Jedan od naših najistaknutijih fudbalskih trenera je Milan Živadinović Živa (56). Malo ko ima tako bogatu sportsku biografiju: Igrao je fudbal u "Crvenoj zvezdi", "Rijeci", "Vardaru", "Slobodi" iz Titovog Užica, kao igrač i trener dva puta se vraćao u "Zvezdu" i "Budućnost", a trenirao je i "Novi Sad", "Sutjesku", "Rad", OFK "Beograd". Na tridesetak utakmica je vodio mladu olimpijsku i mediteransku reprezentaciju Jugoslavije, a kao trener i selektor A tima jedan je od retkih koji nije doživeo poraz...

Uspešan na klupi: Živadinović sa pomoćnicima Petrovićem, Rašovićem i dr Stojakovićem

Radio je u pet zemalja a najveće počasti je doživeo u Iraku, kada mu je na stadionu 50.000 navijača skandiralo "Milane, mi te volimo". Sin Sadama Huseina, Odai toliko je bio impresioniran Živom, da mu je dao državni avion samo da ode u Beograd i kupi kompletnu našu štampu, koje se zaželeo za osam meseci provedenih u Iraku. Ušao je u knjigu "100 poznatih ličnosti Crne Gore", a lično ga je Milo Đukanović molio da dođe u Podgoricu i izvuče "Budućnost" sa sa dna tabele i on je uspeo da ih spase ispadanja iz Prve lige...

Bez dlake na jeziku

Živa je poznat kao čovek koji govori bez dlake na jeziku. Napominje da odgovara moralno i materijalno za svaku svoju reč:

- Oduvek sam znao da u srpskom mentalitetu ništa tako ne izaziva ljubomoru, mržnju i zavist kao uspeh. Tako sam posle četiri godine rada sa svim našim reprezentativnim selekcijama prihvatio da vodim i najbolji tim. Bio sam svestan da jedino mogu da opstanem ako u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000. godine budemo prvi u grupi. Imao sam generaciju igrača sa kojom sam počeo da radim u mladim selekcijama dok su oni imali po sedamnaest godina, počev od Mijatovića, Savićevića, Stojkovića, pa do Đorovića, Kovačevića, Jokanovića, Miloševića... U dubini duše, međutim, strahovao sam od vladajuće birokratije iz Fudbalskog saveza Jugoslavije, kojoj nije bilo interesantno da li imaš uspeha ili si neuspešan, već im je samo važno da li si poslušan ili ne. To podrazumeva da stalno moraš da budeš na oprezu, jer oni prate svaki tvoj korak, donose ti listu po kojoj ćeš raditi... Shvatio sam da ne mogu tako da se ponašam jer nisam takav čovek. Imao sam autoritet nad tim iskusnim igračima koje znam odmalena. Tako sam na prijateljskoj utakmici protiv svetskog prvaka Brazila pružio šansu mladim igračima Žiliću, Lazetiću, Šarcu, Grozdiću, Pjanoviću...

Ta kombinacija je uspela jer je reprezentacija Jugolavije pred 100.000 gledalaca izborila nerešen rezultat 1:1 i oduševila svetsku fudbalsku javnost.

- Već tada je birokratija FSJ, na čelu sa svemoćnim Miljanom Miljanićem Čičom i Brankom Batom Bulatovićem bila začuđena mojom hrabrošću. Videli su da ću kao neposlušnik biti za njih tvrd orah. Tako su u toku samih kvalifikacija pojedinci, koji su želeli moje mesto, preko novinanarskih poslušnika, proturali lažne kritike na moj račun, koje su bile bez osnova. Oformio sam stnadardan tim, među igračima u reprezentaciji je vladao fantastičan odnos, ali ne na bazi udvaranja, podrepaškog ponašanja, već uz drugarstvo i rad. Tako smo posle utakmica sa Republikom Irskom, Maltom... bili ubedljivo prvi u našoj kvalifikacionoj grupi, a nacija je ushićeno slavila odlazak na Evropsko prvenstvo u Francusku i Belgiju...

