Od Kraljeva do Odmenja ima pedesetak kilometara. Ide se uz Ibar prema Raški, put vijuga uz obale reke i ispred Ušća treba skrenuti udesno. Pet kilometara solidnog makadamskog druma, mali parking za automobile, a odatle kozjom stazom dugom stotinak metara stiže se do izvora. Voda se sliva sa svih strana, postoji i česma, pa i korito za kupanje izdubljeno u kamenjaru.

Po legendi, Sveti Sava je stenu udario štapom i potekla je voda

To je ta čudesna i lekovita Savina voda koja je do sada izlečila mnoštvo obolelih. To je voda koja svakodnevno privlači ljude čak i iz dalekih mesta.

Savina voda u Odmenju, po legendi, nastala je na čudesan način. To i na mermernoj ploči nad izvorom stoji uklesano. Prolazio tako sveti Sava ovim krajem pre 800 godina i dotakao štapom jednu stenu. I iz nje poteče voda. A vodu je prvo pilo neko onemoćalo gubavo kljuse. Pilo i - ozdravilo. Nestalo gube, oporavio se konjić i vratio snažan i čio svome gospodaru.

Legenda i danas živi i ispričana je na mermeru. Možda je bliža stvarnosti druga priča. A po njoj meštani Golog Brda i sela sa obronaka Čemerna imali su u dolini baruštine u kojima su kiselili konoplju. Taj proces omekšavanja ove tekstilne biljke traje uglavnom oko mesec dana. Jednom je neko pokiselio konoplju vodom sa česme u Odmenju i za samo sedam dana bila je pripremljena za preradu.

Tako je voda postala čudotvorna. Počeli su da je upotrebljavaju i oboleli od raznih bolesti. Ali, uglavnom iz ovih krajeva. Zaklinju se da je tako, a mi nismo proveravali. Pije se voda, nestanu crevna oboljenja. Privija se na rane, i one ubrzo zarastu. Posle samo nekoliko popijenih čaša nestaje depresija, napregnutost, nervna labilnost. Povoljno deluje i na hipertoničare i uspešno skida visok krvni pritisak. Odmenjski izvori leže na obroncima Radočela na visini od 675 metara. Izdašnost je sedamdeset do osamdeset litara vode u minutu, a temperatura 21 stepen i nikada se ne menja.

Koliba u krošnji

Glas o lekovitosti i čudotvornim svojstvima izvora u Odmenju dospeo je, pre tridesetak godina, i do Milenka Jevtića, tehničara elektroveza. Radio je u kraljevačkoj pošti, bio pomalo čudak i usamljenik, voleo je da luta šumama i planinama i nije zasnivao porodicu.

I jednog dana je stigao i do izvora u Odmenju. Bio je zapanjen lepotom predela, gustim bukovim šumama, pa i vodom koju je počeo da upotrebljava i koja ga je preporodila. Odlučio je da tu načini svoje privremeno boravište. Ali, gde i kako! Pod šator nije smeo zbog otrovnica. I odlučio je - napraviće kolibu u krošnji stare bukve.

Tako je i uradio. Za nekoliko dana koliba na bukvi je bila završena, Milenko je uneo u nju slamu, lišće i neke lekovite trave. Postao je tako jedini žitelj u čitavoj šumi, provodio je dane kraj izvora, kupao se u lekovitoj vodi, pio je i koristio za kuvanje.

Mehdija Gicić uzima vodu za muža u Nemačkoj

Malo neobičan objekat na drvetu, malo priče o lekovitosti izvora u Odmenju privlačili su sve više pažnju ljudi sa raznih strana. I broj posetilaca se stalno povećavao. Pa i priče o vodi koja "sve leči". Mnogi su dolazili da vide šumskog Robinsona i njegovu kolibu na drvetu. Tako je zahvaljujući i ovom neobičnom usamljeniku voda u Odmenju postajala sve poznatija.

