Leto je izmaklo a svađe zbog sladoleda iz dobro znanih zelenih sanduk-frizova sa natpisom "Delta", raspoređenih na svakoj prometnijoj raskrsnici i ulici u Srbiji dobijaju na žestini.

Mladen Barčot, direktor "Mabara": "Evo originala akcija koje su mi praktično ukrali"

Do pre koji mesec šaputalo se da je to "Markov sladoled..!" posle, opet, da je sin bivšeg predsednika Slobodana Miloševića u posao ušao sa Milanom Milutinovićem, aktuelnim predsednikom Srbije, da bi skorašnja sudska trvenja suvlasnika i osnivača beogradskog "Mabara" i grčke "Delte" pokazala da ni Marko, ni Milan nemaju sa "Delta" sladoledom ama baš nikakve veze.

Sladoled pripada mešovitoj jugoslovensko-grčkoj firmi "Deljug" koju su osnovali Mladen Barčot, vlasnik firme "Mabar", grčka firma "Delta" i staropazovačko poljoprivredno preduzeće "Napredak" koje se kasnije uključilo u čitav posao jer je ponudilo plac (njivu), na kojoj je izgrađena fabrika sladoleda.

Potpisanim ugovorom o zajedničkom poslu u dva navrata bavio se i Privredni sud u Beogradu, a zbog mnogih nejasnoća koje učesnici u sporu nazivaju čak i sumnjivim, moguće je da se spor okonča i pred nadležnim evropskim sudskim institucijama.

"Samo su nas precrtali"

"Deljug" tvrdi da su zeleni sanduci i "Delta" sladoled njegovi. A beogradsko preduzeće "Mabar", čiji vlasnik Mladen Barčot sa povelikom hrpom papira i u pratnji advokata obilazi sudove i nadležna ministarstva i dokazuje da je u čitavom sukobu grubo izigran i da jugoslovenska privreda trpi težak gubitak.

Dok je spor pred Privrednim sudom u Beogradu još trajao Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom sredinom jula ove godine izbrisalo je firmu "Mabar" Mladena Barčota sa spiska suosnivača i akcionara "Deljuga". Novine su nekoliko dana pre zvaničnog otvaranja fabrike zabeležile izjavu na konferenciji za štampu predstavnika spomenutog saveznog ministarstva da je time zapravo rešen jedan od većih sporova između domaćeg i stranog ulagača "i da je to dobar znak stranim investitorima da mogu da računaju na zaštitu i pravnu sigurnost".

Nedelju dana potom oglasio se Mladen Barčot, vlasnik "Mabara", da javnost upozna kako Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom potpuno ignoriše predočene činjenice u njegovoj žalbi, presuđujući pre odluke suda. Bilo kako bilo, u četvrtak, 5. jula ove godine otvorena je svečano nova "Deljugova" fabrika sladoleda u Staroj Pazovi. Na svečanosti priređenoj tim povodom javnosti su predočene činjenice koje bi svakoga ko želi dobro našoj privredi mogle samo da obraduju. Međutim, Mladen Barčot, direktor i vlasnik "Mabara", na zvaničnoj konferenciji za novinare drugog avgusta, kao i u razgovoru sa novinarioma "Ilustrovane Politike" bio je drugačijeg mišljenja.

Fabrika u Staroj Pazovi: sve je evropski, ali, ipak, nešto škripi

- Nažalost, pod pritiscima iz ličnih i nečasnih pobuda nekolicine ljudi su pomoću falsifikata, protivzakonitim odlukama i rešenjima sa pečatom zvaničnih organa, prekršili zakone ove zemlje i "Mabar" brutalno eliminisali iz ovog zajedničkog posla - kaže Mladen Barčot. - Ta druga strana medalje ove priče ostala je prilično skrivena od šire javnosti. Ona, kako se vidi iz dokumentacije koju smo dostavili sudu, ukazuje na razorne ostatke jednog vremena čiji su tragovi, bar u ovom slučaju, još veoma vidljivi i opominjući - napominje Barčot.

Druga strana priče

Priča o sladoledu "iz zelenih sanduka" 16. avgusta ove godine, dakle samo mesec i po dana po otvaranju fabrike sladoleda "Deljug" u Staroj Pazovi, dobija potpuni obrt. Privredni sud u Beogradu uvažava "Mabarove" primedbe i odbija da njegove falsifikatom preuzete akcije upišu u sudski registar kao vlasništvo grčke firme "Delta internacional holding" registrovane u Luksemburgu, i time zapravo stavlja pod sumnju pre mesec i po dana donetu odluku Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom koje je firmu Mladena Barčota "Mabar" izbrisalo iz spiska suosnivača i akcionara "Deljuga".