Poziv princa Fejsala

Živa priča kako je tada bio nezadovoljan malim primanjima i da je svima u FSJ rekao da će, ako budu prvi u grupi, otići i prepustiti drugome mesto selektora. Niko nije imao ništa protiv, a on je nakon šest godina provedenih u kući fudbala na Terazijama otišao na zasluženi odmor. Objašnjava da se posle njegovih uspešnih rezultata birokratija u FSJ osećala odbačenom, jer nije mogla da interveniše na bilo kojoj primitivnoj osnovi - zavadi, pa vladaj.

- Na poziv princa Fejsala - nastavlja Živa priču - otišao sam na razgovor u Rijad sa velikim klubom "Al Naser", u kome su radila najveća svetska trenerska imena Zagalo, Santana, Anri Mišel, Fernandez, Ferenc Puškaš... a temelj im je napravio veliki stručnjak Ljubiša Bročić. Moćnici u FSJ, kojima sam već poprilično smetao, brže-bolje su iskoristili moj godišnji odmor. Preko svojih plaćenih poslušnika u štampi objavili kako sam "bez njihovog znanja potpisao ugovor u Rijadu"! To je bila ortodoksna laž, jer svako ima pravo da koristi svoj odmor gde želi. Oni su me javno ispljuvali na jedan najružniji, najprljaviji i najvulgarniji način, nazivali me svakojakim imenima poput "državnog neprijatelja i izdajnika svih zaljubljenika fudbala"... Tada, pre dve i po godine, smenjen sam telefonom, bez ikakvog objašnjenja! Niko od tih licemera nije smogao snage da razgovara sa mnom, jer je učinjen presedan u fudbalskom, ali i bilo kom sportu: dobio sam otkaz iako nisam imao u šest utakmica nijedan poraz, uz izvanredne rezultate! Niko iz FSJ nije imao hrabrosti da mi otvoreno u oči kaže pravu istinu: da sam im smetao i da sam morao da odem zato što nisam poltron, ne želim da radim po njihovim notama i nerealnim naređenjima.

Umesto Živadinovića uzeli su jedno veliko svetsko ime Vujadina Boškova.

- Znao sam u koju močvaru punu krokodila upada, iako i on sam toga nije bio svestan. Godinama je Boškov radio u inostranstvu gde su odnosi kudikamo čistiji i gde, ako imaš rezultate, dobijaš jedan pravi, vrhunski tretman i poštovanje poslodavca. A ne kao kod nas gde i pored evidentnih rezultata birokratski moćnici samo gledaju da ti podmetnu nogu i da te sapletu. To više nije bila ona homogena ekipa i znamo kako smo prošli na Evropskom prvenstvu, uz onaj katastrofalan poraz od Holandije (1:6)...

"Želeli su da me potpuno unište"

Sa klubom "Al Naser", na Svetskom prvenstvu u Brazilu, osvaja šesto mesto pored vrhunskih timova "Reala" iz Madrida, "Korintijansa"... Živa kaže da ga niko iz FSJ više nije pozvao i nastavlja:

- Želeli su u FSJ da me potpuno unište, da nigde više ne mogu da nađem posao, i da nestanem iz sveta fudbala. To je odraz njihove plitkoumne psihologije života. Jer njih interesuje samo vlastiti interes i sopstveni profit. Rezultati reprezentacije su u drugom planu! Trpeo sam sva ta omalovažavanja, da bi se čaša žuči prelila posle svega što se dešavalo poslednjih meseci u jugoslovenskom fudbalu, i zato sam rešio da progovorim. Kao čovek koji je već četiri decenije u fudbalu, ne mogu mirno da sa strane gledam kako naš fudbal propada. Birokratija FSJ, na čelu sa Miljanićem i Bulatovićem, i celom njihovom jagnjećom brigadom (gde je najvažnije koliko se jagnjećeg pečenja pojede, a ne koliko vrediš), uništava naš fudbal i spušta ga na najniže moguće grane. Sve je kulminiralo porazom u Beogradu protiv Rusuje (0:1), kada mi ponovo primitivci i politički kameleoni iz FSJ nisu dali mira. Preko nekih svojih vazala u medijima, pravim čankolizima, čak su pokušali mene i Vujadina Boškova da uvuku i upletu u njihove mutne radnje, da smo i mi "krivi za taj neuspeh reprezentacije?!" To je toliko smešno i apsurdno, jer oni opet hoće u ovoj situaciji da za sve što je loše okrive samo jednog čoveka, a to je sada Milovan Đorić.

