Kada je u pitanju Rade Marković, donedavni šef srpske Službe državne bezbednosti, sigurno je samo jedno - on mnogo zna. A šta će, kad će i koliko će reći, to jest otkriti, stvar je okolnosti, političke pogodbe, njegovog stava ili nečeg četvrtog.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Zasad, pored Slobodana Miloševića on je najpoznatiji, najintrigantskiji i najviše čuvani zatvorenik u Srbiji, a i šire.

Rade Marković

Nema uslove boravka u samici kao njegov politički šef, ali se u Okružnom zatvoru u Beogradu s njim postupa veoma korektno, mimo kućnog reda. Dok traje istražni postupak, on ne može i ne sme da daje izjave, ali je ostao upamćen kao jedan od retkih šefova tajnih policija u svetu, ako ne i jedini, koji je jesenas, posle oktobarskih događaja, izašao pred milionski TV auditorijum, odgovarao na sva pitanja voditelja, ali i na pitanja gledalaca koji su se javljali.

Govorio je mnogo i o svemu, ali faktički nije rekao ništa. Uglavnom je negirao sve optužbe koje su kroz pitanja stizala na njegov račun.

Sadašnji šef srpske policije Dušan Mihajlović javno je obećao da će vrlo skoro policija rešiti mnoge ovdašnje misterije. U kontekstu svih njih, ili makar u većini, kao jedan od glavnih "igrača" pominje se Rade Marković. Jer, samo mesto prvog čoveka tajne policije jedne zemlje, pruža neslućene mogućnosti.

Ko je onda, zapravo, Rade Marković?

Rođen je 11. avgusta 1946. godine u Lukavcu, kraj Tuzle a, koliko je poznato, policijsku karijeru je započeo 1970. godine. Posle izvesnog vremena od običnog policajca postao je inspektor u Odeljenju za suzbijanje teških razbojništava SUP-a Beograd. Karijeru je nastavio kao komandant milicijske stanice Aerodroma "Beograd". Posle toga je postavljen za načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta beogradske policije.

Meteorski uspon

Njegovo ime prvi put je dospelo na novinske stupce kada je smenjen sa mesta načelnika zbog, kako je objašnjeno, "sumnje da se bavio nekim nedozvoljenim radnjama". Kojim, nikada nije objavljeno.

Rade Marković ponovo dospeva u žižu sticajem okolnosti posle ubistva Radovana Stojičića Badže, kada je postavljen za načelnika Resora javne bezbednosti (1997. godine) sa činom general-potpukovnika, dobijenim ukazom tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Veoma brzo unapređen je u general-pukovnika i dobio je mesto načelnika Resora države bezbednosti, posle smene Jovice Stanišića, sredinom 1998. godine.

Bez obzira na ishod krivičnog postupka koji se vodi u Okružnom sudu u Beogradu, Radomir Marković će svakako ostati upamćen kao prvi, a valjda i poslednji, šef srpske tajne policije koji se našao iza rešetaka. Optužbe protiv njega više ne mogu da se nabroje. Uvećavaju se iz dana u dan.

U ovoj fazi postupka, međutim, ne može se ni očekivati da tužioci ili istražne sudije iznose detalje iz istrage. Dakle, valja sačekati. Ono što je, međutim, sigurno to je da se Radomir Marković nalazi u nimalo zavidnom položaju, a ono što ga najviše dovodi u takvu situaciju su svedočenja upravo pripadnika resora kojim je rukovodio.

Spasla ga ulica

Prvi ko je javno progovorio protiv Radomira Markovića i pokrenuo lavinu sumnji o umešanosti bivšeg šefa tajne policije u neke zločine je Vladimir Nikolić, bivši načelnik jednog od sektora u RDB-u koji je prošle godine osuđen na 22 meseca zatvora zbog navodnog odavanja državne tajne.

Prema sopstvenom svedočenju, Nikolića su prvog oktobra 1999. godine na ulici usred dana brutalno kidnapovali pripadnici specijalne jedinice RDB-a. Posle nekoliko dana isleđivanja Nikolić je u izmontiranom sudskom postupku oglašen krivim i upućen na izdržavanje kazne. Iz zatvora je, kako kaže, živ izašao samo zahvaljujući narodnoj revoluciji i promenama koje su usledile posle petog oktobra prošle godine. Kao glavni razlog za sve što mu se dogodilo naveo je svoje napuštanje tajne policije i imenovanje za direktora marketinga u Direkciji za gradsko građevinsko zamljište u Beogradu.

