"Ilustrovana" uvek rado čitan list

Dragi naši prijatelji,

Kao i mnogi drugi koji se bave parapsihološkim i drugim nadnaravnim pojavama i mi se osvrćemo na neobične simbole u okviru naših interesovanja. Upravo zato, povodom izlaska 2.222. broja "Ilustrovane Politike", koristimo priliku da vam čestitamo na ovom nesvakidašnjem jubileju koji, za nas, ima posebnu simboliku. Istovremeno, bili smo slobodni da malo "zavirimo" u horoskop vašeg lista...

Datum i čas pojavljivanja "Ilustrovane Politike" na kioscima kao da je proračunao neki dobar astrolog. Takva koncentracija pozitivne energije retko se može videti u nekom horoskopu. Već na prvi pogled sasvim je jasno da Venera, planeta lepote i ljubavi, dominira. Od samog početka ovaj list se isticao lepim "pakovanjem" čak i u periodima oskudice. Naravno, Vaga je istaknuta i to u oba astrološka sistema (zapadni i istočni) tako da je sasvim jasno da će se vaša ekipa uvek truditi (i uspevati) da list bude i vizuelno dopadljiv. Venera, Mesec, Neptun, Jupiter i Sunce u prvom polju, kombinacija koju bi poželeli mnogi svetski poznati časopisi, daje odgovor zašto je vaša redakcija uređena kao neka galerija. Niko, ko vas poseti prvi put, ne može ostati ravnodušan. Redakcija je neobična, uvek je puna aktivnosti, ima dosta svetla i boja. Umetnosti ste uvek poklanjali dosta prostora u listu a čini se da će tako biti i ubuduće.

Tekstovi su topli, dopadljivi, često izazivaju emocije čitalaca. Sasvim je jasno da se svi ozbiljno trudite da što bolje pripremite svaki broj. Pozicija Urana na samom vrhu horoskopa, kao prvo, potvrđuje da je neko iz tadašnje komunističke vlasti imao presudnu ulogu u pokretanju "Ilustrovane". Čini se da je u pitanju jedna žena i to žena sa jakom vizijom, kako se pokazalo! Međutim, nepredvidivost i promenljivost te planete povremeno daje i temperamentno ponašanje članovima redakcije i određenu tenziju koja je, uostalom, karakteristična za novinarstvo. Srećom, uglavnom uspevate da tu tenziju konstruktivno iskoristite.

Kao i svaki uspešan projekat i "Ilustrovana" ima svoje neprijatelje i zavidljivce. U horoskopu se jasno vidi da će oni uvek pokušavati da iskoriste vaš poslovni uspeh i da ugrabe deo zarade. Uostalom, nisu li se, oduvek, neuspešni "kačili" za uspešne? Povremeno se može dogoditi da se u redakciju "ušunja" kolega koji nema dobre namere. Pored toga, urednik može biti pod pritiskom političara iz vladajuće garniture. To se vidi i u ovom periodu.

Što se finansijskog plana tiče, karakteristične su mnogobrojne promene ali i određene odluke "odozgo" koje umanjuju efekte vašeg rada. Ipak, najveća dobit sleduje iz inostranstva.

Sa aspekta karmičke astrologije, jasno se vidi vaš perfekcionizam i mnogo, mnogo uloženog rada. Nema potrebe da se brinete, uspeh vam niko ne može oduzeti. Uvek ćete biti rado čitan list.

Jedno malo upozorenje: tokom ove jeseni (oktobar, novembar) pripazite malo na grejalice i opuške u redakciji da ne bi bilo kakvog neprijatnog iznenađenja.

Inače, ušli ste u duži period prosperiteta koji će početkom 2002. godine doneti povećanu čitanost u inostranstvu i sve veći uspeh, a 2005. ulazite u "zlatno doba" "Ilustrovane"!

U sledećih godinu dana moglo bi doći do izvesnih promena u imidžu lista koji će doprineti popularnosti. Koliko nam je poznato veoma je mali broj revijalnih listova u istoriji svetskog novinarstva doživeo svoj 43. rođendan! Sa ovakvim horoskopom sigurni smo da ćete ih slaviti još mnogo godina!

Iskreno vaši astrolozi
Sveta Popović i Anđelko Zdravković Gari

Vremeplov za mlade čitaoce

Sa zadovoljstvom sam pročitao u jubilarnom 2.222 broju vaših novina rubriku Mirka Bojića, zapravo podsećanje kako je izgledao broj koji je takođe imao četiri iste cifre - 1.111. Ovaj broj je izašao u proleće 1980. godine i svedočanstvo je o jednom vremenu u kojem smo drugačije živeli.