Milenko Jevtić je ubrzo sišao sa drveta i napravio kraj izvora kolibu od kamena. Kad se razboleo maršal Tito, Milenko je natočio balon odmenjske vode i krenuo za Ljubljanu da ga leči. Imao je neprilika, uhapsilo ga je Titovo obezbeđenje, pa je u Ljubljani i preminuo.

A kamena koliba stoji i danas.

Tekli su dani i godine, a na odmenjskim izvorima priroda se nije promenila. Voda je izbijala u mlazevima i neiskorišćena odlazila niz planinske strane. Ipak, glas o njenoj lekovitosti proneo se na sve strane. I sve češće i u sve većem broju dolazili su ovamo ljudi čak iz pograničnih mesta.

- Ja sam od svojih suseda u Novom Pazaru čula o tome da ova voda sve leči - ispričala nam je Mehdija Gicić, koju smo tog dana zatekli kraj izvora. - Moj muž Rizo godinama radi u Nemačkoj i boluje od teške infekcije u crevima. I kad sam čula o toj vodi, došla sam, uzela pun balon i poslala mu u Nemačku. Javio mi se da ga je voda preporodila i tražio da mu šaljem i dalje.

I sada Mehdija svakog utorka i četvrtka, kad novopazarski autobusi voze za Nemačku, šalje svome Rizi čudesnu vodu iz Odmenja.

Pripada narodu

Bilo je tog dana desetak automobila raznih registarskih oznaka: Čačka, Beograda, Novog Sada, Prokuplja, Sombora, Užica, Pirota i Kraljeva. Zlatan Sabo, mehaničar iz Sombora, čuo je, kako reče, da ova voda sve leči. A čuo je od nekih ljudi prilikom posete novosadskom sajmu. Probao je vodu, stomačne tegobe su nestale, rane na levoj nozi njegove supruge koje su je godinama mučile ubrzo su zalečene.

Tu je i Veselin Cvetković iz Beograda. Njegov brat Živko radi u Olborgu, gradiću na severu Danske. Živko je o odmenjskoj lekovitoj vodi čuo od naših zemljaka koji žive tamo. I sad su došli da natoče balone i pošalju mu u Dansku.

Put Savine vode iz Odmenja podno Čemerna otvoren je sada i prema Evropi.

Malo zahvaljujući glasovima o čudesnim svojstvima izvora u Odmenju, malo sve većem broju ljudi koji ovamo dolaze sa raznih strana, a malo i zbog potvrde nadležnih instituta koji su obavili analizu i utvrdili da je voda ispravna i da sadrži određene minerale, jedan privatnik iz Ušća je odlučio da vodu iz Odmenja cevima spusti u varošicu i otvori fabriku za flaširanje.

- Živi to nećemo dozvoliti - rekao nam je veterinar Srđan Petrović, predsednik saveta mesne zajednice iz Ušća. - Mi smo u našem razvojnom planu definisali stav prema vodi u Odmenju i stvorili inicijativni odbor za uređenje tog prostora i postepenog stvaranja banje. Na čelu odbora je Mile Korićanac, načelnik Raškog okruga.

Istu odlučnost u pogledu plana razvoja tog dela ušćanske teritorije ispoljili su i drugi članovi saveta mesne zajednice - Dragiša Bojanić, Miloš Bošković, Miroslav Pandrc. Savina voda, kako izjavljuju, ne može da se odvodi sa izvora.

- Voda pripada narodu vekovima, to je tradicija, mi tu nećemo ništa da menjamo u pogledu eksploatacije - rekao nam je Mile Korićanac. - Prihvatamo svako udruživanje sredstava sa zainteresovanima, ali pod uslovom da voda ne može da se odvodi sa izvora. I tu nećemo odstupiti.

Dolaze i odlaze posetioci. Toči se odmenjska voda i odnosi u kantama i balonima. Već se i sumrak spušta. Uskoro će prestati živost kraj Savine vode. Ostaće tu sve do mrklog mraka samo Goran Dugalić koji je tu od samog svanuća. On je neka vrsta čuvara i stara se o redu kraj izvora.

Onda će i on otići u svoje selo Golo Brdo. Do novog dana i novog dolaska posetilaca.