Leto na Adi. Splavari uživaju na svojim terasama na vodi. Vedro je pa je i Sava primila više ljudi nego obično. I u kafani "Kod Glavonje" gužva. Vlasnik Nenad pokretom ruke pokazuje nam gde se nalazi splav Miroljuba Labusa, potpredsednika Savezne vlade u ostavci.

Supruga Olivera je prva počela da radi u Saveznoj vladi

- Vidite onaj žuti čamac, e pa, preko puta. A, šta, zar je Labus počeo da zakazuje intervjue na splavu - začuđeno se nasmejao Neša Glavonja.

Profesora prepoznajemo po glasu. Ćaska sa Dušanom Todorovićem, bratom od tetke, i snajom Mirjanom. I Dušan se bavi finansijama, ali pri gradilištu hrama Svetog Save, dok je Mirjana profesor sociologije na Pravnom fakultetu.

Sa doktorom Miroljubom Labusom smo razgovarali i nekoliko dana ranije u kabinetu Savezne vlade u Palati federacije. Najviše o uspešno završenoj donatorskoj konferenciji sa koje je naša zemlja dobila milijardu i 280 miliona dolara pomoći. Kada je stupao na dužnost, naš sagovornik je naveo da od imovine poseduje i polovinu splava na Adi Ciganliji. Zato smo mu predložili da razgovor nastavimo pored vode.

- Da, mogao bih malo i da se odmorim - prihvatio je predlog dr Labus da nam bude domaćin.

Ispostavilo se da je, igrom slučaja, to bio njegov prvi dan zasluženog odmora.

Javnosti je, naime, poznato da se dr Labus nedavno obratio pismom Koštunici, Žižiću i Đinđiću i poručio im da ide na zasluženi odmor.

"Očekujem da premijer Žižić preuzme moje obaveze. To bi bilo fer jer sam ja umesto njega radio osam meseci. Kad se na kraju završi ova farsa sa pregovorima o saveznoj vladi molim da me neko obavesti šta ste se dogovorili", napisao je dr Labus.

Na Adi nas je dočekao srdačno.

Stolarski alat je na Kopaoniku, ali ima nešto i ovde na splavu preko puta špica Međice

- Dobro je da ste me podsetili na splav, ovde nisam bio od prošle godine. Otkako sam stupio na dužnost u Saveznoj vladi, pre osam meseci, prvi put sam u kupaćim gaćama. Pre nekoliko meseci sam, doduše, odlučio da jednom nedeljno šetam oko jezera na Adi, sedam-osam kilometara, mada bi trebalo da tamo idem svaki dan. To je jedan mali trenutak normalnog i privatnog života.

- Ovde je lepo, nastavlja naš domaćin, Beograd je izašao na Savu. Splav smo Dule i ja pravili zajedno. Tu smo već 25 godina. Kad smo došli bilo je malo splavova i oni su izgledali otprilike kao i ovaj naš, ali u međuvremenu su napravljeni i luksuzni. Beograd je na neki način zamenio svoje vikendice na moru sa splavovima na Adi, a mi smo ostali isti kakvi smo i bili. Burići nam nedostaju, vetar nam diže krov, daske je uhvatila vlaga pa smo ih prošle godine sastrugali i skratili, tako da su sada i ulazna vrata niža. Mora malo da se sagne glava kad se ulazi.

Brvnara na Kopaoniku

Zaista, kućica na vodi je japanskih dimenzija. Nešto više od 30-ak metara kvadratnih. Pitamo domaćine - suvlasnike da li su im povećane takse.

- Ne, nisu. Prošle godine smo platili oko 950 dinara, a ove će izaći negde oko 1.300 - odgovara Mirjana.

- Moja supruga Olja je nasledila stan od oca - nadovezuje se doktor Labus na poresko pitanje. - Pošto je sada skočila poreska osnovica ona je rekla Boži Đeliću da će dobijati manje kolača kad dođe kod nas za onoliko za koliko je povećao porez. Kao kompenzaciju. Može da dobije sok, sendvič, ali kolače ne.

"Ogovaranje" republičkog ministra finansija prekidaju dva krupna muškarca koja banuše na splav. Članovi ovdašnjeg ragbi kluba.

- Gospodine Labus - krupniji će - ja sam sa vama na istoj političkoj liniji ima jedno osam-deset godina. Vi se mojoj ženi izuzetno dopadate. Ona kaže da ste naš najzgodniji političar.

