Uređuje pukovnik profesor dr Vojkan Stanić

Seboroični dermatitis

• Imam crvenilo i perutanje kože lica naročito oko nosa, obrva i po obodu kose. Tegobe su nekada izraženije, a nekada blaže, međutim, ne znam koji je uzrok. To me svrbi i osećam nervozu, a student sam i neprijatno mi je u društvu. Kako da se ovoga oslobodim?
(O. G., Zemun)

Prema navedenim tegobama najverovatnije je da je kod vas reč o seboroičnom dermatitisu.

Ovaj poremećaj (teško je govoriti o bolesti u klasičnom smislu) prilično je čest, od 3-5 i više od 10 odsto populacije. Na njegov nastanak utiču genetski (nasleđe), hormonski (češći je kod muškaraca), neurogeni (razne bolesti, stres), imunološki i drugi faktori. Uticaj parazita i gljivica koji se mogu naći na ovako izmenjenoj koži nije sasvim jasan niti opšte prihvaćen, mada se gotovo sva savremena terapija ovih stanja zasniva upravo na lekovima koji deluju inhibitorno na ove organizme.

Klinička prezentacija seboroičnog dermatitisa odgovara opisu koji ste dali (izgled, promena, distribucija, periodičnost...). Naravno, promene mogu biti jače ali i slabije, kada govorimo o blagoj ili teškoj formi. Dijagnozu postavlja, obavezno, specijalista dermatolog. Potrebno je napraviti razliku prema, na primer gljivičnoj infekciji, nekim oblicima ekcema...

Lečenje traje godinama sa povremenim pogoršanjima. Neophodno je negovati kožu. Ovo podrazumeva život bez stresa (?!), uravnoteženu ishranu bez ekscesa u smislu uzimanja mnogo slatkiša, alkohola, jakih začina... Lekovi koji se najčešće koriste su: preparati ketokonazola, selenijum sulfida i cink piritiona u vidu šampona, zatim terbinafina jedan odsto solucija, ketokonazol dva odsto crem. Treba izbegavati sve preparate na bazi alkohola. Često se daju i lokalni kortikosteroidi (HY drocortison, memotason fuorate) u kraćem vremenu, ali sa njima treba biti oprezan i ne koristiti ih bez saveta lekara.

U težim slučajevima (uvek pod kontrolom dermatologa) može se pokušati lečenje sistemskim davanjem ketokonazola ili itrakonazola, steroida i/ili retinoida.

Pukovnik prim. mr sc. med. Radoš Zečević, dermatovenerolog

Socijalna fobija

• Nisam stidljiv, ali se prilikom i najbezazlenijih susreta sa devojkama neprirodno zacrvenim u licu, a crvenilo se ne gubi satima posle toga. Osećam se veoma neprijatno zbog toga.
(D. G., Grdelica)

Iz čitaočevog pisma može se zaključiti da je kod njega reč od socijalnoj fobiji. Kod osoba sa tom fobijom je prisutan strah od određenih socijalnih situacija. Obično su to situacije u kojima se osoba boji da će biti povređena, zbunjena ili osramoćena. Takve osobe, kao i naš čitalac, imaju strah kada su u kontaktu sa osobama suprotnog pola, kada imaju javni nastup, kada govore pred velikom grupom ljudi, prilikom vožnje u gradskom saobraćaju ili drugim sličnim situacijama.

Pri izlaganju navedenim situacijama ili pri pomisli na njih, strah dobija u intenzitetu i tada dolazi do pojačanog rada autonomnog nervnog sistema, koji se ispoljava kroz ubrzani rad srca, otežano disanje, drhtanje, crvenilo u licu.

Pošto osobe izbegavaju situacije u kojima doživljavaju strah, one su profesionalno i lično hendikepirane.

Na pojavu socijalne fobije utiču određeni biološki, psihološki i socijalni činioci. Navedeni faktori se moraju uzeti u obzir u terapijskom pristupu jer osobe od socijalne fobije se leče određenim lekovima i psihoterapijom.

Zato čitaocu preporučujemo da se za pomoć obrati nadležnom psihijatru, a može da se javi i Kabinetu za psihijatriju za građanska lica VMA, koji radi svakog ponedeljka i srede od 15.30 časova.

