Napadom na "Ktitor" počela je seča srpskih gazda

O sebi, kako sam tvrdi, nema da kaže ništa dobro. Jedino to što je stvorio porodicu, što ima troje dece. Njegov način života, pre svega poslovni uspesi, mnogima služe kao uzor, ali on sam to ne doživljava tako. "Kamo sreće da se nisam ni rodio", ume često da kaže.

Milija Milosavljević, predsednik i vlasnik kompanije "Ktitor", bez mnogo uvijanja, sa dosta gorčine i ironije, spreman je da govori o svojoj firmi, odnosima u društvu, neprilikama koje su ga snalazile i koje ga i dalje pritiskaju.

- "Ktitor" je danas moćna i veoma skupa firma - ističe Milosavljević odgovarajući na komentare da je jedan od najbogatijih Jugoslovena. - Ipak, privatno živim znatno skromnije od devedeset odsto nekih biznismena i političara. Uredno plaćam poreze, doprinose. U svakom trenutku oko dve hiljade ljudi, na ovaj ili onaj način, radi za mene...

U porodici "srpski šovinisti"

Vlasnik "Ktitora" je rođen pre četrdeset jednu godinu u Banjskoj, na Kosmetu. Potiče iz jedne od najvećih i najpoznatijih porodica kosovskomitrovačkog kraja. Milosavljevići su oduvek bili borci za ljudska prava. Mnogo pripadnika ove familije je u vreme Brozovog režima robijalo zbog "srpskog šovinizma".

- Eto - kaže Milosavljević - sada se taj navodni šovinizam drugačije zove. To je sada patriotizam...

Sa izvesnom dozom ironije Milija kaže da je ceo život proveo u ratnom okruženju. Sa strahom i u pratnji starijih je odlazio u školu. Pod pritiscima se sa Kosmeta iselio. Bilo je to 1977. godine.

- Za mene rat još traje. Zašto? Pa jednostavno zato što ni sada ne mogu slobodno da odem u svoj kraj. U moj kraj ne može slobodno da ode ni moj predsednik. Zašto je to tako? Zašto moj predsednik može da prisustvuje "Danima mimoze" u Herceg-Novom, a ne može za Vidovdan da ode na Kosovo?

Po dolasku u Beograd Milosavljević je osam meseci radio kao fizikalac, a potom se zaposlio u društvenoj firmi. Posle godinu dana, 1979, otvorio je zanatsku radnju koja se bavila građevinskim poslovima.

- "Ktitor" je stvoren početkom devedesetih, kada je Vlada Ante Markovića omogućila ambicioznim pojedincima da otvaraju preduzeća. U početku sam pomalo lutao, ali sam veoma brzo uvideo da je nameštaj deficitarna roba. Krenuo sam i evo me danas tu gde sam - priča Milosavljević.

A gde je danas "Ktitor"?

Bez sumnje to je trenutno jedna od vodećih firmi u jugoslovenskoj drvnoprerađivačkoj industriji. Međutim, "Ktitor" je ovih dana na novinske stupce dospeo ne zbog poslovnih uspeha već zbog jedne navodne finansijske afere. Naime, velikoj grupi ličnosti iz javnog života osumnjičenih da su se bavili raznim mahinacijama u proteklom periodu, pridružio se i Milija Milosavljević. Prvo opštinsko tužilaštvo stavlja mu na teret da je prekršio Zakon o platnom prometu, odnosno da je izdao nalog da se jedan kompenzacioni posao knjiži na pogrešan način.

Izrada nameštaja po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji

- Za krivičnu prijavu sam saznao iz novina - priča Milija. - Pet meseci su po "Ktitoru" rovarili inspektori. Nešto su morali da nađu, nisu mogli da veruju da poslujem bez greške. Konačno, inspektorka ZOP-a Verica Veljanovski je po nalogu svojih šefova izmislila da se jedan službenik "Ktitora" ogrešio o zakon, odnosno da nije pravilno proknjižio kompenzaciju sa "Jugopetrolom" vrednu 840.000 dinara. Smešno! Jedva čekam suđenje da oborim ovakve neosnovane optužbe.

Slovenci zainteresovani

Međutim, prema Milosavljevićevim rečima, nije suština u jednom sudskom postupku. Bez mnogo okolišanja vlasnik "Ktitora" tvrdi da iza napada na njega i njegovo preduzeće stoji onaj u čijoj je nadležnosti Zavod za obračun plaćanja, a to je Narodna banka, odnosno njen guverner Mlađan Dinkić.