Time priča o "Delta" sladoledima na beogradskim i ulicama ostalih jugoslovenskih gradova dobija dramski zaplet. Početak radnje seže negde do sredine februara 1997. godine kada je grčka "Delta" prihvatila projekat jugoslovenskog spoljnotrgovinskog preduzeća "Mabar" i zaključila ugovor o osnivanju preduzeća sa stranim ulaganjem za proizvodnju i prodaju "Delbar AD". Devet meseci kasnije, 10. oktobra 1998. godine, priključuje im se i poljoprivredno preduzeće "Napredak" iz Stare Pazove ponudivši zemljište na kome bi se gradila fabrika, pa je "Delbar" promenio ime u "Deljug", Delta-Jugoslavija, skraćeno... Cilj "Delte", "Mabara" i "Napretka" bio je definisan ugovorom iz februara 1997. godine; da se u Staroj Pazovi izgradi fabrika sladoleda u vrednosti od oko pedeset pet miliona nemačkih maraka. "Deltino", dakle grčko, učešće bilo bi 85 a "Mabarovo" Mladena Barčota oko 15 odsto. Grčka "Delta S.A" odmah je u posao uložila 3.641.000 maraka i stekla 801 akciju, a "Mabar" pola miliona nemačkih maraka postavši vlasnik 110 akcija. Ubrzo je na placu staropazovačkog "Napretka" nikla fabrika sladoleda, zvanično otvorena u julu ove godine.

Zabrana investiranja u Jugoslaviju stupa na snagu 1998. godine, a proizvodnja sladoleda planirana je za leto 1999. godine. Grčki partner je nameravao da fabrici nadomak Beograda dostavi 13.300.000 maraka, ali su se isprečile sankcije. Mladen Barčot je tih 13,3 miliona nemačkih maraka, odnosno 107 miliona dinara, uprkos ratnim događanjima, uspeo da unese u zemlju preko svoje kiparske firme "Rieti". Od luksemburške firme "Delta internacional" uzeo je kredit kao devizni avans na tri godine za pripremu proizvodnje smrznutog voća i povrća. Ugovorom su se Mladen Barčot i njegov "Mabar" obavezali da grčkom partneru sav novac vrate za tri godine isporukom smrznutog voća i povrća iz Jugoslavije i prodajom sladoleda iz tek sagrađene fabrike. Dinarska protivvrednost od 107 miliona dinara odmah je od "Mabara" uplaćena "Deljugu" za pripremu proizvodnje sladoleda za leto 1999. godine.

Delta hoće sve

Takva izvozno-finansijska orijentacija "Mabara" u međuvremenu nije odgovarala grčkoj "Delti" pa je grčki partner postao sve uporniji u zahtevu da se dobijeni kredit otplati ne malinama, smrznutim povrćem i sladoledom u ugovorenom roku od tri godine, već konvertovanjem deonica koje bi pripale "Delti"?!

- Postalo je jasno da zbog rata, bombardovanja i svega što se događalo do početka jula 1999. godine od vraćanja kredita "Mabara" nema ništa, pa smo zato i tražili da se kreditni dug, odnosno novac koji je "Delta" dala za fabriku sladoleda, pretvori u deonice koje bi opet pripale "Delti" - kaže Veselin Prosenica, zamenik finansijskog direktora "Deljuga".

- Kao vlasnik jugoslovenske, srpske firme, u zajednničkoj grčko- jugoslovenskoj firmi nisam mogao da prihvatim takve finansijske mahinacije. Bilo bi to podrivanje domaćeg kreditno-monetarnog sistema, put u izbegavanje poreskih obaveza i zasigurno gubitak zbog izostalog izvoza - pojašnjava Mladen Barčot svoju odluku da pravdu potraži na sudu.

- Plasirali smo četrdeset miliona dinara kroz komercijalne zapise upravo da izvozni projekat "Mabara" ne bi bio doveden u pitanje. A to se sada izgleda zaboravlja - podseća Veselin Prosenica.

