji Džodi Foster i kaže da ima gomilu ponuda:

- Postoje tri vrste ponuda. Da radim sa režiserom sa kojim stvarno želim da radim na priči do koje mi je stalo, zatim ponude koje se prihvataju iz diplomatskih razloga, a to su filmovi sa pedigreom i velikim timom, i, na kraju, otpaci za koje vam ponude toliko novca da vam treba samo jedan sekund da prihvatite ponudu. Nevolja je što mene zanima samo prva kategorija.

Iako je trenutno holivudska zvezda broj jedan, Rasel ne može da se veže za Los Anđeles:

- Živeo bih tamo jedino ako Novi Zeland i Australija potonu u okean.

Međutim, ne može više da se skrasi ni u Sidneju:

- Kada sam tamo, dovoljno je da izađem ispred vrata da pokupim novine i tri dana me nema: znam toliko ljudi i toliko stvari se tamo dešava da ne mogu sve da postignem.

Gde onda živi savremeni gladijator? Na ranču udaljenom šest sati vožnje od Sidneja. Kupio ga je pre nekoliko godina, ima dvesta pedeset hektara zemlje i tu žive njegovi roditelji i brat. Ima veliki bazen, saunu, gimnastičku dvoranu, dvesta sedamdeset krava, pedeset konja, pse i kokoške. Slobodno rančem lutaju i kornjače i kenguri. Domaće životinje ne kolje već im daje imena i sve zna ponaosob.

- Na farmi čitam knjige, posvećujem vreme životinjama, muzem krave. Sve što radim van filma me inspiriše za glumu. Kada bih sve vreme provodio u Holivudu, ne bih ništa znao o životu. Mnogi u ovom poslu izgube vezu sa stvarnošću.

U lokalnom pabu se prošle godine tri puta potukao. On ume, kažu njegove kolege koje ga obožavaju, da sam izazove konfliktnu situaciju da bi ispraznio negativnu energiju koju poseduje jer zna koliko može da bude opasna ako se nagomila.

A evo u čemu najviše uživa:

- Da šetam svojim velikim pašnjakom bez ograda i pozovem svog konja koji će pretrčati jedan kilometar da bi proveo sa mnom neko vreme. Ne zato što imam hranu nego zato što između nas postoji neki odnos i njemu je samo drago što me vidi.