K oliko je sad poznato, prvu krivičnu prijavu protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srbije i SR Jugoslavije, ispisali su još 18. novembra prošle godine niški advokati magistar Nikola Cvetković i Miodrag Ž. Ilić. Obratili su se Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu u ime svog klijenta Dragiše Lazarevića iz Beograda optužujući Slobodana Miloševića da je izvršio krivično delo "podstrekivanja oduzimanja maloletnog lica", što je kažnjivo članom 116. Krivičnog zakona SR Jugosalvije. Za ovo delo predviđena je kazna u trajanju do deset godina.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

U svojoj niškoj kancelariji dvojica uglednih advokata su nam pojasnili čitav slučaj, pokazujući navode iz krivične prijave i dokaze na osnovu kojih terete bivšeg predsednika Miloševića.

"Tražili smo istragu!"

- Kolega Nikola Cvetković i ja smo podneli krivičnu prijavu protiv Miloševića zbog toga što postoji osnovana sumnja da je imao izuzetno značajnu ulogu u otmici dece našeg klijenta. Naravno, posedujemo i dokaze da je kao tadašnji predsednik Republike Srbije izdao direktivu MUP-u Srbije da se Dragiši Lazareviću otmu i oduzmu njegova maloletna deca. kći Saša Lazarević, koja je u vreme otmice u Subotici 7. juna 1995. godine imala trinaest godina, i in andrej, tada desetodišnjak.

Šest godina žive odvojeno: kada su rastavljeni, Saša je imala trinaest, a Andrej deset godina

- Nažalost - dopunjava kolegu magistar Nikola Cvetković - s obzirom da smo krivičnu prijavu protiv Miloševića podneli samo mesec dana po njegovom silasku s vlasti posle izgubljenih oktobarskih izbora, a kako se u sudovima u to vreme još ništa nije promenilo, Dubravka Dmitrović, zamenik javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva, obavestila nas je posle samo dvadesetak dana, 4. decembra 2000. godine, da je Tužilaštvo odbacilo našu krivičnu prijavu. U kratkom dopisu obaveštava nas da u radnjama prijavljenog Slobodana Miloševića nema elemenata navedenog krivičnog dela podstrekivanja otmice niti ma kog drugog dela za koje mi tražimo njegovo gonjenje po službenoj dužnosti.

Kako obrazloženjem i odbijanjem njihove krivične prijave advokati nisu bili zadovoljni, koji dan kasnije podneli su istražnom sudiji Prvog opštinskog suda u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv Slobodana Miloševića i pokretanje krivčnog postupka. U zahtevu naglašavaju da postoji osnovana sumnja da jeneutvrđenog dana u junu 1995. godine Slobodan Milošević izdao direktive kao predsednik Republike Srbije sada pokojnom Radovanu Stoičiću Badži, u to vreme zameniku i Stojanu Mišiću, pomoćniku ministra republičkog MUP-a, da se maloletna deca predaju diplomatskim predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država, što su oni 8. juna 1995. godine, u kabinetu zamenika ministra MUP-a Srbije, i uradili. Mališani su predati otpravniku poslova ambasade SAD u Beogradu Rudolfu Perini i Robertu Sorensonu, tada generalnom konzulu. Dvojica američkih diplomata Dragišinu maloletnu decu - Saša i Andreja - rođenju u njegovom neuspešnom braku sa Amerikankom Šejnom Glik - Lazarević, predali su majci koja je živela u Americi.

Dragiša ne odustaje

- Mališani su američki ali i jugoslovenski državljani - pojašnjava Miodrag Ž. Ilić. - Privremenom merom Prvog opštinskog suda u Beogradu od 24. septembra 1990, dakle pet godina pre nego što će u Subotici biti oteti, i pravosnažnom presudom istog suda od 15. septembra 1995. poverena su na čuvanje, vaspitavanje i izdržavanje ocu Dragiši Lazareviću što je Slobodanu Miloševiću bilo poznato.

Naravno, time je Milošević izvršio krivično delo oduzimanja maloletnog lica u podstrekivanju iz člana 116 stav 2 krivičnog zakona Republike Srbije i člana 23 krivičnog zakona SRJ, tvrde niški advokati.