Pukovnik prof. dr sc. med. Miloje Preradović, neuropsihijatar

Bakterije u mokraći

• Već više godina imam bakterije u mokraći. Lekar mi je davao antibiotike, ali i posle uzimanja preparata stanje se nije popravilo. Šta da preduzmem u daljem lečenju?
(B. J., Beograd)

Prisustvo bakterije u mokraći se naziva bakteriurija. Ponekad ovo stanje nije praćeno nikakvim tegobama, a češće se infekcije mokraćnog trakta kao što su učestalo mokrenje, bol pri mokrenju, mutna ili crvenkasto prebojena mokraća, bol u slabinama, povišena telesna temperatura...

Asimptomatska bakteriurija je stanje koje se otklanja samo kod nekih grupa bolesnika kao što su deca, trudnice, bolesnici sa šećernom bolešću i bolesnici sa oslabljenim imunitetom. Kod drugih pacijenata primena antibiotika nije nužna već se savetuje veći dnevni unos tečnosti i češća kontrola mokraće.

Infekcije mokraćnog trakta su inače najčešće infekcije kod ljudi. Prouzrokovane su bakterijama, ali se povremeno kao uzročnici javljaju gljivice i virusi. Sklonije su im žene, oboleli od šećerne bolesti, bolesnici sa oslabljenim imunitetom, bolesnici sa uvećanom prostatom, kamencima u mokraćnom traktu, neurogenom bešikom i trudnice. Neke žene su iz još nerazjašnjenih razloga (hormonski, metabolički, genetski), posebno sklone ovim infekcijama.

Kod bolesnika koji često pate od infekcije mokraćnog trakta neophodno je ispitivanje kod nefrologa. Cilj je da se identifikuju potencijalni anatomsko- funkcionalni razlozi koji podržavaju nastavak infekcija. Ukoliko ne postoje, kod tih bolesnika se mogu primeniti različiti terapijski modaliteti u koje spadaju dugoročno profilaktično uzimanje malih doza antibiotika ili uroantiseptika, vakcine protiv infekcija, primena vaginaleta laktobacilusa, primena profilaktičkih doza antibiotika neposredno pre ili posle seksualnog akta kod žena i drugo.

Sve ove terapijske mere propisuje isključivo lekar specijalista. S tim u vezi Vam savetujem da se javite na ispitivanje i lečenje kod Vašeg nefrologa.

Pukovnik doc. dr sc. med. Rajko Hrvačević, nefrolog

Vratna spondiloza

• Povremeno, pri naglom okretanju glave, imam vrtoglavicu i mrak pred očima. Kontrolisala sam krvni pritisak i krvnu sliku i sve je bilo u granicama normale. Jedino patim od okoštavanja kičme. Koji su potrebni dodatni pregledi da bih znala kako da se lečim?
(V.R., Valjevo)

Vratna spondiloza predstavlja hroničnu, progresivnu degeneraciju vratnih pršljenova, posebno međupršljenskih diskova, koji pritiskaju kičmenu moždinu, korenove nerava kao i krvne sudove što kroz njih prolaze. Kako pri okretu i savijanju glave degenerativni pršljeni maksimalno pritiskaju krvne sudove koji ishranjuju poglavinu i mali mozak, privremeno dolazi do smanjenog protoka, čak i do prestanka protoka krvi. Navedeno stanje dovodi do osećaja omaglice, nesvestice, često i bola u poglavini sa osećajem žarenja potiljačnog dela glave. Pri vraćanju glave u normalan položaj tegobe ubrzo prestaju.

Simptomi koje Vi imate su karakteristika srednjeg i starijeg doba, a posledica su višegodišnjeg nepravilnog držanja glave (profesionalno) kao i naslednog faktora. Ne često javljaju se i u mladosti. Tada predstavljaju posledicu urođene deformacije vratne kičme i baze lobanje i trajnog su karaktera.

Dopunski pregledi koji potvrđuju navedeno stanje su prvenstveno rendgenski pregledi vratne kičme i doplerski pregled krvnih sudova vrata. U prvom pregledu se potvrđuju degenerativne promene vratne kičme sa posebnim osvrtom na međupršljenske odnose, a u drugom se pokazuje građa krvnih sudova vrata, kao i količina protoka krvi, posebno pri savijanju i otklonu glave.

