Da se nešto strašno dogodilo, otkriveno je još 6. aprila 1999. godine kada je iz Dunava, nedaleko od Tekije, izvučen kamion hladnjača prepun ljudskih leševa. Zbog bombardovanja NATO-a, koje je tada bilo u punom jeku i specifične bezbednosne situacije u Srbiji i Jugoslaviji, priča se nije proširila, a slučaj Tekije je proglašen državnom tajnom.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Ovih dana, međutim, o celom događaju je obaveštena šira javnost i to posredstvom zaječarskog časopisa "Timočka krimi revija". Duhovi su se ponovo ustalasali, ovog puta mnogo žešće nego tih ratnih dana, a mediji su započeli svoju istragu o misteriji kamiona hladnjače.

Pitanja bez odgovora

Ipak, neka najvažnija pitanja još su bez odgovora. Naime, u trenucima dok ovo pišemo, ne zna se ni ko je počinio zločin, ali ni ko su žrtve. Neizvesno je i gde je odvezeno više desetina beživotnih tela te aprilske noći kada je neko, što je sada već sasvim očigledno, doneo odluku da se tragovi zločina prikriju.

Kladovski ronilac Živadin Đorđević: Hladnjača je ovoliko virila iz vode

Miroslav Srzentić, okružni javni tužilac Negotina, pod čijom je nadležnošću i slučaj Tekija, uveren je da će istina o ovom stravičnom zločinu, ipak, isplivati na površinu i da će veoma brzo biti pokrenuta i zvanična istraga. Za sada je u toku pretkrivični postupak prikupljanja potrebnih obaveštenja o celom slučaju.

- Čim sam došao do tog broja "Timočke krimi revije", smatrao sam da navode teksta treba proveriti - kaže tužilac. - Naravno, o sadržaju teksta odmah sam obavestio Republičko javno tužilaštvo i zatražio od njih uputstvo kako da postupam, uz predlog da se ceo slučaj obavezno ispita, s obzirom na to da je tužilaštvo u Negotinu još 6. aprila 1999. godine bilo upoznato da se događaj zaista odigrao.

Srzentić podseća da je tog dana u večernjim časovima Okružno javno tužilaštvo u Negotinu obavešteno da je iz Dunava u blizini Tekije izvađena hladnjača sa leševima nepoznatog identiteta žena, staraca i dece. Tu informaciju su, prema njegovim rečima, saopštili tadašnji šef kriminalističke službe SUP-a Kladovo Milan Stevanović i zamenik opštinskog javnog tužioca Mirko Petković. Sticajem okolnosti, vest o kamionu hladnjači prvo je stigla upravo do Miroslava Srzentića.

- U to vreme sam bio zamenik okružnog tužioca Krstomira Majstorovića - kaže Srzentić. - Kolega zamenik, koji je trebalo da bude dežuran, opravdano je bio odsutan, a iz SUP-a Kladovo su me obavestili da tužioca Majstorovića nisu uspeli da nađu. Postupajući, dakle, kao dežurni tužilac, naložio sam SUP-u da se lice mesta obezbedi kako bih sutradan izjutra, sa istražnim sudijom, obavio uviđaj. Međutim, iste te večeri o svemu je, ipak, obavešten i Majstorović koji je odmah preuzeo slučaj.

"Nije se desilo"

Sutradan, 7. aprila, u ranim jutarnjim časovima u kancelariju javnog tužioca Majstorovića pozvani su Srzentić i istražni sudija Milorad Momčilović.

- Umesto da se dogovorimo oko daljeg postupanja, rečeno mi je da od uviđaja nema ništa, da se ništa "nije desilo", da ništa nije nađeno i da je sve to državna tajna, tako da mi kao tužilaštvo ništa nećemo ni preduzimati - priseća se Srzentić.

Javni tužilac Negotina Miroslav Srzentić je prvi obavešten o tovaru smrti

Komentarišući ovakav rasplet situacije, istražni sudija Okružnog suda u Negotinu Milorad Momčilović je izjavio:

- Kada smo se skupili da bismo videli da li ćemo i kada krenuti na uviđaj, Milan Stevanović, šef kriminalističke službe iz Kladova, obavestio nas je, da treba da smatramo da se ništa nije dogodilo i da se sve informacije o tome zatvaraju...

