Samo oni koji nisu pažljivo analizirali šta je ovih dana izjavljivao srpski premijer Zoran Đinđić iznenadili su se vešću da Slobodan Milošević putuje u Hag.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

- Ako Savezni ustavni sud poništi Uredbu o saradnji sa Tribunalom, primenićemo statut tog suda i druge međunarodne i naše pravne akte koji nam daju za pravo da Miloševića isporučimo.

Trenutak istine: dr Mira Marković u trenutku kada je saznala za izručenje

Tako se i desilo. Ustavni sud, u veoma krnjem sastavu, od osmoro prisutno četvoro, "odložio je primenu uredbe dok je ne razmotri", a na to je Vlada Srbije reagovala munjevito. U četvrtak po podne, na Vidovdan, sazvana je sednica sa jednom jedinom tačkom - pravni osnov za saradnju sa međunarodnom zajednicom i ispunjenje naloga o ekstradiciji Miloševića iz centralnog zatvora u Ševeningen.

Još dok je trajalo glasanje (od prisutnih šesnaest ministara, osim Obrena Joksimovića, ministra zdravlja, svi su glasali "za") štampan je glasnik broj 37 Republike Srbije u kojem je objavljena ova, za mnoge sudbonosna odluka. Pribavljeno je još osam potpisa odsutnih saveznih ministra iz DOS-a, tako da je obezbeđen "kvorum"! Istovremeno su najpoverljiviji ljudi iz ekipe ministra Dušana Mihajlovića započeli akciju pod tajnim nazivom "Odmor". Iz zatvora Okružnog suda u Beogradu Milošević je u zatamnjenom "krajsleru" odveden na batajnički aerodrom. Odatle, "andonovom", koji je poleteo u 18.15 u Tuzlu, u bazu Sfora.

Nije valjda, nije moguće

Koordiniranom akcijom koju su lično kontrolisali i dogovarali srpski premijer Đinđić i američki sekretar za spoljne poslove Kolin Pauel - istovremeno su uhapšeni i Milan Martić, nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine, Mile Mrkšić, general, i Miroslav Radić, komandant odeljenja vojne policije iz vremena vukovarske bitke.

Zbog mogućih komplikacija akcija je u Beogradu bila veoma konspirativna. Čak ni upravnik zatvora Dragiša Blanuša nije znao gde odvode njegovog najpoznatijeg zatvorenika. A ni sam Milošević nije očekivao ovakav rasplet. Procurila je priča od onih direktno umešanih u celu radnju da je Milošević gotovo zanemeo od čuda.

- Nije valjda, nije moguće - izustio je nekoliko puta, a ljudi u obezbeđenju su mrkim ćutanjem slegali ramenima.

Niko od fotoreportera i novinara koji su predosetili razvoj događaja nije uspeo da snimi ili pribeleži trenutak odvođenja. "Odmor" je sproveden munjevito i bez pompe. Za nauk je planerima akcije bilo ono prvoaprilsko, gotovo farsično, hapšenje istog čoveka, čemu se svet bukvalno smejao.

Tako je tačno dvanaest godina posle onog Vidovdana 1989. godine kada je Milošević gotovo milionskoj masi naroda na Gazimestanu obećao "nebeski tretman", na isti dan, praznik svetog Vida, ironijom sudbine, doživeo da preleti nebom pola Evrope i sleti u holandsku vojnu bazu Valkenburg nešto oko ponoći. Opet zbog mera obezbeđenja radoznali novinari mogli su samo da kroz tamu razluče huk helikoptera i usnime njegovo prilično hitro sletanje u dvorište zatvora u Ševeningenu. Tako je čovek koji je bio prvi na spisku zabrane ulaska u zemlje Evropske unije, bez pasoša i vize - stigao u Hag gde su ga mnogi "već videli" odavno. Optužnica koju je tužilaštvo Tribunala podiglo protiv njega još 24. maja 1999. godine sadrži 74 gusto kucane stranice i tereti ga za ratne zločine na Kosovu, etničko čišćenje, raseljavanje i likvidacije, ali u naredbodavnom smislu. Nije optužen za genocid, pa se stručnjaci slažu da će sudski proces biti dug i "rovovski" gde ga prezumpcija nevinosti dovodi u sasvim dobar položaj, a tužilački tim, predvođen Karlom del Ponte, moraće da sve navode dokaže. Dosadašnje medijsko prepucavanje preneće se u sudnicu gde će timovi pravnika češljati stavku po stavku optužnice, a zna se da će defilovati i gomila svedoka.

Budućnost zemlje

U zemlji, prvo zatečeni, oglasili su se mnogi u prvim satima ovog događaja. Predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica je veoma oštro osudio ovakav "ishitren potez" analizirajući situaciju izazvanu ovim postupkom - veoma zabrinjavajućom. Lideri SNP-a, koalicioni partneri DOS-a, takođe su ovaj akt ekstradicije osudili, a pridružili su im se i ljudi iz SPS-a, SRS-a i Stranske srpskog jedinstva.

Sve u svemu, tri grupe mišljenja su se iskristalisale. Prvi su protiv izručenja jer je "Milošević - heroj", a sud NATO-a tim postupkom pere krivicu sa pravih krivaca koji su nas bombardovali. Takvi su na Trgu Republike već organizovali prvi protest, a sa ovakvim manifestacijama će sigurno nastaviti.

Drugi su za suđenje Miloševiću, ali u Beogradu, smatrajući da će izručenjem Jugoslavija poništiti svoj suverenitet i da mu srpski narod treba da sudi a ne tamo neki stranci.

I treći ugao je onaj koji predvodi premijer Đinđić - da zbog "njega ne treba dovesti budućnost ove zemlje i dece u pitanje jer bi time ponovo bili izolovani i kažnjeni".

Da li će "zemljotres" posle ovog događaja uzdrmati temelje Jugoslavije - ostaje da se vidi sledećih dana. Jer mnogi smatraju da je Milošević bio i ostao kamen spoticanja između političkih partija posle petooktobarskih događaja i da će se na ovom primeru "vežbati budućnost ove države". Nema analitičara koji bi se ovih dana usudio da politički prognozira u kojem pravcu će teći dalji odnosi.

Svet je, na ovu udarnu vest, reagovao, uglavnom pozdravljajući ovu odluku srpske Vlade, osim Rusa kojima se nije dopao rasplet. I Buš i Kofi Anan su "oduševljeni razvojem i spremnošću Srbije da se demokratizuje a izručenje je za to dokaz"...

U danu kada je Milošević već odseo u "medicinskom bloku" ševeningenskog zatvora, u Briselu je započela Donatorska konferencija od koje srpska Vlada očekuje veliku pomoć merenu stotinama miliona dolara. Ulog za dobar početak konferencije izgleda da je bio sam Milošević.

On će, posle medicinskog pregleda za nekoliko dana izaći pred sudsko veće i po pitanju optužnice odgovoriće "kriv sam" ili "nisam kriv".

Oni koji ga poznaju uvereni su da može da izusti samo ovo drugo.

Naravno, ima i onih koji smatraju da će se Milošević braniti ćutanjem jer je ionako više puta izjavio da ne "priznaje tad sud". Posle njegovog izjašnjenja tužioci će odbrani morati da predaju kopije celog optužnog dosijea da bi odbrana mogla da se pripremi.

Sve u svemu, već se sada zna da će bivši jugoslovenski predsednik imati veoma poseban tretman i u zatvoru i u sudnici i u medijima i da će još dugo oči svetske javnosti biti uprte u njega.