Sve je krenulo vrednim poklonom predatim početkom devedesetih.

Jezdimir Vasiljević, najpoznatiji srpski rizničar socijalističke vlasti, koji je trenutno u zatvoru, u nastupu dobročinstva tadašnjem direktoru beogradske Dečje klinike u Tiršovoj ulici dr Dušanu Šćepanoviću poklonio je milion nemačkih maraka za obnovu i opremanje ove izuzetno ugledne dečje bolnice.

Milionske donacije su stizale sa svih strana: sudeći po fasadi, a i unutrašnjosti klinike to se i ne bi reklo

Razume se, lekari su se poradovali da više neće morati da ispiraju gaze, štede na vati i od kuća, ne mogavši da gledaju poluprazne dečje tanjire, donose mališanima hranu. Ali, nade su im se očas izjalovile. I sa dobijenih milion maraka ništa se nije promenilo. Nastavilo se sa moljakanjem roditelja da u obližnjim apotekama kupe lek ili injekcije i kuknjavom da plate filmove za snimanje na rendgenu. I dalje nije bilo ničega što je potrebno i za rutinske operacije, a ono gazda-Jezdino milionče kao da i nije ušlo u bolnicu.

- Navodno zbog sankcija naš sposobni i vešti direktor je tih milion nemačkih maraka "smestio na sigurno" u jednu austrijsku banku - gnevno pojašnjava Igor Brusin, potpredsednik odbora sindikata Dečje klinike. - Ako je tako, zašto taj novac nikada nije prikazan na računu naše bolnice. Zna se da je u austrijskim i evropskim bankama kamata četiri do pet odsto, što znači da je naših 40.000 do 50.000 maraka pojela maca. Bojimo se da je kuca pojela i dobar deo glavnice i kamate. Jeste, od tih para je kupljen aparat za kompjuterizovanu tomografiju, gde je ostatak novca?

- Niko nije smeo ni da pita a kamoli da traži račun ili polaganje računa. Ne daj bože da je neko od svemoćnog direktora potražio da vidi profakturu - dopunjuje kolegu Miodrag Matić, sekretar odbora sindikata. - Sve poslove u strogoj ilegali sa nekoliko svojih ljudi kojima se okružio obavljao je lično dr Šćepanović. Mi koji bismo se usudili da o tome nešto zucnemo psovani smo, prećeno nam je otpuštanjem s posla i likvidacijom. Nazivani smo budalama, primitivcima, glupacima... Naš direktor bio je miljenik vlasti, hvalio se da mu je visoki funkcioner SPS-a Branislav Ivković komšija, a Leposava Milićević, ministarka zdravlja, krsna kuma.

Gazda-Jezdin miliončić

Sagovornike koji o svemu govore mirno, tvrdeći da ono što kažu mogu i da dokažu, najviše interesuje gde su i za šta trošene dečje i njihove pare.

- Klupko je počelo da se odmotava a kockice mozaika slažu - precizan je Igor Brusin - mada će biti potrebno dosta vremena da se iz Dečje bolnice u Tiršovoj razveje strah koji je naš korpulentni i u vreme kad smo svi ovde morali da ćutimo glasni direktor ostavio za sobom.

Sagovornici se vraćaju na prvi sporni gazda-Jezdin miliončić.

- Još onda su naši lekari, inače rendgenolozi svetskog glasa, tvrdili da skener koji je dr Šćepanović kupio ne vredi milion maraka već upola manje i da ne predstavlja čudo tehnike, kako je voleo da se hvali po novinama i na televiziji. Gde je ostatak para do milion maraka i gde je kamata, pokazaće kad- tad istraga koju zahtevamo - kaže Miodrag Matić.

Zahtev za kontrolu finansijsko-materijalnog poslovanja bivšeg direktora odbor sindikata Dečje klinike je poslao svima u državi; od predsednika vlade, preko ministarstava zdravlja i pravde do MUP-a i Republičke uprave javnih prihoda.

- Ovo što se događalo u poslednjih desetak godina u našoj bolnici, u dva mandata dr Šćepanovića, više i nema veze sa sindikatom i bolnicom, nego sa kriminalom i policijom. Strah je razbijen, dobili smo mladog i sposobnog direktora čije postavljanje za stalnog, a ne v.d. direktora, tražimo i nadamo se da će Dečja klinika uskoro biti ono što je nekad i bila: uz SANU i Narodno pozorište institucije od nacionalnog interesa. Šta je čoveku preče od zdrave dece? - pokazujući nam pismo razaslato na desetak adresa, pojašnjava Igor Brusin.