Pravni zastupnik gospodina Mladena Barčota njegov advokat Nenad Vukasović nije se ustručavao da na konferenciji za novinare javno tvrdi "da je ,Mabar’ iz posla i kao suosnivač i akcionar isključen pod pritiscima i iz ličnih i nečasnih interesa jednog malog broja ljudi tada zaposlenih u ,Mabaru’ i tadašnjem i sadašnjem Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom". Falsifikovanim potpisom gospodina Mladena Barčota na navodnom punomoćju njegov tadašnji zamenik neovlašćeno potpisuje saglasnost o prenosu akcija grčkoj "Delti" - napominje Vukasović, pa nastavlja: - Time su prekršeni zakoni ove zemlje i oštećena privreda Jugoslavije, a "Mabar" grubo istisnut iz profitabilnog posla. Tačno 14,4 miliona maraka izneto je tim jednim falsifikovanim potpisom iz Jugoslavije. Naravno, taj novac je kroz akcije otišao iz zemlje, a dvadeset jedan milion dinara, o čemu postoje jasni dokazi, podelila je grupica nečasnih ljudi koji su učestvovali u tim nezakonitim radnjama.

Sve urađeno bez mog znanja

- Mi smo suviše velika firma čak i u evropskim razmerama, druga smo u prehrambenoj industriji Grčke, da bismo se time bavili - kategoričan je gospodin Veselin Prosenica iz "Deljuga". - Da nismo hteli da ovde dođemo, i zauvek ostanemo, zar bismo u najteže vreme uložili toliki novac u jugoslovensku privredu. Vidite da te optužbe koje nam se upućuju ne stoje. Nađite mi stranu firmu koja je u Jugoslaviju uložila šezdeset miliona maraka, kao što je "Delta" - napominje Veselin Prosenica i dodaje: - Mi nećemo afere, mi raspolažemo svim originalnim i valjanim dokumentima i papirima kojima potkrepljujemo ono što tvrdimo i naši sudovi će reći svoje. Smatramo da se preko štampe stvari ne mogu rešiti nego da će jedino merodavna biti odluka suda. Ozbiljna smo firma, imamo obaveze prema našim kupcima u Jugoslaviji, već pokrivamo preko 50 odsto jugoslovenskog tržišta sladoledom, što nas obavezuje da se bavimo kvalitetom sladoleda, a ne prepucavanjem preko novina. Neću da komentarišem nedavnu presudu Privrednog suda u Beogradu jer sudski postupak na višoj instanci još nije okončan, a "Deljug" je uložio i žalbu.

Prvi čovek "Mabara" Mladen Barčot sve vreme razgovora, međutim, pred sobom drži rešenje Privrednog suda u Beogradu od 16. avgusta 2001. godine.

- Prljavo jednostavnim metodom, mimo mog znanja i bez ikakvog učešća, sredinom juna 2000. godine uz pomoć mog falsifikovanog potpisa "Deljug" je napravio falsifikovani ugovor o konverziji potraživanja po osnovu datog kredita u akcije. Mislite li da je normalno i to da "Deljug", navodno od mene, dobijene akcije, falsifikovanim potpisom istog dana, ali drugim ugovorom, prenese u vlasništvo grčkog partnera "Delta internacional S.A"! Pa ko bi normalan to uradio - širi ruke Mladen Barčot.

- Tadašnjem saveznom ministarstvu za spoljnu trgovinu, 18. avgusta 2000. godine "Deljug" podnosi zahtev, a već samo posle tri dana 21. avgusta, dobija rešenje (br. 5/1-01-345/97-019) kojim se "Mabar" briše iz "Deljuga". Srpskom, jugoslovenskom preduzeću, tim nezakonitim postupkom - tvrdi vlasnik "Mabara" - oduzeto je svako učešće u formiranju mešovite jugoslovensko-grčke firme, čiji sam ja zapravo i idejni tvorac i čijih 200 osnivačkih akcija u originalu i danas posedujem - nastavlja priču Barčot. - Apsurd je da sam rešenje o ovom činu iz Ministarstva dobio slovom i brojem pet meseci kasnije, a između SIV-a i "Mabara" je i bukvalno trista metara razdaljine. Vidite, kad hoće nešto urade za samo tri dana, a onda im treba pet meseci da me o tome obaveste. Ko je u Ministarstvu skrivao dokumenta i činio sve ove nečasne radnje saznaće se veoma brzo - tvrdi Barčot.

Policija utvrdila falsifikat

- Tim falsifikovanim potpisom - pojašnjava jedan od Barčotovih advokata Slaviša Vukosavljević - što su ustanovili veštaci MUP-a Srbije, "Mabar" je kao akcionar izbačen iz "Deljuga". Praktično to znači da je, iz zemlje na nezakonit način izneto preklo 14,4 miliona maraka pribavljenih po ceni od šest dinara u vreme kada je stvarna vrednost nemačke marke bila 30 dinara, čime jee konverzijom duga u akcije ostvarena nezakonita dobit - ekstraprofit, od preko 11 miliona nemačkih maraka. Taj ekstraprofit do dana današnjeg nije oporezovan.