Da li je on kriv ili ne, pokazaće analize.

- Međutim, Đorić nije bitan. On je danas imaginarna pojava. Tragično je i smešno da oni koji su ga postavili na to mesto sada bacaju kamenje na njega! Samo da bi sprali prljavštinu sa sebe, pa sada ponavljaju stare nekorektne i beskrupulozne poteze: prave izmišljene ankete za smenjivanje selektora, najavljuju njihove kandidate za mesto trenera, i žele da se u narodu priča kako je najbitnije naći novog čoveka... Misle kako će sve biti med i mleko i da će ponovo, po ko zna koji put, oni opet ostati na sceni. Ta priča, međutim, više ne pije vodu. Narod je konačno uvideo, nadam se i nova vlast, da je čelnicima FSJ najbitnije da ostanu na svojim funkcijama, da ne budu kontrolisani, da nikome ne polažu račune, da rade šta im je volja, da troše društvene pare... Sve ovo govorim kao veliki zaljubljenik fudbala i jedan od najiskusnijih i najproduktivnijih trenera. Ne treba zaboraviti i izgubiti iz vida kako je ta birokratija, koja već decenijama vlada fudbalskom organizacijom, mnoge naše veličine oterala. Tako su vrhunski asovi i stručnjaci poput Rajka Mitića, Stjepana Bobeka, Miloša Milutinovića, Branka Stankovića, Ljubiše Spajića, Todora Veselinovića... platili ceh: nisu mogli da opstanu u našem fudbalu iako su od sveg srca želeli da rade. Samo zato što nisu pristali da budu mirni poslušnici birokratije na vlasti. To nema nigde na svetu!

Tumbaković i Muslin

Živa kaže da ima ljudi koji bi u ovoj situaciji izvukli naš fudbal iz krize poput Velibora Vasovića, za koga kaže da su istomišljenici, koji bi mnogo pomogao svojim autoritetom, iskustvom i ljubavi prame našem fudbalu. Napominje kako se sad prave igrarije sa Dušanom Bajevićem. Naš sagovornik ceni Bajevića kao čoveka i stručnjaka, ali smatra da posao selektora treba da se poveri stručnjaku iz naše zemlje. Tu pre svega izdvaja svoga bivšeg saradnika i trenera Ljubišu Tumbakovića, poštenog čoveka i pravog trenera za ovakav delikatan zahvat. Imamo minimalne šanse za baraž kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Japanu. Smatra da bi se sledeće godine narod obradovao učešću na svetskom prvenstvu, kada bi se uz Tumbakovića priključili u jednom kvalitetom i poštenom timskom radu sa A timom i Slavoljub Muslin, Ratko Dostanić, Bekvalac...

- Vidimo kakva nam je Prva liga. Sve propada! Tribine su prazne, a ljudi ne žele da dolaze na stadione i gledaju nameštene utakmice. Klubovi prodaju talentovane klince od petnaet, šesnaest godina jer nemaju od čega da žive. Isto tako, sjajni treneri su mizerno plaćeni, pa zbog gole egzistencije prihvataju i te mrvice što im se serviraju. Krajnje je vreme da Ministarstvo za sport napravi jedan radikalan rez, da pod hitno suspenduje sve funkcionere u FSJ (naravno, na čelu sa Miljanićem i Bulatovićem), da ih odmah sklone sa tih pozicija. A potrebno je i da se eliminišu njihovi pojedinci iz Fudbalskog saveza Srbije.

