U jubilarnom, stotom broju "Timočke krimi revije", novine čiji je vlasnik i urednik Dragan Vitomirović iz Zaječara, pojavila se priča o kamionu punom leševa. Ta revija izlazi svakog prvog i petnaestog u mesecu, a prodaje se širom Timočke krajine. Priča je, doduše, objavljena delimično i septembra 1999. godine. Nepotpuna, jer je to bilo "vremja ono", odnosno strahovlada Slobodana Miloševića. Da je kojim slučajem Vitomirović tada izneo ono što je saznao, zna se šta bi mu se dogodilo.

Dragan Vitomirović je prvi obelodanio strašnu misteriju

- Da - potvrđuje Dragan Vitomirović - ja sam u svojoj novini napisao samo onoliko koliko se u to vreme moglo. Između ostalog i zbog toga što niko od očevidaca ili ljudi obaveštenih po službenoj dužnosti nije smeo javno da se oglasi. Jedan samo mi je tu strašnu istinu kazao kao prijatelj. Tek toliko da znam, ali da o tome ćutim. Nije više tajna ko je taj čovek. Miroslav Srzentić, okružni javni tužilac u Negotinu. U vreme o kojem pričam bio je zamenik.

Državna tajna

Dragan Vitomirović je svoj radni vek završio kao policajac. Tačnije, kao pripadnik SDB-a.

- E - kaže - kad sam se oprostio od SDB-a, raskrstio sam i sa Slobodanom Miloševićem i prihvatio sam se pera. Kao penzioner sam počeo da pišem za "Borbu", potom "Našu borbu", onda za "Blic", "Glas" i "Danas".

Pre sedam godina se pojavio i prvi broj njegovih privatnih novina. U početku je "Timočku krimi reviju" štampao jednom mesečno, a kasnije petnaestodnevno. Pisao je i putovao po Timočkoj krajini.

- U proleće 1999. godine sam svratio i u kancelariju Miroslava Srzentića, tadašnjeg zamenika okružnog javnog tužioca u Negotinu. I on mi je u poverenju rekao...

Iako na značajnom mestu u pravosuđu, Srzentić nije bio čovek Slobodana Miloševića. Ogorčen je bio na politiku koju vodi i to nije krio pred ljudima u koje je imao poverenje. Imao je i u Vitomirovića i kazao mu je da je "nedavno kod Tekije otkrivena hladnjača puna ljudskih leševa, najverovatnije da je reč o poubijanim Šiptarima na Kosovu"... Bilo je to sredinom ili krajem aprila 1999. godine. Rat na Kosovu je besneo, NATO je bombama razorio Srbiju. Zemlja je bila u strahu.

Vitomirović je u svom novom, novinarskom poslu uporan i znatiželjan. Otputovao je u Tekiju i od nekolicine meštana očevidaca saznao da je iz Dunava zaista izvučena hladnjača sa leševima. Ali, niko od tih svedoka nije želeo da se po imenu predstavi. Ostali, koji su po službenoj dužnosti to znali, nisu, čak, hteli da bilo šta kažu. Hladnjača je proglašena - državnom tajnom.

Odbijena molba

Ronilac Živojin Đorđević je ispričao i ovo:

- Ja sam molio Časlava Golubovića, načelnika borskog MUP-a, da mi ustupi kosovsku hladnjaču iz koje su leševi pretovareni u beogradsku. Odbio je to iako sam ga ubeđivao da ću je prepraviti tako da je niko ne prepozna. Posle sam zamolio da mi makar da samo frigo uređaj. Odbio je i to. A šteta. Hladnjača je bila maltene nova.

Golubović ćuti

Doskorašnji načelnik borskog MUP-a pukovnik Časlav Golubović je odbio da razgovara sa novinarima na temu o hladnjači sa leševima. On je, inače, godinama bio domaćin Slobodanu Miloševiću u policijskoj vili na Crnom vrhu, a posle 5. oktobra novinari su uzalud sa njim pokušavali da stupe u vezu.