U slučaju potvrde degenerativnih promena vratne kičme lečenje se postiže nesteroidnim antireumaticima (diklofen, brufen), miorelaksantima (bensedin) i fizikalnim terapijama. Poboljšanje protoka krvi u vratnom delu dodatno podstičemo hemoreološkim sredstvima (trental). U nekom slučaju lečenje može biti dugotrajno i manje uspešno navedenim sredstvima te se vratna kičma mora imobilisati nekim od okovratnika koje predloži fizijatar. Operativno lečenje se preduzima u slučajevima kada su degenerativne promene tako izražene da pritiskaju i kičmenu moždinu i korenove živaca, što dovodi do bola i slabosti u rukama kao i do otežanog hoda. Tada je neophodno upotpuniti pregled magnetnom rezonancom ili skenerom vratne kičme.

Bolesnici sa vratnom spondilozom su veoma osetljivi na povrede, jer im je pokretljivost vrata i glave ograničena. Dugotrajni dobri efekti se postižu upražnjavanjem plivanja i gimnastičkim vežbama uz kontrolu i stručni nadzor. Posebnu pažnju treba pokloniti vrsti postelje i uzglavlja koje treba prilagoditi tako da se pri spavanju maksimalno rastereti vratna muskulatura.

Docent dr sc. med.
Mirjana Tomović

Miokarditis i virus koksaki

• Prošlog proleća imala sam oko dva meseca blago povišenu temperaturu. Pregledom krvi utvrđeno je da imam virus koksaki. Čula sam da je taj virus opasan za srce, mada mi je kardiolog rekao da mi je srce zdravo. Da li je potrebno lečenje i kakvo?
(B. K., Šabac)

Miokarditis je oboljenje koje se karakteriše postojanjem zapaljenja u srčanom mišiću. Zapaljenje izaziva infektivni agens, a to mogu biti virusi, koji su najčešći uzročnik, zatim bakterije, rikecije, gljivice i paraziti.

U zemljama Evrope i Amerike najčešći uzročnik je virus koksaki iz grupe B, koji pripada grupi enterovirusa. Zapaljenje zahvata sve strukture u srčanom mišiću, dakle mišićne ćelije, intersticijum, krvne sudove, ostale vezivne elemente i perikard.

Upala srčanog mišića se može desiti u sklopu raznih infektivnih stanja u organizmu, ali o miokarditisu suštinski govorimo kada se zapaljenje dešava primarno u srčanom mišiću, i to nazivamo primarnim miokarditisom. Oštećenje srčanog mišića može biti posledica direktnog delovanja agensa na tkivo, ali je suštinski oštećenje miokarda najčešće posledica poremećenog imuniteta i imunoloških događanja u samom srčanom mišiću.

Kod osoba perzistentnim zapaljenjem srčanog mišića progresivni tok bolesti je posledica autoimunog procesa.

Akutna faza bolesti traje kratko, može biti klinički nedovoljno ispoljena i nedefinisana, a u kasnoj fazi bolesti nastaje definitivno stanje, koje kod određenog broja osoba dovodi do znakova i simptoma srčane slabosti.

Kliničke manifestacije miokarditisa određuje stepen zahvaćenosti samog mišića zapaljenjem, a dijapazon bolesti se kreće od asimtopmatskog stanja, koja je posledica blage fokalne lezije mišića, pa do faze taške fulminantne srčane slabosti, srčanih aritmija i iznenadne smrti.

Bolest je praćena tipičnom kliničkom slikom, elektrokardiografskim promenama, ehokardiografijom i promenama koje se mogu dijagnostifikovati magnetnom rezonancom. Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu navedenih dijagnoznih procedura, a biopsija srčanog mišića omogućava definitivnu morfološku dijagnozu bolesti.

Lečenje je definisano težinom kliničke slike, i zasniva se na simptomatskoj terapiji pre svega ako postoje znaci i simptomi srčane slabosti kao i kontrola ozbiljnih aritmija.

Kod virusne forme bolesti koristi se imunosupresivna terapija, imunoglobulini, interferon kao jedini poznati antivirusni lek.

Ono što je za čitaoce bitno napomenuti jeste da prisustvo antitela na koksaki viruse u telu ne znači istovremeno postojanje bolesti to jest miokarditisa.

Docent dr sc. med. Dragan Tavčiovski, kardiolog

Hemoragične groznice

• Živim u okolini Podgorice. Pročitao sam u novinama da se na Kosovu pojavila zarazna bolest hemoragična groznica i da postoji opasnost da se prenese u Crnu Goru. Kako se zaštititi od tog oboljenja?
(P.S., Podgorica)

Čovek je od svog postanka vezan za prirodu. Od sredine proleća, tokom leta i do sredine jeseni naše aktivnosti u prirodi su najveće. U ovom periodu posebno su aktuelne bolesti čiji se uzročnici prenose ubodom krpelja. Zaraženi krpelji, pored uzročnika lajmske bolesti, mogu na čoveka preneti više uzročnika bolesti koje mogu poprimiti težak i dramatičan tok, a neke od njih imaju visoku smrtnost.

