Da traješ beskonačno

Draga naša "Ilustrovana",

Sa tobom se družimo od 1. pa sve do 2.222 broja. Najveće krize i nestašice doživljavali smo zajedno, ali smo se uvek ponovo vazdizali. Iz godine u godinu ti si postajala sve bolja, raznovrsnija, aktuelnija... Želimo da traješ beskonačno...

Tvoji odani Šapčani
Porodice: Jeremić, Gavrilović, Petrović, Ivanović, Dautović, Grgurović, Pavlović, Ilić, Srnić, Đorđević, Filipović, Janković i Starčević.

Za svaku pohvalu

Kada bi se svi autoprevoznici u zemlji ugledali na vozače gornjomilanovačkog "Autoprevoza", gde bi nam bio kraj. Razlog moga javljanja je taj da uvek treba istaći ljude koji to svojim ponašanjem i zaslužuju.

Putovala sam u Kruševac 31. jula 2001. godine autobusom GM 188-70 koji svakodnevno polazi iz Gornjeg Milanovca u 11.30, a vraća se iz Niša u 17.30.

Kao i uvek autobus je bio prepun putnika, a ulazeći u vozilo, primetila sam da je sve besprekorno čisto i provetreno. Za volan je seo vozač Dragan Dobričić a pored njega njegov kolega Radislav Vujičić. Dobričić je besprekorno vozio a posebno je vodio računa na pružnim prelazima, što znači da se ponašao kao da je lično njegov autobus. Ni on ni Vujičić nisu zapalili nijednu cigaretu tokom puta, što je za sve putnike bilo pravo uživanje. Putovati sa takvim vozačima koji čuvaju društvenu imovinu kao svoju za svaku je pohvalu.

Uveče sam se vratila istim autobusom samo što je sada za volanom bio Radisav Vujičić. Autobus je bio i dalje besprekorno čist, provetren, a obojica kolega su se trudili da putnicima putovanje bude što prijatnije. Takve ljude treba posebno nagraditi.

Sve čestitke divnim vozačima i veliko hvala za bezbednost. Oni zaista mogu da služe za primer mnogima.

Vera Pavić-Antić,
Gornji Milanovac

Poruka Koštunici (2)

Gospodine predsedniče,

Dozvolite da Vas podsetim šta se ovde dešavalo u poslednjih šezdesetak godina - sa izvesnim prekidima:

Jedni drugima smo sekli vratove testerama, noževima, žicama, bacali jedni druge u jame, žive zakopavali u mravinjake, sahranjivali Boga i tako dalje i tako dalje. I sve to objašnjavali svojim slobodoumljem, humanošću i sličnim frazama. I davali lekcije čitavom svetu... A svet se, naravno, samo pravio da ne poznaje našu prošlost i jedino se brinuo da svojom neospornom inteligencijom ne proširimo ili izvezemo svoje osobine.

Kad je veliki manipulator umro, svetski silnici su se ovamo sjatili da vide ko će posle njega da nas neutrališe ili barem da naše bratoubilačke porive drži u našim granicama...

Vi sigurno dobro znate pravu istoriju i prikrivenu želju velikih naroda da se nas otarase i da se mi među sobom potamanimo, te da oni ostanu neukaljanih ruku. Tako je bilo i ostalo otkad postoji "balkanski problem"...

Bilo bi uvredljivo da Vas podsećam šta se nedavno dešavalo. Reći ću Vam samo da sam poodavno govorio kako je naš život ovde, tako nemoguć da će budući istoričari kao najrazumnije rešenje pisati da mi nismo ni postojali...

Obaška naša ranija nedela, ali sama činjenica da mi, koji smo imali jednog Njegoša i jednog Teslu, dovedemo na vlast papučara i psihopatu, zar ona sama nije opravdala bes i kaznu od neba? Naravno, ne opravdavam žrtve bombardovanja, ali smatram da smo zaslužili sličnu kaznu.

Vi, kao pobožan pravoslavac, znate istinu da svaki čovek i svaki narod, koji teži duhovnosti i pravim vrednostima, mora sebe da smatra krivim i za ono što nije skrivio.

Ali, Vi ste, gospodine predsedniče, tu omanuli. Zašto? Zato što dobar deo našeg naroda nije svestan svojih grešaka jer je bio vođen i zaveden od vođa koje je navikao da obožava. (Setite se Domanovića!) A Vaša dužnost je bila da, sa Vašeg mesta, našem narodu otvarate oči i da u tome pomognete onom veoma inteligentnom i odvažnom Đinđiću. Umesto toga, Vi ste svojim nastupima držali lekcije narodima od kojih zavisimo, prebacivali krivicu na druge, menjali odluke, odbijali odgovornost, i tako stotine hiljada naših grešaka uljuljkivali u uverenju da su manje-više čisti, što znači da opet mogu da nastave po starom. A u očima sveta samo ste dodali još jednu našu "vrlinu": nedostatak stida i političke inteligencije...