- To je u službi tumačeno kao moje političko svrstavanje na drugu stranu - objasnio je Nikolić. - Oni su to tretirali kao da sam ja dobio to mesto pošto sam nešto iz RDB-a prodao. I zbog toga me je trebalo kazniti...

O Radomiru Markoviću Nikolić je rekao:

- Njega je na mesto načelnika dovela Mira Marković. I on se odmah stavio u funkciju zaštite porodice Milošević i postao direktni sprovodilac njihovih ideja... RDB je postao servis JUL-a i pretvorio se u klasičnu političku policiju. I ljudi iz pravosuđa su pristali da učestvuju u montiranom procesu protiv mene. Za istražnog sudiju sam mislio da je moj spas. Pokazalo se, međutim, da je sud isti kao Državna bezbednost, jer je čitav slučaj dirigovan iz kabineta Radeta Markovića...

Pare za čamac!

Trenutno se protiv Radeta Markovića vodi postupak zbog, kako se to kaže, osnovane sumnje da je umešan u ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Međutim, njegovo ime se pominje i u drugim postupcima ili se nalazi na sudskim spiskovima vezanim za neke druge događaje.

Tako se, na primer, Rade Marković pominje kao petoosumnjičeni u krivičnoj prijavi koju je MUP Srbije podneo protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Tom krivičnom prijavom Markoviću se stavlja na teret zloupotreba službenog položaja i udruživanje radi vršenja krivičnih dela.

U prijavi se doslovce navodi:

"Postoji osnovana sumnja da je petoprijavljeni Marković Radomir, u vreme dok je bio načelnik RDB-a MUP-a Srbije, podstrekao drugoprijavljenog Kertes Mihalja da izvrši krivično delo zloupotrebe službenog položaja na taj način što je od imenovanog zahtevao da iz sredstava Savezne uprave carina plati iznos od 441.189,97 dinara na ime rekonstrukcije i dogradnje svog privatnog čamca, što je prijavljeni Kertes i učinio..".

Ime Radeta Markovića odnedavno je počelo da se pominje i u slučaju ubistva Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića u "Interkontinentalu". Naime, jedan od krunskih svedoka optužbe u ovom procesu, bivši načelnik lozničke policije Vojislav Jekić, u svom svedočenju pred sudom, direktno je okrivio najviše policijske funkcionere za prikrivanje tragova trostrukog ubistva. Među njima pomenut je i Radomir Marković. Na zahtev tužioca i punomoćnika porodica poginulih, sudija Dragoljub Đorđević odlučio je da se na jednom od narednih pretresa kao svedok sasluša i Radomir Marković.

Đavolja ruka

Beogradski advokat Rajko Danilović, pravni zastupnik porodica poginulih u aferi ibarska magistrala, odvažio se da Markovića nazove "poslovođom smrti", zaduženog za sve otmice i ubistva sa političkom pozadinom. Sad kaže:

- Dosadašnji rad Službe svodio se na "servisiranje" vlasti i dizajniranje opozicije. Ubacivali su svoje ljude u partije koje nisu na vlasti, raskrinkavali i kompromitovali. Pljačkali su i finansirali režim i sebe. Likvidirali su političke protivnike i postavili se kao đavolja ruka koja poklanja ili oduzima život. Imali su "eskadron smrti" kao najpouzdaniji instrument opstanka na vlasti.

Rajko Danilović traži da se ta služba ukine, a nalogodavci i "poslovođe" kazne za primer. A umesto Službe uvesti agenciju, modernu ekipu neokaljanih ljudi koja bi bila pod kontrolom vlade i Skupštine.

Budimir Babović, nekadašnji šef našeg biroa Interpola, takođe smatra da je od presudne važnosti hapšenje Radeta Markovića zbog "konačnog aktiviranja organa gonjenja u rasvetljavanju teških krivičnih dela".