- Razloge koje smo naveli - dopunjuje priču svog kolege mr Nikola Cvetković - bili su presudni da naš klijent, otac otete dece, ponovo pokuša da obnovi sudski postupak. Od dana otmice, dakle punih pet godina, Dragiša nema nikakav kontakt sa njima, a samo povremeno preko ljudi koji dolaze iz Amerike do njega dopiru vesti da su deca loše, da pate za njim da im mnogo nedostaje Dragišina majka, njihova baka, kod koje ih je nesrećni otac dugo krio. Deca već počinju da pokazuju i izrazite znake traume i psihičke nestabilnosti zbog svega što su svih ovih godina propatili.

Niški advokati su uvereni da će posle pada Miloševića i promenom odnosa između SAD i SRJ bog najzad pogledati Dragišu i da će mu biti omogućeno da bar jednom godišnje bude sa svojom decom. Saška je sada devetnaestogodišnja devojka, a Andrej momčić pred punoletstvom. Otac i advokat se nadaju da će u novom obnovljenom korektnom sudskom postupku u štakako rekoše ne sumnjaju, pred američkim ili jugoslovenskim sudom svejedno, deci biti pružena prilika da se sada kao punoletni izjasne gde i s kim žele da žive: s ocem u Jugoslaviji ili s majkom u Americi.

"Ilustrovana Politika" je devedesetih godina pomno pratila sudbine nesrećnog oca Dragiše Lazarevića koji je pet godina od razvoda sa suprugom Amerikankom Šejnom Glak, sredinom 1990. godine, do otmice 1995. u Subotici, zajedno sa svojim mališanima ispisivao redove jedne preteške i pretužne životne storije. Ono što se dešavalo posle njegovog rastanka sa decom još je potresnije. Poslednjih šest godina, prolazeći sopstvenu golgotu, sada već 57-godišnji Dragiša pokušava da se i sudskim putem izbori da ponovo, kao i toliki očevi, može da zagrli svoju decu Sašku i Andreja, da ih poljubi, i makar kraj života dočeka ako ne uz njih, a ono viđajući ih češće.

Put u provaliju

A sve je započelo u leto 1978. godine. Dragiša u Jugoslaviji završava Mašinski fakultet i odlazi u Ameriku gde željan uspeha i dokazivanja diplomira i na jednom od njihovih univerziteta u to vreme veoma traženo zanimanje: inženjer strateških materijala. Snalažljivi Nišlija, radan, obrazovan i nameran da se u zemlju ne vrća bez solidnog imetka, zapošljava se u struci i ubrzo otvara i sopstvenu firmu. Počinje da proizvodi delove za vojnu i vazduhoplovnu industriju, posao izuzetno cenjen i plaćen, i brzo zarađuje veliki novac. Velika luksuzna kuća i još konto u banci donose mu ugled uspešnog čoveka.

Krajem 1980. počinje, međutim njegova životna nizbrdica. Upoznaje i ženi se sa trinaest godina mlađom Amerikankom jevrejskog porekla Šejnom Glak. Načinio je tada, tek posle je toga postao svestan, katastrofalan korak. On lojalan građanin SAD, bogat i ni zbog čega u sukobu sa američkim zakonom, prihvata uz sebe studentkinju Šejnu, dete razvedenih roditelja, sa mnogo trauma i poroka, kako će se ispostaviti.

Ona nalazi utočište u njegovom domu i na samom početku braka rađa dvoje dece: stariju ćerkicu Sašu i tri godine mlađeg sina Andreja. Saška je došla na svet 7. septebra 1982, a posle samo nekoliko godina braka, iako sa tek rođenom decom, Šejna odlučuje da nastavi studije i mimo Drgišine volje odlazi u Francusku. privržen deci, Dragiša joj stalno zamera što luta svetom umesto da sedi kući i brine o njemu i porodici. Kada je Andrej ima četiri godine a Saška sedam, u maju 1989, presudom losanđeleskog sud brak između Dragiše i Šejne se razvodi, a deca se, razume se, jer su bila maloletna, poveravaju majci. Sud mu određuje veliku mesečnu alimentaciju što ovaj prihvata bez pogovora nudeći i više, samo da deci bude dobro. Presudom mu se daju pravo i dozvola da decu viđa tri vikenda u mesecu i da kod njeg amogu da borave tokom školskog raspusta, rođendana i proslava. Sud izričito zabranjuje ijednom od roditelja da s decom napusti Los Anđeles bez dogovora s drugim roditeljem.