- Pa zar ona ne vidi dobro - nasmejao se doktor Labus na svoj račun.

- Mi vas pozivamo da dođete u naš ragbi klub. Biće nam drago da nas posetite.

Potpredsednik im obeća da će doći i oni odoše zadovoljni. U ragbi klubu na Makišu zapravo hoće da naprave splav-restoran, ali ih muči taksa. Ako treba da plate visok porez, razmišljaju ragbisti, da ne kreću sa izgradnjom.

Potpredsednik Savezne vlade, koja je ovih dana u ostavci, agilan, vedar i pragmatičan, ali i pomalo umoran od kafkijanski zamršenog domaćeg političkog miljea u kojem obavlja svoju funkciju, kaže da još nije odlučio gde će na godišnji odmor, ali će negde morati da ode. U svakom slučaju, na Kopaoniku će sigurno provesti bar nekoliko dana.

- Tamo imam brvnaru na oko 1.500 metara nadmorske visine koju sam devedest odsto napravio sam svojim rukama. U prethodnom životu sam bio stolar, doduše i ovo smo sami pravili, ali splav i nije neka pohvala. Moja kuća na planini je izvanredna. Tamo mi je sav alat, "blekdeker", testere, sve ostalo. Od drveta sve umem da napravim, ali sam unazad nekoliko godina stao. Drvo je plemenito. Da biste u drvetu otkrili lepotu, potrebno vam je vreme za posmatranje, za osmišljavanje celine i za drvo treba mašta, kreacija. To nije ono, umoran sam, imam problema i sad ću uzeti stolarski alat da bih pobegao od problema, naprotiv. Ne smete da imate probleme ako želite da u drvetu otkrijete lepotu i da je iz njega izvučete.

Pitamo ga da li ponekad u tišini reke otkrije neku ideju do koje nije mogao da dođe u gužvi konferencijskih sala.

- Do ideje se dolazi u stalnim pokušajima da nađete rešenje. Ne očekujem da mi ideje nadolaze dok sedim i gledam u vodu. Ne čekam, kao Njutn, da mi padne jabuka sa grane već pokušavam jednom, drugi put, konsultujem se, sarađujem sa ljudima i tako nalazim rešenje.

Vic o džentlmenu

Tri meseca posle bombardovanja, doktor Labus je došao na ideju da predloži organizovanje donatorske konferencije za Srbiju. Bilo je to vreme naše najveće omraze od strane Zapada i mnogi su ovog uglednog ekonomistu gledali sa nevericom pripisujući mu više smisao za fantastiku nego za političku realnost. On je pokušavao, jednom, drugi put, konsultovao se i sarađivao. Izložio je svoj plan Iberu Vedrinu, francuskom ministru spoljnih poslova, i on je rekao: "To je dobra ideja". Zatim je otišao kod Joške Fišera i preneo mu šta je rekao Vedrin. "To je vrlo dobra ideja", pojačao je Nemac.

Sad je došlo vreme da požanje uspeh te svoje zamisli. Hvali, onako profesorski, "svoju decu" - ministre Pitića i Đelića i njihove još mlađe saradnike u stručnim timovima koji su animirali poslovni svet u Briselu i začudili ga sjajnim ponuđenim projektima. Kao da je nama suđeno da nam se svet svaki čas čudi, i kad nas bombarduje i kad nam aplaudira.

- Nisam baš imao mnogo vremena da se bavim uspehom koji smo postigli na donatorskoj konferenciji. Možda kasnije, za nekoliko dana. Kad se odmorim videću šta smo tačno napravili, kako smo napravili i kako je sve to izgledalo. Prosto, novi poslovi dolaze, nemate vremena da razmišljate o starim poslovima.

Posle Brisela je otišao na skup u Kran Montanu gde je razgovarao sa ambasadorima najrazvijenijih zemalja da bi pripremio ministarsku konferenciju u Đenovi na kojoj će naša zemlja zatražiti otpis dugova. Zatim je išao u Novi Sad - čišćenje Dunava teče jako sporo, tek u avgustu će biti završeno snimanje dna, a za čišćenje i izgradnju Mosta slobode potrebno je najmanje godinu dana. Novac je obezbeđen, ali poslovi kasne. Imao je težak sastanak i sa kamiondžijama - prevoznicima koji su štrajkovali zbog visokih cena parkiranja na granici. U istom danu doživeo je dva šoka. Uredbu vlade i blokadu na granici.