- Slučajevi Ćuruvija, Stambolić, ibarska, s obzirom na poznatu unutrašnju organizaciju SDB-a, nisu mogli da prođu bez Markovićevog znanja i upliva - tvrdi iskusni stručnjak Babović, ujedno upozoravajući da ni on nije "vrh piramide", a da to nije ni Vlajko Stojiljković, smenjeni ministar unutrašnjih poslova. Zna se ko je, nimalo nije zagonetan bivši šef našeg odeljka Interpola.

- Protiv Markovića su svedočili i bivši radnici SDB-a Nenad Bujošević i Nenad Ilić, koji su pritvoreni zbog osnovane sumnje da su oni izvršili masakr na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine. Protiv Markovića su svedočili i pripadnici resora Javne bezbednosti, saobraćajne policije MUP-a Srbije, kao i radnici Savezne uprave carina - tvrdi advokat Danilović.

Dugačak spisak

I ne samo Danilović već i mnogi drugi, očekuju da sesaslušavanjem Radeta Markovića sa mrtve tačke pokrenu i dosad nerazjašnjena ubistva proteklih godina, kao što je ono 7. februara prošle godine kada je u restoranu FK "Rad" ubijen Pavle Bulatović, tadašnji savezni ministar odbrane, pa onda i atentat na Žiku Petrovića, direktora JAT-a ispred njegovog stana u Beogradu, pa misteriozna smrt istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Nebojše Simeunovića, čije je telo nađeno 3. decembra prošle godine u Dunavu, pored hotela "Jugoslavija"... Tu se nameće i enigma stvorena 24. oktobra 1997. godine kada je upucan generalni sekretar JUL-a Zoran Todorović Kundak. Neizbežno se sada polako skida zavesa i sa misterija oko ubistva dva policijska pukovnika Dragana Simića i Milorada Vlahovića, kao i generala Radomira Stojčića Badže... Sva ta ubistva, pa i niz drugih, imaju nedvosmisleno i političke motive i pozadinu.

"Klupko je počelo da se odmotava", uzviknuo je aktuelni prvi policajac Srbije Dušan Mihajlović, posle otkrića 665 kilograma heroina u trezoru Službe državne bezbednosti, kojoj po "opisu poslova" nije da traga za preprodavcima narkotika.

Opaska jednog poznavaoca prilika u Srbiji da je život iza rešetaka mnogih političkih "igrača" sada daleko sigurniji nego da su napolju, na slobodi, delovala bi duhovito da nije otužno. Ima istine u tome da bi se mnogi, u strahu ili iz osvete, možda međusobno poubijali, a ovako, sklonjeni, ipak, čuvaju svoje glave.

Na novinarima nije da presuđuju i sude, ali za sve ono šta je preživeo ovaj narod, koliko je opljačkan i "desetkovan" mora da postoje krivci . Rade Marković, čovek od velikog poverenja familije, vukao je konce tog klupka koje spominje Dušan Mihajlović. Naravno da će u istrazi pokušavati da minimizira svoju ulogu, a na istražnim organima je da bace što više svetla na blisku prošlost, zarad, ako ništa drugo, manje tamne budućnosti.

Rade Marković je svoj iskaz sveo na dva gusto napisana lista izjave, u kojima tvrdi da nema blage veze sa silnim optužbama. Produženje pritvora, međutim, samo je dokaz da mu se ne veruje mnogo. Zato će predstojeće suđenje biti izuzetno zanimljiv događaj. Njegova tromesečna borba da ostane na funkciji i posle pada Miloševićevog režima, sada ima nedvosmislenu potvrdu u tonama uništene kompromitujuće dokumentacije koja bi dobrodošla svakom tužiocu. Ovako, može da se desi da se sve zna a malo šta može i da se potvrdi.

Premijer Đinđić je početkom ove godine izjavio da je iščitavanje spiska poznatih ličnosti za odstrel, izazvalo nelagodu kod svih onih koji su se na njoj pronašli.

"Ta okolnost je i ubrzala njegovo smenjivanje i hapšenje", rekao je Đinđić aludirajući na Radeta Markovića.

Ako je tako, i Zoran Đinđić bi mogao da bude krunski svedok optužbe protiv bivšeg načelnika tajne policije.