Treba da dođu novi ljudi, bez mrlje u karijeri, kojima je najsvetliji opšti cilj - reprezentacija Jugoslavije i njeni rezultati, da se pokuša i ono nemoguće za svetsko prvenstvo i da naš fudbal konačno krene stazom prosperiteta.

- Previše je penzionera u FSJ - kaže Živa - kojima je najvažnije da podignu svoje devizne i dinarske dnevnice, a ne da li da urade nešto valjano i kako treba. Sada bi svi da operu ruke, a narod ne zna da selektora reprezentacije bira Stručni odbor, ali na predlog svemogućih, svemoćnih i nesalomivih Čiče i Bate! Ako ostane sve po starom i ako se ne promene ljudi u FSJ, ništa od kvalifikacija i uspeha. Što je najgore, desiće se ono što ne želi niko ko želi dobro našem fudbalu: dogodiće se mađarizacija jugoslovenskog fudbala. To znači da ćemo tonuti sve dublje i dublje, klecati i doživljavati poraze i dvadesetak godina čekati neke nove generacije za povratak u vrh svetskog fudbala. Nadam se da se ovo neće dogoditi i da neće sve ovo ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Na kraju razgovora Milan Živadinović kaže da za njega u svetu uvek ima posla, njegov menadžer radi, i da se nikada ne bi vratio na Terazije dok se mulj ne raščisti, i dodaje:

- Kao junior igrao sam za reprezentaciju Srbije na prvom republičkom takmičenju SFRJ u Ohridu. U finalu smo porazili selekciju Hrvatske. Nadam se da će uskoro i himna da se promeni i da nećemo biti jedina zemlja u svetu u kojoj dok se na stadionu svira nacionalna himna, publika sedi, zviždi, negoduje, a igrači žvaću iz inata ili piju vodu iz plastične boce! Kruna moje karijere i velika počast bila bi za mene da budem izabran za trenera i selektora fudbalske reprezentacije Srbije. Iskreno se nadam da će mi se ta želja ispuniti, ako Bog da!

"Nije me postavio JUL"

Milan Živadinović želi da objasni javnosti neke dezinformacije oko njegovog nekadašnjeg članstva u Jugoslovenskoj levici:

- U Fudbalskom savezu Jugoslavije su pokušali da puste najgore dezinformacije kako je mene za selektora postavio JUL, što apsolutno nije tačno! Dok sam bio član JUL-a, nisam se mešao u sferu politike, već isključivo u sport. Smatrao sam da ću konačno dobiti šansu da se borim protiv tako loših ljudi kao što su čelnici FSJ. Nažalost, oni su bili lukavi i mudri. Znali su da prostru crvene tepihe ispred Mirka Marjanovića i Ljubiše Ristića, jer im je to odgovaralo. Sve do 5. oktobra prošle godine u 15.00 časova oni su bili za vladajuće stranke SPS i JUL. Kad se oko 17.00 časova desio narod, ljudi iz FSJ postaju golubovi preletači i pravi kameleoni. Već od sutradan su bili "najveći" DOS- ovci! Mislim da danas ova priča o prevrtačima neće proći kod novih ljudi na vlasti, što dokazuju reči Vladana Batića, koji je nedavno rekao da FSJ treba očistiti od nekvaliteta i ponovio mnoge ove moje reči. Bio sam član Sportske komisije JUL-a, ali samo do pre tri godine. Doveo sam osam selektora koji su želeli da se u partiji bore za pravdu u našem sportu. Na našu nesreću, nismo imali zeleno svetlo u partiji. Jedino nam je Slobodan Čerović dao podršku, ali ni on nije mogao da se bori protiv birokratskih snaga u JUL-u, na čelu sa Ljubišom Ristićem. Oni su naš rad negirali jer su bili u sprezi sa funkcionerima FSJ. Zato sam i otišao iz JUL-a jer sam video da je u toj stranci mnogo ljudi iz sveta biznisa, koji su tu bili samo zbog love i ličnog interesa, a ne zbog Mire Marković. Zato želim da javnost zna da u poslednje tri godine nemam nikakve veze ni sa jednom političkom strankom.