Posebno mesto zauzimaju hemoragične groznice. U južnoj Srbiji i u neposrednom našem okruženju, u Bosni i Hercegovini, Albaniji i drugim državama, javljaju se hemoragične groznice čiji se uzročnici prenose ubodom zaraženog krpelja. To je poznata krimska-kongo hemoragična groznica. U južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji se javilo nekoliko desetina obolelih sa nekoliko slučajeva umrlih.

Bolest obično počinje iznenada posle nastanka infekcije i inkubacije koja traje od tri do dvanaest dana, groznicom, malaksalošću i slabošću. Ovo su nespecifični simptomi, ali lekari na osnovu njihove pojave kod prethodno zdravih osoba u godišnjem dobu najveće aktivnosti u prirodi moraju obavezno posumnjati na hemoragičnu groznicu posebno kod osoba koje su po prirodi posla izložene ovoj infekciji, naročito kada za nastanak ovih simptoma nema drugih razloga. Najveći broj obolelih ima blagu bolest pa se većina od njih i ne javlja lekaru.

Međutim, manji broj inficiranih razvija težu ili tešku kliničku sliku bolesti koja zahteva brzu dijagnozu simptoma, opšte stanje bolesnika je teško, a javlja se krvarenje iz nosa, bolesnik počinje da povraća ili iskašljava krv, da krvari iz digestivnog ili urogenitalnog trakta. Pored toga javlja se krvarenje u koži u sluznicama i ono uopšte može biti različitog intenziteta. Naglo javljanje ovih simptoma i brza progresija bolesti mora navesti lekara na pomisao da je reč o hemoragičnoj groznici.

Teška forma bolesti ima visoku smrtnost jer je zapaljenjem zahvaćeno više organa i sistema.

Za lečenje od blagih formi obično je dovoljno mirovanje i simptomatska terapija. Za teže i teške forme ove bolesti veoma je važna rana dijagnoza i rano lečenje. Neophodno je da bolesnici budu na stalnom praćenju vitalnih parametara. Nema sigurnih podataka o značajnoj efikasnosti ribavirina, virazola.

Druga ne manje važna hemoragična groznica je takozvana mišja hemoragična groznica, koje takođe ima kod nas, a čiji se uzročnik virus prenosi putem disajnih puteva, inhalacijom aerosola (čestice prašine u kojima se nalazi virus), a virus je dospeo u spoljnu sredinu preko fecesa i urina inficiranih miševa. Infekcija, takođe, može nastati preko zagađenih prstiju kojima se inficiraju sluzince (oka, nosa, usta)

Inkubacija je kratka - nekoliko dana, ali može biti i do dva meseca, obično od dve do četiri nedelje.

Simptomi su nespecifični i veliki broj zaraženih nejčešće ima blagu formu bolesti i ispoljavaju se nespecifičnim simptomima i znacima. I opet lekari moraju da posumnjaju u ovu bolest, ako je bolesnik bio u svojim aktivnostima ili na radnom mestu izložen mogućoj infekciji.

Manji broj inficiranih ima težu ili tešku formu bolesti sa krvarenjima različitog intenziteta iz pojedinih organa. Ono što u ovom oboljenju dominira jeste da se rano ispoljava bubrežna insuficijencija, ali i promene na plućima pa su tako izdvojena dva sindroma sa bubrežnim i pulmonalnim sindromom. Međutim, radovi poslednjih godina ukazuju da je reč o sistematskoj bolesti u kojoj su svi organi pogođeni sa različitim stepenom zahvaćenosti, pa se kaže da je po sredi multisistematska virusna hemoragična bolest.

Lečenje od blagih formi je simptomatsko i preporučuje se mirovanje. Težim i teškim formama bolesti je neophodno kontinuirano praćenje toka bolesti, pravovremena dijagnoza i rano započeta nespecifična ali po život spasonosna terapija, koja podrazumeva adekvatnu nadoknadu tečnosti, supstituciju plazmom, podrška organima kao što su bubrezi (dijaliza), pluća, primena imunoglobulina, a može se primeniti i virazol.

Pukovnik prof. dr sc. med. Ivanko Bojić, infektolog