Prema nezvaničnim novinarskim saznanjima, Rade Marković je već progovorio. I to samo o nekim optužbama.

Ali je svima, ipak, jasno da je trenutak istine nezaustavljivo došao i da je samo pitanje vremena kojim redom i tempom će se sve naše krvave i nerešive misterije do kraja razrešiti.

Legija već svedočio?

Pravni zastupnici porodica članova SPO-a ubijenih na Ibarskoj magistrali, advokati Rajko Danilović, Radomir Živković i Vojislav Vukčević podneli su zahtev okružnom javnom tužiocu Radetu Terziću da se u postupku protiv Radomira Markovića kao svedok sasluša komandant jedinice za specijalne operacije RDB-a pukovnik Milorad Luković (Ulemek). Dakle, prema saznanjima ovih advokata pukovnik Luković nije saslušan. Međutim, prema saznanjima do kojih su došli reporteri "Ilustrovane" pukovnik Luković već je saslušan u beogradskoj Palati pravde kao svedok u krivičnom postupku koji se vodi protiv Radomira Markovića i ostalih osumnjičenih za ubistvo četvorice članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Interesantno je, međutim, da je zapisnik sa Lukovićevog saslušanja izdvojen i da se uopšte ne nalazi u okviru već podebelih sudskih spisa kojima su pridodati zapisnici sa saslušanja svih okrivljenih i više svedoka.

Upravo zbog toga potpuno je nepoznat sadržaj Lukovićevog iskaza datog istražnom sudiji. Nepoznato je i kako to da novinari domaćih i stranih medija koji danima iščekuju njegovo pojavljivanje u Palati pravde, ipak, nisu uspeli da zabeleže taj trenutak.

Ipak, i za ove nepoznanice postoji objašnjenje. Naime pukovnik Luković je ovih dana medijski najtraženija ličnost, pa se pretpostavlja da je zapisnik sa njegovim iskazom sklonjen kako ne bi pao u ruke novinarima koji su prethodnih dana već dosta "zašli" u ovaj sudski predmet.

Po Palati pravde se, takođe, priča da se i sam Luković dobro potrudio da ne bude viđen. Naime, u zgradu Okružnog suda došao je jednog dana u kasnim popodnevnim satima, dakle, van radnog vremena i, kažu očevici, na način na koji "obični" svedoci ne dolaze u sud. Nezvanično, za njegov dolazak kod istražnog sudije znalo je veoma malo ljudi, taman toliko koliko je bilo neophodno da bi se ispoštovao Zakon o krivičnom postupku. Čak je i većina pripadnika sudskog obezbeđenja, koja je tog dana radila u smeni, bila puštena sa radnog mesta. Oko Palate pravde nije bilo vidljivo prisustvo uniformisanih policajaca, ali se priča da su sve prilaze zgradi suda kontrolisali sa propisne udaljenosti pripadnici Državne bezbednosti.

Milorad Luković je pred istražnog sudiju izašao bez advokata što i nije čudno jer je on u postupku samo svedok. Inače, na svedočenje je pozvan zbog izjave okrivljenog Nenada Bujoševića da mu je upravo on nagovestio sastanak sa bivšim šefom RDB-a Radomirom Markovićem. Međutim, podsećanja radi, Marković je u istrazi izjavio da uopšte ne poznaje Bujoševića.

Milorad Luković, alijas Ulemek, u javnosti je poznatiji pod nadimkom Legija koji je dobio pošto je jedno vreme pripadao elitnoj francuskoj vojnoj formaciji ("Legija stranaca"). Kasnije je učestvovao u ratnim okršajima u prethodnoj Jugoslaviji kao pripadnik Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana da bi na kraju postao pripadnik "crvenih beretki", odnosno JSO MUP-a Srbije.

Prema nezvaničnoj priči iz Palate pravde, on se za vreme davanja iskaza ponašao veoma mirno. U svakom trenutku znao je šta će da kaže, na svako pitanje istražnog sudije imao je prihvatljiv odgovor. Konačno, zapisnik sa saslušanja potpisao je pod imenom Milorad Luković što je, kako se saznaje, njegovo zvanično evidentirano prezime.