Vaš Cvetko Lainović,
slikar i pisac iz Beograda

Neke nepreciznosti

Poštovana gospodo,

U "Ilustrovanoj Politici", broj 2219, od 28. 7. 2001, objavljen je tekst o fototipskom izdanju "Miroslavljevog jevanđelja", pod naslovom "Pisale ga dve ruke".

Budo Simonović, autor teksta, najverovatnije prilikom pokušaja sažimanja 800- godišnje istorije originalnog rukopisa, napravio je neke nepreciznosti. S obzirom na činjenicu da se pod odrednicom "Miroslavljevo jevanđelje" čak i u enciklopedijama neretko nalaze pogrešni podaci, čini nam se da bi bilo od koristi načinjene greške ispraviti.

• Godine 1896. Hilandarci su poklonili "Miroslavljevo jevanđelje" kralju Aleksandru Obrenoviću, a ne kralju Milanu Obrenoviću;

• Porfirije Uspenski je iz originalnog rukopisa isekao list broj 166 - a ne 83, kako piše u članku, ili 165, kao što se navodi u nekim enciklopedijama;

• Izdavači nisu fotokopirali Petrogradski list, već su ga fotografisali (njegovu prednju i zadnju stranu), i taj list je objavljen u fototipskom izdanju;

• Tačan broj likovnih ukrasa u "Miroslavljevom jevanđelju" (inicijala i zastavica) jeste 320;

• Žvan Batista (Jovan Krstitelj) i satnik (kapetan), nisu jedini signirani likovi u "Miroslavljevom jevanđelju". Signirana su i trojica jevanđelista u zastavici na prvoj strani rukopisa, i to sledećim redom: Jovan jevanđelista, Marko jevanđelista i Luka jevanđelista;

• U tekstu stoji da je pisar "Miroslavljevog jevanđelja" dobro znao i grčki, jer je on ne samo prepisivao "Novi zavet", već ga je istovremeno prevodio i prilagođavao za crkveno čitanje svakog dana". Za navedenu tvrdnju ne postoje ni dokazi ni indicije. Po pretpostavci prof. Lazara Mirkovića, dnevni raspored čitanja začala vodi poreklo iz jevanđelistara koji je pisan za potrebe crkve svete Sofije u Carigradu, gde je Ćirilo jedno vreme bio bibliotekar. Dokaz za to su čitanje posvećeno osvećenju crkve sv. Sofije u Carigradu, kao i čitanje posvećeno osvećenju crkve koja se nalazi u blizini crkve sv. Sofije u Carigradu. Taj prototip nije sačuvan, te ne znamo ni na kom jeziku i kojim pismom je bio napisan;

• "Miroslavljevo jevanđelje" ima 181 list (a ne 180), a format je 41,828,4 santimetara (a ne 31,828,4 santimetara);

• Nije utvrđeno (još!) od koje vrste drveta su načinjene daske koje čine koricu, te se ne može sa sigurnošću tvrditi da su to lipove daske;

• Nije naučno utvrđeno da je pergament napravljen od jagnjeće kože;

• Nije naučno utvrđeno da su metalni ukrasi na koricama načinjeni od srebra;

• U originalnom rukopisu se nalaze tragovi voska, ali ih nema mnogo;

• Lik vavilonske bludnice koja jaše na zveri nije jedini ženski lik u "Miroslavljevom jevanđelju". Naime, u rukopisu se nalaze i predstave Marije Magdalene i Jairove kćeri, ali je pomenuta bludnica jedini nagi ženski lik;

• Godine 1896. kralj Aleksandar Obrenović je poklonio manastiru Hilandar 15.000 dinara u zlatu, a ne kralj Milan Obrenović;

• Originalne fotografije snimljene prilikom posete kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru čuvaju se u Istorijskom muzeju Srbije, a ne u Muzeju sporta, gde se čuva filmski zapis o poseti kralja Aleksandra prvim obnovljenim olimpijskim igrama u Atini 1896. godine;

• Prema izjavi mitropolita Dimitrija Pavlovića (kasnije prvog srpskog patrijarha), dva dana po odlasku kralja Aleksandra u Hilandar je "stiglo jedno lice iz Petrograda s ogromnom sumom novca: želeo je da po najveću i neodređenu cenu dobije "Miroslavljevo jevanđelje"! Kada je saznala da je zakasnila, ta ličnost se odmah vratila. Dakle, nije u pitanju "čovek iz ruske misije u Beogradu";

• U prvom fototipskom izdanju iz 1897. godine objavljeno je četrdeset stranica u punom formatu i punom koloru, a preostalih 320 su upola smanjene i štampane u dve boje: crvenoj i crnoj. Međutim, nije tačno da je prvih četrdeset stranica objavljeno u punom formatu i punom koloru, već je Ljubomir Stojanović napravio izbor najlepših četrdeset stranica.