- Prošle nedelje smo napravili sa vlasnicima parkirališta jedan džentlmenski sporazum. Dogovorili smo se da se cena parkiranja smanji, ali videćemo da ne bude kao u onom vicu o kockaru koji je stalno gubio - podseća Labus. - Na kraju je izmislio da ima najjače karte, pa kad su ostali tražili da ih vide, on im je rekao: "Zar mi ne verujete, pa mi smo džentlmeni".

Sve u svemu, jedna standardna nedelja u kojoj je bio više neraspoložen nego zadovoljan.

- Još pre tri meseca smo dobili od Svetske banke 30 miliona dolara koje ne možemo da realizujemo zbog procedure. Skupština, Vlada, prevođenje, ugovori i ostalo. Bio sam krajnje neraspoložen jer sam shvatio da i kad dobijemo pare, na našoj strani je problem da ih realizujemo. Vezali smo se u čvor, i ako se što pre ne odvežemo, ne vidim kako ćemo dalje.

Priča da su prošle nedelje Holanđani doneli pet miliona maraka koje žele da ulože u projekte, da ispitaju kakav interes ima njihov biznis da ulaže ovde, u koja preduzeća, u kakvom su stanju ta preduzeća.

- A onda se jave iz jedne naše bolnice, da joj ne pominjem ime, kažu mi da su kupili skener pre četiri godine na veresiju koji košta pet miliona. "Dobili ste pet miliona", napomenu mi. Ja kažem: "I, šta ako imamo pet miliona maraka?" Ne osećam se obaveznim da platim skener uzet na veresiju i privatno korišćen, a te pare utrošene ko zna gde i ko zna kada, ali se zato osećam obaveznim da pomognem da "Filips" uloži u EI Niš.

"Psihološki troškovi"

Dok razgovaramo o sudbini Savezne vlade u ostavci, zajedničkoj državi - doktor Labus smatra da borba za očuvanje federacije ima smisla još četiri meseca, posle toga će, narodski rečeno, biti "skuplja dara nego mera" - naše društvo se proširuje. Stigli su i kuma Sanja i prijatelj Šole, pilot JAT-a.

- Na splavu nismo nikada sami - kažu naši domaćini.

- Nažalost, moja porodica nije u Beogradu, pa danas nisu mogli da budu sa mnom - dodaje doktor Labus.

O dedinoj diplomi

Objašnjava nam da Labusovi potiču iz Like, preci doktora Miroljuba po majci su Pavlovići iz Valjeva. Naš sagovornik je posebno ponosan na dedu Vojislava Pavlovića koji je prvi među Srbima završio veterinu u Pešti.

- Dedina diploma mi stoji nad krevetom. Ja imam doktorat, ali iznad glave držim diplomu iz Pešte.

Roditelji potpredsednika vlade (majka je Beograđanka) često su se selili. Otac je bio železničar. Doktor Labus je rođen u Smederevu, a detinjstvo je proveo u Maloj Krsni. Osnovnu i srednju školu završio je u Rumi, a zatim su došli u Beograd.

Supruga Olivera od pre dvanaest godina radi u Saveznom sekretarijatu za finansije. Savetnik je za osiguranje. Starija ćerka Milica završava postdiplomske studije na Stendfordu, a mlađa Tijana je na četvrtoj godini Pravnog fakulteta. Namerava da se bavi evropskim pravom koje će biti posebno interesantno, jer našu zemlju očekuje usaglašavanje pravnog sistema sa zapadnim standardima. Doktor Labus je poslednjih godina, kako kaže, prošao kroz čistilište. Ne tako davno, funkcioneri iz Evrope izbegavali su da se pozdrave s njim jer je dolazio iz Srbije. Danas je njegova reč u Evropi jača i od neprijatne činjenice da u vreme donatorske konferencije praktično nismo imali saveznu vladu. Donatori na kraju konferencije nisu znali kome da daju novac, pa je izlaz nađen u diplomatskoj formulaciji. Ne vladi, već "jugoslovenskim vlastima". Sećajući se druge polovine 90-ih kada je na evropskim skupovima sedeo tek u trećem redu, doktor Labus iz današnje perspektive takvo stanje naziva "psihološkim troškovima".

- Para ima, samo ih treba znati privući - poručuje naš sagovornik, odmarajući se na beogradskom suncu i spremajući se za nove izazove. I, "psihološke troškove".