Danas, nešto više od dve godine posle događaja, mnogi od aktera slučaja Tekija više nisu na istim položajima. Tako, na primer, Krstomir Majstorović je nedavno penzionisan i, kako smo obavešteni, ne želi da daje izjave za novine. Takođe, susrete sa predstavnicima medija izbegavaju i ljudi iz kladovske i negotinske policije. Miroslav Srzentić, ondašnji zamenik, sada je javni tužilac i ne skriva nadu da će sve biti razotkriveno.

Jedan od glavnih aktera postupka izvlačenja kamiona hladnjače i prvi čovek koji se suočio sa stravičnim prizorom je kadovski ronilac Živadin-Žika Đorđević. Tog 6. aprila 1999. godine pozvali su ga iz SUP-a Kladovo i dali mu zadatak. Rekli su mu da u Dunavu kod Tekije ima neki plovni objekat koji bi on, kao i bezbroj puta ranije, trebalo da ispita.

Đorđević se rado odazivao ovakvim pozivima. Kao iskusni ronilac često je pomagao policiji u otkrivanju i vađenju utopljenika. I ovog puta je to bespogovorno prihvatio. Pripremio je svoju opremu i sa kriminalističkim tehničarom SUP-a Kladovo Boškom Radojkovićem otišao u Tekiju.

Posle uobičajene pripreme i rutinskog snimanja terena Đorđević je zaronio u hladnu dunavsku vodu. Njegov cilj je bio udaljen oko šezdeset metara od obale.

Tablica nije bilo

- Odmah sam ustanovio da je to kamion hladnjača marke "mercedes" - priseća se Žika Đorđević. - Kabina je bila zelene, a frigo-sanduk bele boje. Ogroman deo vozila je bio pod vodom, zakačen za rastinje. Štrčao je samo deo sanduka. Ustanovio sam da su farovi, kao i plastični branik neoštećeni, kao i da nema šoferšajbne.

Iskusni ronilac znao je da je izuzetno važno da vizuelno snimi svaki detalj jer će to biti bitno u kasnijoj fazi istrage. Pomislio je da je reč o saobraćajnoj nesreći, kao i mnogo puta ranije. Uronio je u kabinu.

- Prvo što sam konstatovao bilo je da unutra nema ni vozača ni suvozača, mislim njihovih tela - nastavlja Žika svoju priču. - Bilo mi je čudno. Razmišljao sam, ratno je stanje, da nije možda neka diverzija, da nije to neki tovar eksploziva pušten da pluta prema hidroelektrani "Đerdap". Upravljački deo delovao je ispravno, ključ je bio u bravi, menjač u ler položaju, ručna kočnica spuštena. U zoni papučica za kočnicu i gas stajao je veliki kamen sigurno težak oko pet kilograma. Unutra nije bilo komadića stakla koji bi ukazivali na prskanje šoferšajbne. Jedna od mogućnosti je bila da je onako cela ispala prilikom pada...

Posle ovih, nimalo uobičajenih otkrića Đorđević je prešao na ispitivanje donjeg dela. Gume su bile u ispravnom stanju, spone u redu, nije bilo nikakvih oštećenja na šasiji. Proverio je i da li je akumulator povezan sa nekim mehanizmom za detonaciju eksploziva. Ništa nije otkrio.

- Na kamionu nije bilo registarskih tablica - kaže Đorđević. - Frigo-sanduk takođe nije bio oštećen. Primetio sam da je osim uobičajenom bravom bio zaključan dodatno pomoću podebelog lanca sa katancem Sve u svemu, vozilo je bilo u prilično dobrom stanju. Pomislio sam da nije možda slučajno skliznulo sa neke skele i nastavilo da pluta rekom.

Zadatak je bio obavljen. Đorđević je izronio i podneo izveštaj u kome je pisalo da u kamionu niti u bližoj okolini nije evidentirao ljudske žrtve. Tada je jedan od policijskih inspektora naložio da se hladnjača izvuče iz vode. Naizgled, nije tu bilo ničega što bi ukazivalo na dramu koja će uslediti. Doduše, Đorđeviću je sve delovalo pomalo neobično uključujući i neku čudnu masnu materiju koja je bila u vodi. Ali, on je pomislio da je možda iscurelo ulje.

Usledile su peripetije oko izvlačenja kamiona hladnjače. Prvo je dovezena dizalica iz hidroelektrane "Đerdap". Međutim, nije išlo. Što zbog neugodnog terena, što zbog težine "mercedesa", tek sajla je dva puta pucala. Potom su dovezli mnogo jaču dizalicu marke "klark". I to je teško išlo. Ipak, nekako su trećinu vozila izvukli na obalu dok je ostatak, kabina i motor, još bio u vodi.