Šejna je samo koji mesec po sudskoj odluci prekšila presudu suda odvela decu u stacionar u gradu Santa Kruz, sedamsto kilometara udaljenom od Los Anđelesa. Tamo je otišla s decom da bi nastavila studije. Smatrala je daje sasvim normalno da, dok seona školuje, deca budu u stacionaru predviđenom za majke - studentkinje.

"Nedostajao sam im"

- Dolazio sam pred internat krijući se i donosio deci hranu - pričao je Dragiša jugoslovenskim novinarima po povratku iz Amerike. - I Saška i Anadrej su bili oslabili, patili su što smo razdvojeni, nedostajao sam im, tako da više nisam mogao da izdržim. Batalio sam sve poslove i vođenje firme i preselio se u Santa Kruz. Tu sam se tajno, da Šejna ne zna, sastajao sa decom, odvozio ih u školu iz njihovog stacionara, izbegavajući da se sretnem sa njom jer jeveć počela da mi preti policijom. I stalno je tražila pare. Plaćao sam sve račune samo da budem blizu dece.

I jednog dana, otvorio je dušu Dragiša novinarima te 1989. godine, kad je sa decom iz Amerike stigao u Jugoslaviju, ćerka Saša mu je po povratku iz škole rekla da joj je neka devojčica u školskom autobusu ponudila nekakvu tamnu cigaretu, a da su u školi deca povukla i po koji dim. Prestravio se kad je čuo ćerkinu priču. Imao je pri sebi dečje pasoše i sledećeg jutra pravo na avion. Najpre do Londona, pa na surčinski aerodrom, i odatle za Niš kod svoje majke. Oteo je decu...

Dragiša je decu upisao i u našu školu, krio ih je kod majke i u svojoj vikendici plašeći se otmice i to s pravom. Dva puta su početkom devedesetih, kada je Dragiša došao u Jugoslaviju, nepoznati ljudi pokušali da mu otmu Sašku i Andreja. O pokušaju kidnapovanja dece na Svetog Nikolu 1989. godine iz OŠ "Učitelj Tasa" u Nišu, u koju jeupisao Sašu, postoji uzbudljivo sedočenje njenog učitelja Ratka Milojevića koje su advokati priložili istražnom sudiji uz zahtev za sprovođenje istrage protiv Miloševića.

Dragiši je u međuvremenu ulazak u SAD bio zabranjen, imovina mu je bila blokirana, a po tamošnjim zakonima njegova bivša supruga je stekla pravo da troši njegov novac u banci za sudski spor koji je povela.

Šejna je malo posle decembarskog pokušaja otmice dece došla u Beograd. Odsela je u "Hajatu" o Dragišinom trošku, vodeći uz pomoć nekih beogradskih novinara i advokata kampanju da se deca oduzmu Dragiši i dodele njoj.

Kraj u Subotici

- Dragiša je kod naših sudova, jer je državljanin Jugoslavije, a deca su sa dvojnim američko-jugoslovenskim državljanstvom tužio bivšu suprugu Šejnu tražeći da se izmeni odluka američkog suda o dodeljivanju dece majci, jer je bilanepravedna i od majke odmah i prekršena - pojašnjava advokat Milorad Ž. ilić. - To je, ukazivao je Dragiša, potpuno izmenilo injegov i život njegove supruge, ali što je važnije, i život dece. Majka jednostavno nije poštovala odluku suda čiji je državljanin. Odvela jedecu iz Los Anđelesa, a tek je posle on doveo decu u Jugoslaviju.

Dragiša je sudu podneo mnogo dokaza o njenom neprimernom ponašanju o čemu se u Americi i te kako zna, tražio jeda se ispitaju i deca kako bi i ona sudijama rekla kako im je sa tatom, a kako sa majkom, što je naš sud i učinio. Sudije su mogle da čuju zaista dirljivu priču o tome koliko su deca volela oca i bila na njegovoj strani. U vreme kad su ispričala svoju priču već su imala po deset godina, pa je i njihov stav s kim bi ona volela da žive morao da se uvaži.