Takođe nedelju dana kasnije doneli ste priču Radmile Grbović o licu sa vaše naslovne strane pre četrdeset godina Ljubici Veljanović-Abramović koja je tada kao mlada devojka sanjala da postane glumica.

Želeo bih još da pročitam ovakvih podsećanja na godine koje su prošle i o ličnostima koje su obeležile prethodnih četrdeset godina a o kojima ste vi pisali iz nedelje u nedelju. Za nas starije čitaoce bilo bi to zanimljivo podsećanje na događaje i ličnosti koje su obeležili šezdesete, sedamdesete i osamdesete godine, a kroz vremeplov "Ilustrovane Politike" i mlađi čitaoci bi nešto naučili i saznali o tome kako su, na primer, počinjali "Bitlsi", kako su na početku karijere izgledale Klaudija Kardinale ili Olivera Katarina, o privatnom životu književnika Foknera ili Štajnbeka koji se i danas rado čitaju.

I druge novine koje izlaze znatno kraće imaju ovakve rubrike u listu pa čak i neke televizije pa zašto ne bi to imala i uvek aktuelna "Ilustrovana Politika" sa tradicijom dugom više od četrdeset godina.

S poštovanjem,
Milivoje Mašić,
Cerak, Beograd

Da imamo i opoziciju!

Verovatno nisam jedini koji se ponadao da ćemo najzad posle više od jedne decenije imati jedno uobičajeno toplo, monotono, dosadno i zaludno leto, koje nije ničemu do odmaranju i skupljanju snage za nešto posle.

Ali, ne lezi vraže.

Lideri, pre svega veliki, a za njima i oni mali, potrudili su se da nam prirede još jedno vruće leto, što kao da tek najavljuje vruću jesen. Sve TV stanice, sve radio-stanice, sve novine pa među njima i naša, ubiše se lijući suze nad mogućnošću da nam se DOS raspadne.

Svi kao da su zaboravili da je sve počelo tako što je jedan čovek ubijen, niko ni da pomisli kako bi valjalo tražiti i pronaći ubicu.

U sveopštoj euforiji, priznajem, i sam sam počeo da strepim nad sudbinom tek stečene, mlade i krhke demokratije.

Srećom, baš u ime te iste demokratije opametih se brzo. Daj bože da se DOS što pre raspadne.

Bogohulna misao? Nikako. Nije malo nas što pamtimo vreme koje je u bivšem režimu volelo da se naziva vreme jednoumlja, mnogo je više ostalih što pamte taj režim koji je jednoumlje doveo do savršenstva. Kad malo bolje razmislim, deset meseci demokratske vlasti kao da je prošlo u pripremanju terena za neko novo jednoumlje. Jer, kakvu opoziciju ima DOS? Da li su to radikali, ostaci socijalista ili možda julovci?

Nikako. Oni prvi vrlo brzo će dospeti na mesto kakvo im i pripada, a od njih se ne može očekivati ništa konstruktivno što se jasno videlo i dok su bili na vlasti i kad nisu bili na vlasti. Ovi drugi jedva da će uspeti da povežu sve pokidane konce sopstvene organizacije pa im sledi ili raspad ili transformacija u ko zna šta. O ovim trećima ni slova ne vredi trošiti, jer partija nikada nisu ni bili.

Eto zašto mislim da je sreća za sve nas da se DOS što pre raspadne, da zavladaju oni koji imaju većinsku podršku, a ozbiljna opozicija im postanu oni koji imaju manjinsku podršku. Ali, ipak podršku.

Nije li baš to demokratija u koju su se kleli i Koštunica i Đinđić i svi ostali?

Sofronije Aleksandrov,
politikolog amater iz Beograda

Šta je sa šahom?

Ljubitelj sam šaha i volim da rešavam probleme koje "Ilustrovana Politika" objavljuje. U poslednjih nekoliko brojeva vašeg cenjenog lista, međutim, skice šahovskih pozicija nejasne su. I ranije vam se dešavalo da su figure nepravilno postavljene pa je do rešenja bilo nemoguće doći. Nekako sam i prihvatao objašnjenje da su to štamparske greške, ali ovo sada je prosto nezamislivo, da od skice ostane samo belina sa figurama.