Nalepnica sa imenom firme

Đorđević je u tim trenucima na kamionu hladnjači uočio nalepnicu na kojoj su bili ispisani neki podaci. Pretpostavio je da je reč o reklami za neku firmu.

- Sećam se - priča Žika - da je nalepnica bila oštećena. Pisalo je nešto kao: eksport-import, mesarska industrija Peć. Ali, koliko se sećam, zbog oštećenja je nedostajalo ono "ć". Čini mi se da sam video samo "pe", ali sam zaključio da to može da bude Peć. Naravno, sve je to na srpskom pisalo, latinicom, a bio je tu i neki broj telefona... Počeli smo da se šalimo aludirajući da je sanduk pun svinjskih ili telećih polutki. Čak i da je to bilo tačno, sigurno je da ne bi bile upotrebljive jer se prilikom izvlačenja osetio veoma snažan smrad. Kao smrad pokvarenog mesa...

Za to vreme saobraćaj na magistrali iznad Dunava je bio potpuno obustavljen. Policijskom obezbeđenju je stiglo pojačanje što je samo povećalo radoznalost putnika i prolaznika. Ljudi su izlazili iz svojih automobila i znatiželjno posmatrali izvlačenje kamiona hladnjače koje nikako da se okonča.

Prisutni policajci su doneli odluku da se otvori frigo-sanduk jer se pretpostavljalo da izvlačenje koči veoma težak sadržaj. Zagazivši do pasa u vodu pored dvokrilnih vrata sanduka stali su Đorđević i kriminalistički tehničar Rajković. Pomoću specijalnih makaza za gvožđe Đorđević je presekao lanac i odškrinuo vrata.

- Doživeo sam šok koji nikada u životu neću zaboraviti - priča iskusni ronilac. - Ugledao sam tela. Beživotna ljudska tela. Prema meni su kliznule ruke... Bilo je to dete. Ugledao sam i ženu, polugolu, obučenu u široku trenerku. Sve smo mogli da očekujemo, ali ljudske leševe... Bilo ih je mnogo. Po mojoj proceni oko trideset. Bili su isprepletani, raznog starosnog doba i pola. Žene, deca, starci... Ne znam koliko dugo sam gledao u to. Valjda oko minut, dva. Kako da kažem, to su bili celi ljudi. Možda se sada svašta priča, ali ja nisam video tragove masakra nad njima. Nisam video tragove povreda, nekih oštećenja. Koliko se sećam, nije započeo proces truljenja.

Zaprepašćeni i šokirani pokušali su da zatvore vrata, ali ih je deo tela jedne od žrtava u tome omeo. Ipak su uspeli. Izašli su na obalu bledi i nesposobni da bilo šta kažu. Među prisutnima je nastalo komešanje. Da li je neko od radoznalaca nešto video? Posle nekoliko trenutaka policajci su dobili nalog da očiste čitav prostor. Jedan inspektor je mobilnim telefonom pozvao svoje pretpostavljene u SUP-u Kladovo i obavestio ih o strašnom otkriću.

Priča o švercovanim ljudima

- Kako mi je i rečeno spakovao sam svoju opremu i otišao kući. Šta se posle toga događalo ne znam. Sve je u domenu nagađanja. Sledećih dana ljudi su me pitali: šta si to izvadio. Nisam previše pričao jer sam sa nadležnog mesta dobio preporuku da mnogo ne talasam. Trebalo je da svakome ko me bude pitao kažem da je reč o nekim švercovanim ljudima koji su se podavili pri pokušaju da se prebace u Rumuniju. Priča se tako i stišala.

I zaista, slobodno se može reći da je sve što se potom događalo i dalje zagonetka. Niko zvanično, niti bilo kako drugačije, ne može da potvrdi odakle je došla druga hladnjača u koju su leševi pretovareni. Izvučeni kamion je odšlepovan u Petrovo selo, na poligon specijalaca MUP-a Srbije, i tamo dignut u vazduh sa trideset kilograma eksploziva. Nema ni potvrde da su taj pretovar smrti odradili ljudi iz Komunalnog preduzeća iz Kladova.

- Gluposti - samo nam je kratko rekao jedan od zaposlenih u kladovskoj komunalnoj službi. - Zar iko pametan misli da je to moguće? Zar bi država angažovala nas obične komunalnce za tako nešto?