- Dragiša se krio kao zver s decom predosećajući da u smutnim vremenima lako može da ostane bez njih, da neko može da mu ih otme. seljakao se sve češće gradovima Srbije, da bi izbegao otmicu - prepričava događaje iz onog vremena Dragišin advokat Miodrag Ž. Ilić. - Posle jedne emisije o Dragiši i njegovoj deci koju je napravila jedna poznata TV novinarka mališani su pronađeni u Subotici. Rastanak Dragiše Lazarevića sa Saškom i Andrejom, koje je toliko voleo, i za koju se toliko borio, bio je neminovan.

Uz "zapisnik o predaji dece" tadašnji zamenik ministra MUP-a Srbije Radovan Stojičić Badža i pomoćnik Stojan Mišić predali su ih 8. juna 1995. godine američkim diplomatama. I to je kraj samo jednog dela Dragišine priče. Toga dana poslednji put viđa Sašku i Andreja.

Nesrećni čovek ne miri se sa sudbinom. Dao se u poteu za pravdom i svojom decom. Ulazak u SAD bio mu je zabranjen, tamo po njih nije mogao, pa se obratio sudu pravde u Hagu da kod ove međunarodne pravne organizacije traži način da ih vidi i zagrli.

Miodrag Ž. Ilić, advokat: "Imamo dokaze i tražimo da se sprovede istraga i o ovom slučaju!"

Završio je u zatvoru. Na osnovu raspisane američke poternice zbog kidnapovanja rođene dece. Uhapšen je kad je stigao u Holandiju. U tamošnjem zatvoru je proveo godinu i po dana, a potom je, na traženje SAD, iz Holandije deportovan u Ameriku. Američka policija ga je čekala. Uhapšen jesa božićnim poklonima još na aerodromu. Umesto da ih deci stavi po jelku i u ponoć ih ljubeći stegne u naručje, našao se iza rešetaka. Oduzeta mu je čak i vozačka dozvola, a posle izdržane dve godine zatvora, na koliko jeosuđen, pre neki mesec je pušten na slobodu. Beogradski advokati nisu želeli da nam saopšte gde se Dragiša trenutno nalazi. Iz američkog zatvora Dragiša im je nekako dojavio da u međuvremenu udala, decu je smestila u Internat, praktično ne živi sa njima, a ona i dalje studira trošeći njegov novac.

Dokazi su tu...

Dvojica upornih niških advokata senadaju da će njihov klijent Dragiša Lazarević uskoro, ipak, videti decu. Andrej i Saška će kad-tad saznati šta se sve u ovih jedanaest godina, od kako se razveo od njihove majke, a pogotovo u poslednjih šest, od kako su oteti, propatio njihov otac. Kao punoletni oni mogu da dođu u Jugoslaiju da žive s ocem, a ne vidimo ijedan razlog zašto bi Dragiši i dalje, rekosmo na pragu šezdesete, bilo zabranjeno da svoju sada već punoletnu decu zagrli, pa makar i u Americi.

- Mi smo uz zahtev za sprovođenje istrage podneli i niz veoma bitnih originalnih dokumenata - kaže advokat mr Nikola Cvetković - Istovremeno tražimo saslušavanje nekih ljudi iz MUP-a i Ministarstva pravde koji mnogo znaju o otmici.

Advokati nam na rastanku pokazuju još jedan zanimljiv dokument u orginalu. Reč je o istrazi Apelacionog suda države Kalifornije od 24. jula 2000. godine gde se na trećoj strani pored ostalog navodi: "... Deca su sklonjena u Srbiji do 7. 6. 1995. godine, kada su srpske vlasti po direktivi predsednika Miloševića, uzele decu u Subotici, Jugoslavija. Deca su potom predata diplomatskim predstavnicima SAD i vraćena njihovoj majci".

- Ovaj papir - napominju niški advokati - nedvosmisleno upućuje na potrebu dase protiv Slobodana Miloševića sprovede istraga i po ovom predmetu, da bude ispitan kako bi se utvrdile neosporne činjenice, čime bi Dragiša Lazarević pred našim i međunarodnim sudom dokazao svoje pravo da bude sa svojom decom, što mu je sve ove godine jedini cilj, želja i nada.