• Godine 1915, prilikom povlačenja srpske vojske, u Raškoj (a ne na dvoru Karađorđevića) Ljubomir Davidović i Vojislav Marinković (a ne Nikola Pašić) predali su "Miroslavljevo jevanđelje" Avramu Leviću, šefu glavne državne blagajne. Lević je pozvao Vladimira Stevčića, naredio mu da zapakuje knjigu,kao što se pakuje novac, i naložio mu da je "čuva kao oči u glavi, da se ne odvaja od nje, da je čuva više od same blagajne". Vladimir Stevčić i Vasa Stanković su knjigu nosili kroz Crnu Goru i Albaniju, putovali s njom u Brindizi i potom na Krf. Tek na Krfu su saznali da je knjiga koju su nosili "Miroslavljevo jevanđelje". Nikola Pašić je tek na Krfu imao priliku da vidi rukopis.

• Iguman Platon Milojević, starešina manastira Rača na Drini, dojavio je 8. juna 1943. godine Vojinu Kešeljeviću, službeniku Narodne banke, čoveku koji je i doneo "Miroslavljevo jevanđelje" u manastir 1941. godine, da rukopis u manastiru više nije siguran, te ga je Kešeljević potom preneo u sef Narodne banke u Beogradu (a ne u Narodni muzej, koji pod tim imenom tada nije ni postojao), gde ga Nemci više nisu tražili;

• Po oslobođenju, na osnovu Kešeljevićevog obaveštenja, Vladislav Ribnikar, tadašnji ministar prosvete, 18. juna (a ne 18. maja) 1945. godine, doneo je odluku da se "Miroslavljevo jevanđelje" premesti u Umetnički muzej (danas Narodni muzej u Beogradu);

• Priređivači fototipskog izdanja zovu se: Veljko Topalović, Dušan Mrđenović i Branislav Brkić (a ne Veljko Topalović, Veljko Mrđenović i Branislav Brkić);

• Dva primerka fototipskog izdanja se nalaze u manastiru Hilandar, ali su tamo dospeli kao darovi g. Jovana Vasiljevića i g. Đorđa Nicovića (a ne predsednika Koštunice);

• Njegova svetost patrijarh Pavle ne poseduje primerak ovog izdanja (zato što je bivše Ministarstvo za kulturu pet primeraka, koji su mu bili na raspolaganju, podelilo svojim partijskim drugovima), a tačan je podatak da su jedan primerak priređivači poklonili manastiru Rača na Drini.

Srdačan pozdrav,

Za priređivače kompleta "Miroslavljevo jevanđelje - fototipsko izdanje"
Veljko Topalović,

Odgovor našeg novinara u sledećem broju

Pomozite našoj Dunji

Kad smo posle dugogodišnjeg lečenja od steriliteta pre tri meseca supruga i ja dobili dve prelepe bliznakinje, našoj sreći nije bilo kraja. Bebe su, međutim, rođene dva meseca pre vremena. Zbog toga su u inkubatorima na odeljenju intenzivne nege provele mesec i po dana. Posledice viška kiseonika za jednu od njih je bila gotovo katastrofalna. Naša Dunja ne vidi gotovo ništa, a njena bolest, takozvano "inkubatorsko slepilo", sve više se pogoršava. Ležala je u bolnici Očne klinike u Pasterovoj ulici, ali tamo je načelnik dečjeg odeljenja profesor Obućina rekao da se po pitanju ove bolesti (retinopatija) kod nas ne može ništa uraditi.

Neophodna operacija radi se isključivo u inostranstvu. Uz pomoć dobrih ljudi saznali smo za doktora Klosa u Antverpenu u Belgiji. Za troškove operacije, smeštaja i puta potrebno je oko 20.000 nemačkih maraka. I pored silne volje i zalaganja moja supruga i ja sami bez pomoći humanih ljudi nikad taj novac ne možemo skupiti. Zato apelujemo na ljude dobre volje da svojim prilozima pomognu da naše dete progleda.

Žiro-račun u JU banci dinarski 40811-620-1-58/50200, 15-12-08866-5, devizni 40811-620-1-58/54224, 12-13-18543-4 ZA BEBU DUNJU KOVAČEVIĆ

Dragan Kovačević,
Beograd

Gde je sad "Ilustrovana"

Godinama, tačnije do oktobra prošle godine "Ilustrovana Politika" kao da je nestala iz mnogih domova, čitaoci su pronašli neke druge novine, što se, u krajnjoj liniji, pokazalo i na našem tiražu. Istraživanje javnog mnjenja su to, takođe, jasno naznačavale: nije nas bilo nigde.

Jula meseca, međutim, u istraživanju koje je obavio "Stratedžik market", među ostalim pitanjima, anketirani su se izjašnjavali i o tome iz kojih magazina dobijaju najviše političkih informacija. Prvi put posle dužeg vremena ovde se našla i "Ilustrovana Politika", doduše sa skromnih jedan odsto, ali ako čitaoci pogledaju pažljivije tabelu koju objavljujemo, ni mnogi drugi nisu bolje prošli. Da ne govorim o listovima kojih je ranije bilo na ovim listama, a sada ih nema.

Uostalom, porast našeg tiraža u poslednjih deset meseci to takođe pokazuje.