- I pored svega - kaže advokat Nenad Vukasović - 17. jula ista grupica ljudi iz Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom svoju malverzaciju izbacivanja "Mabara" iz posla "pokriva" svojim novim rešenjem i pri tom tu svoju rabotu minimizira tvrdeći na konferenciji za novinare 24. jula da "Mabar" u čitavom poslu sa "Deljugom" ima učešće od samo jedan odsto.

U obrazloženju poslednjeg rešenja Privrednog suda u Beogradu od 16. avgusta 2001. godine sudija Mirjana Trninić navela je da je nesumnjivo utvrđeno kako je bivši zamenik Mladena Barčota neovlašćeno potpisao ugovor o konverziji potraživanja u akcije kao i ugovor o prenosu akcija na "Delta internacional holding". Takvu odluku sud je doneo na osnovu mišljenja veštaka MUP-a Srbije koji su tvrdili da priložena ovlašćenja koja je doneo njegov tadašnji zamenik direktor firme Mladen Barčot nije ni video a kamoli potpisao.

- Sud je praktično našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 33 i 34 Zakona o postupku za upis u sudski registar - komentarišu odluku Privrednog suda u Beogradu "Mabarovi" advokati, pa je primenom člana 37 istog zakona doneo rešenje kojim se odbija zahtev "Deljuga" iz Beograda da se u sudski registar upiše Odluka o povećanju osnovnog kapitala nastalog konverzijom potraživanja osnivača-akcionara "Mabara" u trajni ulog.

Pomoć iz Luksemburga!

Slaviša Vukosavljević, advokat "Mabara", navodi da su primili "Deljugovu" žalbu na rešenje Privrednog suda u Beogradu i da je "Mabar" predao svoj odgovor na žalbu. Odlukom Višeg privrednog suda - kaže Vukosavljević - praktično će biti stavljena tačka na ovaj čudovišni, po privredu Srbije i Jugoslavije užasno štetni spor. - Mi smo već preduzeli određene korake za zaštitu naših i interesa privrede Jugoslavije. Internacionalizovaćemo čitav spor. S tim u vezi, u Beograd je doputovao advokat dr Srđan Stojanović iz Luksemburga sa kojim smo krenuli u pripremu materijala do kojih je došao u Luksemburgu i sa kojima ćemo izaći pred luksemburške sudije, ali i pred Međunarodnu trgovačku arbitražu u Parizu - kaže advokat Vukosavljević.

"Mabar" bio na "beloj listi" EU

U razgovoru s novinarima "Ilustrovane" Mladen Barčot s neskrivenim ponosom pokazuje nam "belu listu" Evropske unije firmi iz Srbije i Jugoslavija sa kojima je zapadnoevropskim i američkim firmama bila preporučivana i dozvoljavana saradnja čak i u vreme najžešćih sankcija i vladavine Miloševića. Posao sa grčkom "Deltom" praktično je Barčotov "Mabar" i preporučio za "belu listu".

- Kako su se te liste dokopali i predstavnici bivše vlasti možete samo misliti šta smo sve morali da izdržimo da bi smo koliko-toliko opstali - kaže Mladen Barčot. - Upravo zbog te "bele liste" ušao sam u direktan sukob sa prethodnim režimom, a vrhunac je bila direktna zabrana obavljanja poslovnih aktivnosti u julu 2001. godine, tri meseca pre poznatih oktobarskih događaja - kaže Barčot.

"Sve je po propisu...!"

Na zakazani razgovor u "Deljug" došao je i gospodin dipl-ing. Aleksandar Kovačević, direktor AD za poljoprivredu "Napredak", na čijoj oranici je "Deljug" sagradio fabriku.

- Sve što je rađeno rađeno je u dogovoru sve tri strane: "Mabara" i "Napretka" s jedne, i grčke firme "Delta" s druge strane - kaže dipl. ing. Aleksandar Kovačević. - Niko nikome nije ništa radio iza leđa i zato me čude reakcije "Mabara" i gospodina Barčota. Što se konverzije duga u zdravom novcu u deonice tiče uveren sam da je to bio odličan potez "Deljuga". Ja bih sa velikim zadovoljstvom pretvorio u akcije i deonice neke od kreditnih dugova koje imamo, ali nažalost, nijedna od banaka nije za to zainteresovana. Zato i mislim da je ovaj naš sudski spor nelogičan i nepotreban.