Nemoj tako, Vojine

Pišem vam u vezi sa ekskluzivnom ispovešću Vojina Ražnatovića koju ste objavili u 2223. broju od 25. avgusta 2001. godine. Čitala sam putujući iz Beograda u Ženevu i odlučila da vas zamolim da prenesete Vojinu ovaj moj komentar u vezi sa Cecinim ponašanjem odmah posle Arkanovog ubistva.

Želim da opravdam kao pozitivno sve to kako je Ceca uradila, ali i potpuno razumem i mladog Vojina što loše vidi i oseća. Shvatiće, možda, mnogo kasnije da je dobro učinila, tako mislim zbog mog ličnog iskustva:

Kada je moj pokojni nevenčani muž preminuo od raka u Ženevi, ja nisam bila ni fizički ni psihički u stanju da idem na sahranu u Kragujevac. Niti sam slutila da treba odmah bilo šta da učinim da bih zaštitila veliku pokretnu i nepokretnu imovinu u gradu i na selu, za koju je jedini naslednik, po naslednom ugovoru za života, moj maloletni sin. I šta se desilo: pokojnikov mlađi brat je odmah, čim je čuo da je blizu kraj, šleperima za nekoliko dana ispraznio imanje i ergelu konja, gde je bilo svega od igle do lokomotive i to za tri buduće generacije. Ostale su prazne prostorije čak i bez prekidača za struju. Obe kuće samo sa praznim ormanima i krevetima, čak su i radijatori skinuti.

U kuću u gradu već petu godinu ne mogu da uđem, a kiriju od restorana takođe brat uzima. Ali najgore je što je pokupio i svu arhivu, svu dokumentaciju, papire od konja, planove od struje, vodovoda i evo, već petu godinu se borim da povratim bar nešto, da legalizujem nasledstvo, ali mi ne polazi za rukom jer nemam papire. A da sam odmah reagovala, kao što je Ceca, ništa od svega toga ne bi moglo da se desi, jer kada sam otišla u Kragujevac na parastos za četrdeset dana, bilo je kasno. Ja joj se divim što je u šoku te velike tragedije (najveće za nju i njenu malu dečicu) imala hrabrosti i svesti da spasava što je moglo da se zaštiti. I verujem čak da ni ona nije imala ideju, nego joj je sigurno neko savetovao šta i kako da učini.

A to što mu nije dozvolila da probudi oca da bi se s njim pozdravio, sigurno nije sa namerom da ga odbije: Vojin je mlad čovek, proživeo je nekoliko godina sa ocem, ima mnogo uspomena da ga se seća. A čega će da se sećaju to dvoje jadne Cecine dece koja nisu imala vremena čak ni dobro da upoznaju oca. Pa moj sin je imao pet godina kada je ostao bez oca i ne seća se gotovo ničega i još i danas kaže: "Žao mi je što nisam mogao da mu kažem doviđenja".

Vojine, nemoj da kritikuješ očevu poslednju ljubav. Pomozi njoj i deci da što više upoznaju onog Željka kojeg si ti znao pre nego što su ona i deca upali u vaš i njegov život. Verujem da bi i tvoj pokojni otac bio više zadovoljan nego da je ovako javno, u novinama, optužuješ. Možda joj je i tvoj otac rekao, nekako, da uradi šta je uradila, a tebi se ne sviđa.

S poštovanjem i srdačnim pozdravom,
Mirjana Stojanović,
Ženeva

Uvek lija - dolija

Kao dugogodišnji član i funkcioner Crvenog krsta koristim priliku da zahvalim "Ilustrovanoj Politici" što je na korektan, profesionalan i nada sve argumentovan način, obaveštavala javnost o događajima u Crvenom krstu - na svim nivoima. Samo tako se može pratiti, otkriti i pokrenuti lanac zloupotreba i preduzimati mere protiv zla kojeg ima (nažalost) i u Crvenom krstu.

Ljudi koji se desetak godina, pa i duže, zadržavaju na istim funkcijama imaju mogućnosti da stvaraju interesne grupe i klanove za ostvarivanje posebnih ciljeva, pa i zloupotreba. Kada se učvrsti, interesna grupa je veoma žilava, prilagodljiva, spremna na sve za sve situacije - radi očuvanja privilegija.