Ja, pored toga što rado čitam tekstove, volim da rešavam i šahovske probleme i ukrštene reči, pa kad se ovo desi, a vi se još i ne izvinite čitaocima, onda mi dođe da vas više i ne kupujem. Nekoliko puta sam ukazivao pismima na takve greške, ali ih vi niste objavljivali. Nadam se, iskreno, da sa ovim tako nećete postupiti. Em vam je loš papir, lica na fotografijama se teško raspoznaju, tekstovi teško čitaju, naročito je to napor za nas starije, pa još pravite i ovakve greške. Nekad se to u mom omiljenom listu nije dešavalo. Povedite malo računa o tome.

Vitomir Živković,
Zemun

U pravu ste sve što tvrdite. Ni nama nije prijatno da se javljaju toliki propusti u novinama. Verujte nam samo da to nisu naše greške već omaške štamparije. Upozoravali smo ih, odmah posle prve greške u šahovskim problemima, da povedu računa, da nam se čitaoci žale na takve propuste, oni su obećavali da se to više neće dogoditi, ali kao što vidite i dalje rade po starom. Trudićemo se da toga više ne bude i ujedno se izvinjavamo Vama i ostalim čitaocima.
Redakcija

Deset godina "Banje"

Posle svega, nema nikakve sumnje da je Žika Tlačinac ne samo najbolji već i najhrabriji srpski kafedžija. To je pokazao na delu, upuštajući se u avanturu u kojoj se junaštvo lako da zameniti ludilom.

Bilo je to pre deset godina, možda i više, kada je Žika lagodnu sigurnost mesta šefa "Šumatovca" zamenio za neizvesnost vođenja bifea "LJubičevo": iz najčuvenije beogradske kafane je otišao u bestragiju, na bivšu beogradsku periferiju.

"Šumatovac" je, kao što se zna, takoreći u zgradi "Politike". "LJubičevo" beše u Sinđelićevoj ulici, onoj što se od Kalenić pijace sjuruje do Bulevara revolucije. U tom "LJubičevu" su se, svojevremeno, okupljali lokalni pijanci i begunci od kuće, a radnja je radila samo blagodareći veresiji i čvrstom uverenju gazde iz "Tri grozda" da će jednog dana sigurno biti bolje.

Prvo što je Žika uradio bilo je renoviranje: od bifea je napravio krčmu, mehanu. Onda je promenio ime, pa je u planu grada, umesto "LJubičeva", osvanula "Vrnjačka Banja". Na kraju je, uz dosta muke, u mehanu doveo Geru, jednog od najboljih beogradskih kuvara.

Na početku su mu gosti bili samo prijatelji koji su ga ionako pratili, od "Kalenića", preko "Šumatovca", do "Vrnjačke Banje". Bilo je to čudno jato ljudi ubeđenih da je kafana najtopliji dnevni boravak za odrasle. Bilo je, među njima, pijanaca, preprodavaca, dilera deviza, zanatlija, lekara, novinara, posrnulih dama, književnika, glumaca, bivših maloletnika, novinara, slikara, majstora za presvlačenje dugmadi, poslovnih ljudi, džeparoša, babica, roletnara i ostalih. Puna mehana. Sve njih je, kao pčele na med, privlačio Žikin poslovni moto, koji se može prepričati u jednoj rečenici: u mehani ima da se jede kao kod majke na nedeljnom ručku.

Tako je bilo na početku, tako je i danas.

Baš pre neki dan, na Veliku gospojinu, Žika Tlačinac je ispratio prvu deceniju rada "Vrnjačke Banje". Odaslao je pozivnice prijateljima, stalnim i povremenim gostima čudesne mehane, dočekao ih domaćinski. Glava u škembetu, kavurma, svadbarski kupus, praseće i jagnjeće pečenje, makovnjača, za razmažene roštilj i ostala izvoljevanja. Od pića, rakija iz najboljih šumadijskih podruma, a vino, belo i crno, iz manastira Ljubostinja, od Trstenika.

Bilo je nezaboravno. Pevao je gosin Mirče, koji je svojevremeno obarao s nogu bivše komsomolce ruskim romansama, svirao njegov pripravnik, a tercirao profesor Pavlović iz Kliničkog centra.

Desilo se to na Veliku gospojinu, rođendan "Vrnjačke Banje", koji Žika Tlačinac slavi maltene kao krsnu slavu, Aranđelovdan.

Pa, srećna ti prva decenija, Žile.

Miloš Lazić,
redovan gost "Vrnjačke Banje"