Ipak, tog 6. aprila 1999. godine Komunalno preduzeće je zatražilo od privatne firme Pogrebna oprema "Večnost" da na mesto izvlačenja kamiona hladnjače doveze nekoliko mrtvačkih sanduka.

- Da, tačno je - kaže Slađan Đonkić, vlasnik ove firme, koja inače radi za opštinu tako što pogrebnu opremu dovozi tamo gde treba. - Sećam se da su mi rekli da odvezem tri, četiri sanduka u Tekiju. Tako sam i uradio. Ali, tamo sam stigao samo do policijske barikade. Posle otprilike pola sata rekli su mi da nema tu ništa za mene i da mogu da se vratim. To je jedino što mogu da kažem u vezi sa celim slučajem.

U Kladovu takođe saznajemo i da nijedan od dva mrtvozornika koji su tada radili nije bio pozvan na uviđaj iako su to sva pravila nalagala, što samo dodatno podgreva sumnje i ukazuje da se na obali Dunava radilo nešto mimo pravila.

Tekija krije tajnu

A da je tako bilo, znaju i meštani Tekije, ribarsko-turističkog sela na obali Dunava. Da li se u ovom živopisnom mestašcu kriju odgovori na tajnu zvanu kamion hladnjača? Ili bar na deo tajne?

Priča koja sledi mogla bi da baci malo svetlosti na slučaj. Glavni akter te priče je jedan meštanin Tekije. Želi da ostane anoniman jer su, kako kaže, nezgodna vremena.

- Ja sam dunavski švercer - kaže nam. - Čamcem dovozim raznu robu iz Rumunije. Od toga živim. Bio je 20. mart 1999. godine, oko dva i petnaest po ponoći. Približavao sam se čamcem obali kada sam iznenada ugledao na putu svetlost farova. Posle nekoliko trenutaka video sam tri vozila: jedan džip, jedan luksuzni automobil i nešto belo veliko. Sve to se dešavalo na oko sedamnaest kilometara od Tekije, uzvodno, prema Golupcu.

Uplašio sam se jer sam prvo pomislio da je neka racija, da su došli da hapse švercere. Okrenuo sam čamac kako bi se što više udaljio od obale. U tom trenutku začuo sam strašan udarac u vodu i na površini Dunava ugledao ono veliko belo. Onda sam i jasno video hladnjaču u vodi...

Meštanin Tekije se potom glavom bez obzira udaljio sa tog mesta i što je dalje mogao izašao na obalu. Dugo o svemu ovome nikome nije smeo da priča. On i sada zazire, ali kaže da će kada za to dođe vreme sve ispričati tamo gde treba.

Žitelji Tekije koje srećemo ispred sportskog društva "Anđelković", Najdanove kafane i u centru sela ne žele detaljnije da govore o misteriji kamiona hladnjače. Što manje znaš, što manje vidiš, bolje za tebe, kažu kroz šalu, a u stvari misle ozbiljno.

- Svašta se pričalo i sad se priča, ali sve su to pretpostavke - kaže Živko Grujić iz sportskog društva. - Prvo smo mislili da su ti ljudi Srbi ubijeni negde u Bosni, u Hrvatskoj pa su Dunavom doplutali ovamo. Onda su nas ubeđivali da su to neki Kurdi. Ko zna...

Misterija "mercedesovog" kamiona hladnjače i dalje traje. Da je u pitanju neki zločin, u to nema sumnje. Mnogo šta ukazuje na ovakav zaključak. Ostaje nada da će počinioci biti otkriveni, žrtve identifikovane, ali i da će biti rasvetljeno ko je naredio i učestvovao u prikrivanju tragova.

To mora da se učini da se više ne bi ponovilo.

Hladnjača, ipak, sa Kosova

Najveću pažnju javnosti je izazvalo povezivanje leševa iz kamiona hladnjače sa događajima na Kosovu i Metohiji mesecima pre i za vreme NATO bombardovanja SRJ. Da "mercedesova" grdosija praktično potiče sa teritorije južne srpske pokrajine, potvrdio je svojim svedočenjem i kladovski ronilac Žika Đorđević.

Slično nam je rekao i okružni tužilac Negotina Miroslav Srzentić. On je potvrdio da je od Milana Stevanovića, šefa kriminalističke službe SUP-a Kladovo, čuo da je kamion hladnjača, sudeći po broju motora i šasije, registrovan u Prištini.