Stanje u Opštinskoj organizaciji Novi Beograd i Gradskoj organizaciji Crvenog krsta primer je za navedenu tvrdnju, što ilustruje kopija otvorenog pisma koje vam dostavljam, a koje je upućeno predsedniku Gradske organizacije Crvenog krsta Beograda prim. dr Predragu Jelači.

"Što reče, ko deli, a najbolje sebe ne
namiri, il’ je budala, il’ ne zna da
deli".
Žoze Saramago

U dnevnom listu "Politika" od 30. maja 2001. godine pročitao sam vest da si postao potpredsednik Crvenog krsta Srbije. Čestitam. Znam da si bio potpredsednik Gradske organizacije, sve dok bivši predsednik nije (tiho i elegantno) podneo ostavku, a tebi ostavio probleme "pod tepihom". Bravo. Znam da si znao, a uporno ćutao, o anomalijama u Crvenom krstu, posebno Novog Beograda. Neka ti je na čast. Pročitao si šta sam napisao i tražio - u vezi sa nečasnim radnjama u Crvenom krstu Novog Beograda, ali (zajedno sa predsednikom) sve "trpao pod tepih" - "čuvajući" svoj obraz i obraz Gradske organizacije. Neka vam je, i ovo, na čast. Znaš da si bio predsednik komisije za utvrđivanje (ne)ispravnosti rada u opštinskim organizacijama Crvenog krsta: Novi Beograd, Zemun i Vračar. Rekao sam ti (9. aprila 2001. godine) da tvoj rad u komisiji - nije bio častan. Znaš da sam uporno tražio da čuvate i poštujete Statut - zbog kršenja Statuta. Znaš da si mi (pred sekretaricom) osiono poručio: "Ma, j..... Statut".

No, svejedno, već sutradan, 10. aprila 2001. godine, postao si predsednik Gradske organizacije, verovatno uz podršku opštinskih odbora u Novom Beogradu, Zemunu i na Vračaru. Solidarnost na delu. Hoću da te pitam - da li i dalje poručuješ ono što treba da se radi sa Statutom, jer ima još funkcija za napredovanje - u Crvenom krstu Jugoslavije. Imam utisak da ti i "ne znaš da deliš", kako kaže Saramago, jer ti nisi budala. Bravo, samo guraj dalje...

Predsedniče, ako budeš imao vremena, bilo bi korisno da pročitaš bar "Ilustrovanu Politiku" od 26. maja 2001. godine, strana 8: "Dokle će da se ljulja Crveni krst"; od 1. septembra 2001. godine, strana 24 i "Crveni krst na muci".

Uvek lija - dolija.
Slavko Maksimović,
član Crvenog krsta Jugoslavije,
Beograd

Vratiti se izvornim principima

Pročitala sam tekstove objavljene u "Ilustrovanoj Politici" o dešavanju u Crvenom krstu koji upućuju na narušavanje osnovnih postulata ove ugledne humanitarne organizacije i na neophodnost kadrovskih promena.

Podstaknuta vašim pisanjem, želim da ukažem da otkrivanje nepravilnosti u radu viših foruma Crvenog krsta i njihovih rukovodstava objašnjava ćutanje istih o aferama koje su u protekle dve, tri godine potresale ne tako mali broj opštinskih organizacija Crvenog krsta u koje spada i OOCK Zrenjanin. U ovoj organizaciji radim poslove stručnog saradnika a pre toga sam deset godina bila sekretar Opštinskog odbora OOCK - i to kažu uspešno.

Sadašnja zbivanja u OOCK i ona što su se odigrala krajem 2000. godine u Crvenom krstu Srbije potvrđuju da su otuđena rukovodstva i nadalje sama sebi najvažnija, a ne budućnost i ugled organizacije.

Sudeći na mom primeru, za očuvanje ugleda, ideje i institucije Crvenog krsta zaduženi su niži nivoi organizovanja i naša najveća snaga "aktivisti volonteri". Iako je sve ukazivalo na montiran politički proces pod izgovorom da se čuva ugled organizacije, opredeljenje je bilo ćutanje - unutar organizacije i pred javnošću.