- Strašno je i nešto drugo - dodaje Matić. - Trošen je novac namenjen lečenju dece. Za vreme direktorovanja dr Šćepanovića bilo je mnogo zloupotrebe položaja i kriminalnog ponašanja. Svako ko je tih godina prolazio pored naše klinike nije čudom mogao da se načudi. Novine i televizija bruje od vesti o grdnim donacijama građana, ustanova i naših Srba iz Evrope, Australije i Amerike, dobrotvori šalju sa svih strana, a ništa se ne vidi. Ni spolja ni iznutra. Pa gde su, direktore, pare? E, to pitamo. Ispadalo je, kako smo napisali u zahtevu za ispitivanje poslovanja dr Šćepanovića i zaštitu Dečje klinike, da se direktorova lična imovina uvećavala kad god bi pristizala pomoć.

Sve Šćepine kuće

- Imamo dokumente da je sto puta slikani i na svim svetkovinama SPS-a otvarani Dijagnostički centar u našoj klinici koštao neverovatnih šest i po miliona nemačkih maraka. Toliko para za prostor od hiljadu kvadrata u okviru bolnice gde su već postojali i struja, i voda, i zidovi. Adaptaciju su - kaže Brusin - izvodile firme GP "Zlatibor" iz Užica i "Stil inženjering" iz Beograda. Sa renoviranjem klinike počele su da se grade i kuće našeg direktora. Na Zlatiboru mu je GP "Zlatibor" podigao hotel sa, kako čujemo, osam apartmana koje u sezoni izdaje za po sto maraka po danu. Tako se priča, neka MUP proveri, mi s pravom sumnjamo. Primera radi, samo uvođenje grejanja u tu kućerinu koštalo je 40.000 maraka. "Stil inženjering", izvođač radova u našoj bolnici, istovremeno je dr Šćepanoviću maltene preko puta bolnice, na pet minuta hoda, u jednoj od najlepših ulica na Neimaru, izgradio porodičnu kuću od 1.500 kvadratnih metara. Mi smo napisali u pismu da je to materijal ukraden sa klinike. Kad su ga jednom kolege pitale: "Bre, Šćepo, odakle ti pare da zidaš one kule i čardake?", prvo je odgovorio da je prodao svoj i taštin stan, a onda se, onako kako on ume, u lice svima bezobrazno nasmejao i rekao: "Našao sam ćup sa blagom, eto odakle mi pare!"

- Ne znam da li je našao ćup ili nije - dopunjuje priču Miodrag Matić - ali su mu ruke bile u ćupu s medom do lakata, u to ne treba sumnjati. Pogledajte samo prozore na njegovoj kući. Isti su kao i na našoj bolnici. Slučajno? Deo kuće na Neimaru čiji pomenuti prozori gledaju u prozore zgrade njegovog kuma Dragana Tomića, bivšeg predsednika Skupštine Srbije, direktora "Jugopetrola" i glavnog finansijera SPS-a, dr Šćepanović je izdao firmi "Dreger", koja je serviser i prodavac opreme za našu kliniku. Čak su i bronzanu tablu na ulazu postavili, da se zna...

Sindikalci, takođe, tvrde da dr Šćepanović ne plaća porez državi. Iznose i gotovo neverovatnu tvrdnju da su njegovi zlatiborski apartmani za sto maraka dnevno nuđeni preko direktorovih zamenika imućnijim roditeljima koji su dovodili decu na lečenje u Dečju kliniku. Naravno, u četiri oka, diskretno. Tokom 1997. i 1998. godine apartmane je za račun dr Šćepanovića, svog ličnog prijatelja, izdavao čuveni doktor Čuta, Milisav Čutović, direktor firme "Čigota".

Sve se podudara

- Tvrdimo da je sav materijal za gradnju Šćepanovićeve kućerine i hotela na Zlatiboru isti kao i materijal na našoj klinici: keramičke pločice, slavine, drvenarija, prozori, parket, grejanje, a mali kućni aparati u stanu su "Simensovi" od kojih smo mi kupovali opremu za bolnicu. Kako to - pita se Miodrag Matić.

Građevinske firme koje su renovirale kliniku adaptirale su i njegov prethodni stan u Birčaninovoj ulici koji je prodao, i kuću u Ruskoj ulici kod Sajma. Sve ovo sindikalci Dečje klinike su ispisali u svom zahtevu da dr Šćepanović bude pitan šta je svih ovih godina radio, tražeći da se baš sve rasvetli. Doktor Dušan Šćepanović je najvrednije aparate za kliniku kupio od "Simensa" (skener, magnetnu rezonancu, sve aparate ultrazvuka i rendgene) u vrednosti od tri miliona maraka.

