Hapšenje bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića nekoliko dana je bilo tema broj jedan u svim svetskim medijima. Pored samog čina privođenja i teksta optužnice novinarsku znatiželju su privlačile i priče o Ovalnoj kući u kojoj je boravio Milošević. Javnost je bila zaintrigirana podatkom da se u podrumu te zgrade nalazi zbirka najvrednijih poklona koje je dobio Josip Broz Tito, kao i priče da ispod vile postoje tuneli koji vode van Topčiderskog brda.

Ovalna kuća - poslednje prebivalište Miloševića pre hapšenja

Zaposleni u Muzeju istorije Jugoslavije nemaju informacije o sudbini više od četiri hiljade predmeta koji su ostali u zgradi kada im je 1997. godine oduzeta. Takođe, ništa ne znaju ni o navodnim tunelima, jer u projektima koje poseduju nema nikakvih podzemnih hodnika, a i da su naknadno prokopani neko bi, misle zaposleni, čuo za to.

Ovalna kuća je podignuta 1979. Godinu dana ranije je raspisan interni konkurs za izgradnju Titove nove rezidencije. Marta 1979. u Splitu od pet predloga prihvaćeno je rešenje zagrebačkog arhitekte Mirka Kipčića.

Posle mesec dana Tito je odredio lokaciju za izgradnju rezidencije u koju se nikada nije uselio. Zgrada je uklopljena u rešenje mikrourbanizma, odnosno uređenje prostora oko Muzeja 25. maja. U snovi je kružnog oblika. Glavni ulaz je u nivou prizemlja i direktno vodi u centralni hol. Sve komunikacije teku preko ovog prostore, a to su dva stepeništa i lift. Snabdevanje vile se obavlja preko tunela širine tri i dužine četrdeset metara koji je prokopan u nivou podruma. Postoji poseban prilaz zgradi na nivou prvog sprata preko pešačkog mosta- pasarele.

Po vertikali vila je podeljena u pet celina: To su: podrum, prizemlje, tehničke etaže, prvi i drugi sprat.

Prostorije u podrumu grupisane su u nekoliko celina. Tehnički blok čine trafostanica i agregati, zatim su tu prostorije za osoblje, kuhinja, trezori (muzejski depoi) i centralni hol-kinoteka.

Prizemlje vile čine glavni ulaz sa kontrolnim punktom, sanitarni čvorovi, centralni hol, sale, pokriveni bazen, sobe i ekonomsko-servisni blok.

Prvi sprat je prvobitno bio prilagođen radnim prostorijama za maršala Tita, ali pošto je početkom osamdesetih godina promenila funkciju od rezidencijalnog objekta u muzejski prostor, rešen je kao izložbeni deo. Tako ovaj deo zgrade čine centralni hol, izložbene postorije, sanitarni čvorovi i ekonomsko-servisni blok.

Osnova drugog sprata je rešena indentično kao i prvi sprat, jedino još ima otvorenu terasu.

Fasada rezidencije je obložena mermernim pločama koje su ižljebljene i pričvršćene na zidove specijalnim ankerima. Prozori i vrata su izrađeni od drveta, zastakljeni, a deo prozora je sa neprobojnim staklom. Krov u osnovi ima nepravilan kružni oblik i sastoji se iz više kosih kružnih prstenova, a pokrivač je ćeramida.

Trafostanica, kombinovani dezel i električni agregat, osvetljenje za vanredne prilike, gromobrani, televizija, razglas, ventilacija, klimatizacija, grejanje, mobilna protivpožarna zaštita, liftovi, cisterne za gorivo - sve su to neophodni prateći elementi.

Da li je i koliko unutrašnjost izmenjena posle dve adaptacije obavljene 1997. godine, znaće se pošto u zgradu uđu stručnjaci Muzeja istorije Jugoslavije, koji očekuju da im objekat bude vraćen. Raspored je možda neznatno i izmenjen, ali je površina sigurno ostala ista - 3.784,18 metara kvadratnih.