Sve je počelo 1996. godine kada je moj suprug dr Aca Antin izabran za odbornika Skupštine opštine Zrenjanin kao kandidat Demokratske stranke, u kojoj je i danas, u okviru koalicije "Zajedno", a koalicija SPS-JUL prvi put izgubila vlast na lokalnom nivou. Otpočeli su pritiske na mene ne bi li mog supruga preveli na svoju stranu. Usledila su obećanja 1996, a zatim 1997. godine - januar, jul - počinje period zastrašivanja. Septembar-oktobar 1997. kontrola inspekcije rada i započinje višegodišnja tortura MUP-a. Marta 1998. MUP podnosi krivičnu prijavu, baš uoči Izborne skupštine Crvenog krsta za period 1998-2001. godine, želeći da me eliminiše sa funkcije sekretara. Voljom Skupštine Crvenog krsta Odbor me imenuje za v.d. sekretara do ishoda krivične prijave.

Oktobar-novembar 1998. godine počinje istražni postupak, a 6. januara 2000. podignuta je optužnica. Februar 2000. godine - načelnik Okruga saopštava predsedniku Crvenog krsta da Verica Antin ne može ostati u CK jer je njegova partija veća. Maja 2000. godine ponovo informativni razgovori u MUP-u. Juna 2000. godine rukovodstvo opštine SPS-JUL (predsednik, potpredsednik, predsednik Izvršnog odbora, sekretar Skupštine opštine) poziva Opštinski odbor Crvenog krsta sa jasnom porukom meni da podnesem ostavku, odnosno Odboru da me razreši. Ponovo dolazi inspekcija rada, konstatuje da je sekretar v.d. više od godinu dana što nije u skladu sa zakonom, te predlaže Odboru da imenuje sekretara jer mu je mandat istekao. Petog jula 2000. godine ja sam razrešena dužnosti sekretara Opštinske organizacije Crvenog krsta Zrenjanin.

Više od četiri godine sam bila izložena stalnim pritiscima političkih moćnika u sprezi sa inspekcijom, MUP-om, tužilaštvom i sudom uz ponižavanje, provokacije, nasrtaje na dostojanstvo porodice, uključujući i decu.

Organizacija koja "postoji" da bi pomogla ljudima izjasnila se (na relaciji Crveni krst Vojvodine - Opštinski odbor Zrenjanin) da se ne treba baviti ličnostima, već treba čuvati ugled.

Suvišan je komentar u izjavi predsednika Jugoslovenskog Crvenog krsta "da je naša obaveza da zaštitimo ličnost sekretara" - misli se na generalnog sekretara JCK.

Ovim obraćanjem želim da dam podršku uključivanju javnosti u rad Crvenog krsta, jer se ugled ove organizacije može sačuvati jedino vraćanjem na njene izvorne principe i raskidom sa kadrovima koji su bili nosioci jedne naopake politike.

Verica Gladić-Antun,
Zrenjanin

Pomozite našem Filipu

Naš sin Filip je rođen 13. februara 2001. godine sa teškom srčanom manom. Jedina mogućnost da ostane u životu je bio inkubator sa povećanom koncentracijom kiseonika. Drugog dana života mu je urađena katetarizacija da bi se omogućilo snabdevanje kiseonikom.

A onda je 21. dana obavljena hitna neodložna operacija na Filipovom otvorenom srcu da bi ostao u životu. Sa tim zahvatom prestaje mogućnost naše kardiohirurgije i lekari Dečje klinike u Tiršovoj predlažu spasonosnu intervenciju koja može da se obavi na kardiohirurgiji u Londonu kod dr M. Launa.

Za ovaj zahvat je, međutim, potrebno 50.000 maraka. Mi, Filipovi roditelji, studenti smo i nismo u mogućnosti da obezbedimo toliki novac.

U očajanju, ali sa velikom nadom i verom, obraćamo se humanim ljudima, ljudima dobre volje da nam pomognu.

Uplate se vrše na: Komercijalna banka A.D. Beograd, broj banke 40811-620-8- 175. Poziv na broj, dinarski 50220-14-45-72859. Poziv na broj, devizni: 54704- 1246020258. Svrha doznake: Za operaciju Filipa Marune.

Možemo samo zajedno da pružimo Filipu šansu za život.

Ova danas mala ruka biće pružena u znak zahvalnosti, ali tada će biti velika, kao i humano delo svih koji nam pomognu u ovim teškim trenucima.

Roditelji Milja i Robert Maruna,
Novi Sad