- Napominjemo da je ovaj aranžman išao preko bivše ministarke zdravlja Leposave Milićević. Javnog konkursa nije bilo - tvrdi Igor Brusin. - Oprema za endoskopiju je kupljena od firme "Olimpus" preko uvoznika "OLŮ medico" iz Beograda po nerealno visokoj ceni od 500.000 nemačkih maraka. Tehnika je većim delom neupotrebljiva za dečji uzrast i zastarela je, a nabavljena je bez stručne konsultacije naših lekara i javnog konkursa, u dogovoru sa bivšim ministrom zdravlja Milovanom Bojićem.

Članovi sindikata poslednjih meseci obilaze mnoge građevinske firme, fakultete i Ministarstvo građevina tražeći ekspertizu i stručno veštačenje urađenih građevinskih radova na Dečjoj klinici. Tvrde da je posao odrađen loše i da ni približno ne košta onoliko koliko je plaćeno.

- Ventilacija sa erkondišnom za gornji operacioni blok je prodata kao staro gvožđe, a nova nikada nije proradila. Ni tu ni u Dijagnostičkom centru - upozorava Matić. - Po završenim radovima nije obavljen tehnički prijem zgrade. Deo naše bolnice se sleže, podzemne vode su neodgovarajuće drenirane, nove elektroinstalacije su priključene na stare niskonaponske vodove i osigurače, elektroormari su nezaštićeni, a većina osigurača se i dalje "licnuje" što je nedopustivo.

Ušteda na bolesnoj deci

- Štedelo se na deci i nama zaposlenima. Svejedno da li je o vrhunskim lekarima ili spremačicama reč. I dok su se oko klinike vrteli milioni, mi smo radili za platu od 150 do 200 maraka - kaže Miodrag Matić. - Kako je sa tolikom platom naš direktor uspeo da stekne onoliko bogatstvo, moraće da kaže i nama i nekom drugom. Legendarni profesor i upravnik Dečje klinike dr Tasovac i njegova naslednica prof. dr Korać nikada nisu seli u službeni automobil, a u vreme dr Šćepanovića je uništeno čak sedam službenih automobila. I sada se vozi službenim "fijat mareom" na kome je utvrđena šteta od dvanaest hiljada maraka.

Računi za telefone direktora i njegovih saradnika su, tvrde, dostizali više hiljada nemačkih maraka mesečno. Za to vreme za lečenje pacijenata godinama nije bilo lekova i adekvatne ishrane. Pravljeni su astronomski računi za reprezentaciju i fiktivna službena putovanja, ovali sa kolačima su dovoženi čak iz "Hajata", a samo za putovanja u inostranstvo trošene su desetine hiljada maraka. Humanitarna pomoć se nemilice krala, naročito lekovi koji su završavali u privatnim apotekama.

Ono što posebno vređa sindikalce Dečje klinike jeste što je u vreme vlasti dr Šćepanovića ova ugledna lekarska institucija spala na najniže grane koristeći vladajućoj klasi SPS-a i određenim ministrima (Branislav Ivković, Milovan Bojić, Leposava Milićević) da se slikaju na televiziji i narodu mažu oči kako vlast brine o novim pokolenjima i našoj deci.

- Njemu je bolnica bila prćija - ponavlja Miodrag Matić. - Zapošljavao je rođake i decu partijskih drugova, odanim saradnicima dozvoljavao je uzimanje mita i naplaćivanje medicinskih usluga, kupovao je poslušnost i lojalnost. Povećavao je lične dohotke partijski podobnim članovima upravljačkog tima, ponašao se bahato i agresivno, hvalio se da poseduje diplomatski pasoš. Odakle mu?

Na kraju pisma upućenog Vladi Republike Srbije u svom apelu za pomoć sindikalci napominju da imaju informacije da doktor Šćepanović nudi svoje kuće upola cene i sprema se za beg u inostranstvo.

Lažno bolovanje?

Na pitanje da li još radi na Dečjoj klinici, dr Šćepanović nam reče da je upravo došao s posla, da radi, jer mora da vrati dugove.

Sindikalci pak tvrde da od 5. oktobra, otkako mu je kolegijum Dečje klinike izglasao nepoverenje, posle čega je dao ostavku, on samo povremeno svrati jer je što na bolovanju, kako kažu lažnom, što na godišnjem odmoru. Ni to neće dugo trajati - nadaju se članovi sindikata.

"Pričaju gluposti"

Pokušali smo da od dr Šćepanovića saznamo šta misli o optužbama koje mu upućuju članovi odbora sindikata.

- To su notorne gluposti, to nema veze sa životom - odgovorio je. - Neću da pričam za novine i dajem intervju. Ima vremena, pokazaće se ko sam i kakav sam bio. Pričaju gluposti o mitu i kućama. Ja od "Simensovih" aparata imam samo jednu mikrotalasnu peć od 170 maraka. I ništa više.