Kad će da se vrati deda Ivan

Još dok je Slobodan Milošević bio u zatvoru u Beogradu, mnoge naše novine, neke čak i krupnim slovima preko cele prve strane su pisale: "Slobodan Milošević iz zatvora stalno pita za unuka Marka".

Ovih dana, takođe, novine svakodnevno pišu da li će pored babe Mire Marković i majke Milice Gajić i mali Marko dobiti vizu za Hag jer deda Slobodan ga se, kaže, mnogo uželeo i hoće da ga vidi.

Razumem Slobodana Miloševića. I ja sve dok nisam dobio unuka nisam znao koliko se to stvorenje voli i želi. Valjda u mladosti okupirani svojim poslovima nismo ni stigli da vidimo kako su nam i kada deca odrasla. Nismo stigli ni da se čestito poigramo sa njima, pa su nam sada u starosti unuci tako dragi i potrebni.

Ali, Slobodane Miloševiću, da Vas podsetim da još jedan unuk svakodnevno čezne da vidi svoga dedu. Da li je u mogućnosti da to sada želi i njegov deda nisam više siguran.

Reč je o unuku Ivana Stambolića, Urošu. Mališan svakodnevno pita babu i roditelje: "Kad će već jednom deda Ivan da se vrati sa tog službenog puta na koji je, kažete, otišao. Ovoga puta nešto se mnogo dugo zadržao".

Slobodane Miloševiću, Vi sigurno znate da li će se Urošev deda Ivan vratiti ili ne. I red bi bilo da to kažete. Ivan Stambolić je Vaš dugogodišnji prijatelj i "politički otac". Sve vreme je bio uz vas i tešio vas prilikom tragične smrti vaše majke. Ako Vi ne znate gde je Urošev deda, možda zna vaša supruga Mira Marković. Na predizbornom zboru Direkcije JUL-a u vili u Ulici Đure Đakovića vaša supruga Mira Marković je svojevremeno, između ostalog, rekla: "Lako ćemo mi sa opozicijom, nego šta ćemo sa ovim avetima Osme sednice koji su se iznenada pojavili na političkom nebu Srbije".

Dvadesetak dana posle ovih reči Vaše supruge Ivan Stambolić je bez traga nestao da mu se ni do danas ne zna ni traga ni glasa.

A, unuk Uroš svakodnevno pita: "Kad će se vratiti deda Ivan?"

Bogosav-Boca Marjanović
novinar
Beograd

Muka i bruka

Uz veliko razumevanje nevolja raseljenih lica s Kosmeta moram da kažem nešto o jednoj ružnoj pojavi o kojoj se u Negotinu puno priča, ali ne i javno.

Naime, negotinski hotel "INEć Krajina", objekat visoke "B" kategorije, ovo nekada velelepno zdanje nalazi se danas u vrlo jadnom stanju. U pomenutom hotelu već nekoliko godina smeštene su izbeglice iz Srpske Krajine, a potom s Kosmeta, koje su pristizale baš onako kako su tekle i naše "slavne pobede". Čini se da su upravo izbeglice dosta doprinele ovako lošem izgledu ovog hotela. Naravno, velike štete nanele su i brojne đačke ekskurzije ispisujući razne grafite, lomeći stabla u obližnjem parku, ostavljajući smeće i puštajući gromoglasnu muziku u sitne sate, organizujući slavlja raznim povodom, i verovatno pod uticajem alkohola.

Što se izbeglica tiče, mogu reći da su one od ovog hotela napravile - ruglo. Na prozorima se redovno suši rublje; prozorska stakla izlepljena su novinama (verovatno radi zaštite od sunca), selotejp trakom (zaštita od bombardovanja); okačene kese sa hranom; na konopcima nanizana paprika da bi se sušila; TV antene opasno lelulaju kraj prozora. U holu - međuprolazu hotela, nesnosan smrad od mokraće.

Na ionako skromnom parking-prostoru ostavljene "šklopocije" na četiri točka ispod kojih su barice motornog ulja, razni auto-delovi, kartonske kutije sa oznakom Unicefa i tako dalje. Radnici hotela kažu da je inventar propao, razglabljen i izrabljen.

Uskoro će "Mokranjčevi dani", doći će mnogi ugledni gosti, pa je krajnje vreme da odgovorni počnu da rade svoj posao za koji su koliko-toliko plaćeni.

Bitno je da za ove izbegličke paćenike stiže pomoć iz sveta kad je već njihov povratak na vekovna ognjišta neizvestan.

A šverc - cveta li cveta! Ukoliko mojim sugrađanima ponestane namirnica slobodno neka se upute ka hotelu. Napominjem da najveći broj ovih izbeglica čine porodice policajaca s Kosmeta, a dokaz je i njihov poluhavarisani autobus s prizrenskim registarskim tablicama. Kao spomenik SPS politike.

Neđo Paunović
Negotin

(Napominjeno da nam je gospodin Paunović predložio i niz zanimljivih tema o kojima bi trebalo pisati na čemu mu zahvaljujemo.)

Otvoreno pismo ministru prosvete

Bez odgovora

Saznavši da su se čelnici opštine Negotin opredelili, kako su sami rekli "u poslednjih pet minuta", da za direktora Muzičke škole u Negotinu predlože Sanju Bulbić, člana DSS-a, izražavamo veliko negodovanje i upozoravamo Vas na moguće neželjene posledice.

Bilo nam je teško i da poverujemo da ćete za direktora Muzičke škole imenovati osobu koja nije dobila podršku ni nastavničkog veća škole niti Školskog odbora? Zar je to demokratija za koju je većina nas glasala?

Novi Školski odbor je imenovan pre mesec dana i višestranački je obojen. Predsednik je član Demokratske stranke, na primer. Zato nas i iznenađuje da ste tako olako prenebregli odluku koju je ovaj organ doneo.

U Skupštini opštine Negotin su nam rekli da odluke nastavničkog veća i Školskog odbora nisu bitne baš kao ni rezultati rada i dosadašnji uspesi škole. Bitno je, objasnili su nam, da predsednik Opštinskog odbora DSS-a pozove mobilnim telefonom pomoćnika ministra prosvete Srbije, gospođu Bojanu Aleksić i kaže joj koga da imenuje! Pobogu, pa tako su radili i oni protiv kojih smo glasali!

Naš kandidat je bio dosadašnji direktor Muzičke škole gospodin Dragoljub Stanojević. Reč je o čoveku koji je šklolu izveo iz anonimnosti, a njenim učenicima omogućio osvajanje velikog broja nagrada i priznanja na svim nivoima takmičenja. Kao nestranačka ličnost, gospodin Stanojević je izabran za člana Predsedništva Zajednice muzičkih škola Srbije.

Znamo da je prošlo vreme voluntarističkog samoupravljanja, ali bi mišljenje kolektiva u nekim slučajevima zaista moralo da se uvažava. U našem slučaju, imenovanje osobe koja nema podršku kolektiva moglo bi da ima nesagledive posledice po rad škole, jer su neki od profesora već najavili svoj odlazak. Pogotovo što svi u Negotinu znaju da je pristupanje Demokratskoj stranci Srbije gospođe Sanje Bulbić pre pola godine bilo motivisano uglavnom ličnim interesima.

Poštovani gospodine ministre, obraćamo Vam se na ovakav način jer, izgleda, drukčije i ne možemo da dopremo do Vas: pismo koje smo Vam uputili telefaksom 24. juna do danas je ostalo bez odgovora, pa sumnjamo da je uopšte došlo do Vas?

Profesori muzičke škole "Stevan Mokranjac"
Negotin