- Neposredan povod za sve je moja nedavna izjava da me G-17 plus podseća na Novu jugoslovensku levicu - kaže Milosavljević. - Zašto sam to rekao? Zato što postoji neverovatna sličnost u načinu rada. Zato što neko ko pošto-poto želi uspeh u karijeri nosi u svojoj torbi "preporuke" da je član G-17 plus. Ali, to je samo beznačajan povod. Uzroci su mnogo ozbiljniji. Ovde neko ima zadatak da očisti tržište za strane invenstitore. Za Slovence, na primer. Njima je, koliko znam, veoma zanimljiva naša drvna industrija.

Milija tvrdi da nije u sukobu sa novim vlastima. Možda, dodaje, samo sa jednom strujom koja ispoljava loše namere prema srpskim domaćinima, gazdama. Milosavljević je svestan tereta koji nosi zbog činjenice da je najveće poslovne uspehe postigao u vreme režima Slobodana Miloševića.

- Znam šta se priča, čujem šta ljudi govore... Ali, šta je trebalo da uradim? Trebalo je, valjda, da se zamrznem kada se pojvio Milošević i da se odmrznem 5. oktobra. Trebalo je da budem mrtav? Jedino tada, valjda, niko ne bi mogao da kaže: "Eto, on je uspeo zato što je bio uz Miloševića". Ljudi moji, pa ja sam uz, ili bolje rečeno, za svaku legitimnu vlast. Pitam: da li sam ja doveo Miloševića ili milioni ljudi koji su glasali za njega? Tvrdim da je ovo početak seče srpskih gazda, odnosno, svih onih poštenih ljudi koji su i u takvo vreme kakvo je bilo proteklih godina pokušavali nešto da urade i stvore. Ja nikakve privilegije nisam imao. Neka mi bilo šta dokažu i pokažu. Poznavao sam ljude iz vrha Miloševićevog režima kao što poznajem i predstavnike nove vlasti. Međutim, ni od jednih ni od drugih ništa nisam tražio...

Da je želeo privilegije, da je hteo da se bavi politikom, Milosavljević bi, kaže, prihvatio mnogobrojne pozive iz redova prethodnog režima. Ipak, odbio je. Želeo je da radi ono u šta se razume. Želeo je da radi sa drvetom.

- Ne mogu da prećutim da sam izložen pritiscima novih vlasti - kaže. - Pokušavaju, na primer, da mi nature poslovne partnere, da mi odrede sa kim ću da poslujem. Da li me reketiraju? Ne! Nisu mogli ni "oni", a neće ni "ovi". Ko sumnja u ove reči neka slobodno proba.

Da li je podizanje krivične prijave protiv Milije Milosavljevića samo najava za nešto mnogo krupnije?

- Ne, ja uopšte nisam zabrinut - kategoričan je predsednik "Ktitora". - Mene nema ni na jednom od tih famoznih spiskova sa imenima biznismena koji sada treba da plate nekakve poreze. Uostalom, lično mislim da je sve to pogrešno, da država neće uspeti da naplati ni dinara. Ja imam drugu ideju. Umesto što im preti da će ih oporezovati, što donosi propise zbog kojih će mnogi morati da otpuštaju radnike, bolje bi bilo da država svakome od njih stavi na raspolaganje po jednu propalu firmu i da im da rok u kome će tu firmu staviti na noge. I sam bih prihvatio ovakvu varijantu...

Kriminal, reket...

Milosavljević tvrdi da država nikada nije uspela da reketira "Ktitor". Pokušavali jesu, ali uspeli nisu. A mafija? Da li je organizovani kriminal pružio pipke preko ove uspešne firme?

- Ne! Znate i kriminalci funkcionišu po principu linije manjeg otpora. Nasrću i otimaju od onih koji su spremni da daju. Ja nisam. Pitate da li imam prijatelja među njima. Pa, ja nisam akademik. Živim svoj život, vodim računa da svi sa kojima stupam u vezu budu zadovoljni sa mnom.

Milosavljević nam otkriva da je jednom, ipak, bio izložen pritiscima mafije.

- U vreme najžešćih sankcija imao sam firmu u Segedinu kako bih izbegao embargo. Reketirali su me neki kriminalci. Mogu da kažem da su to bili sarajevski Srbi. Ali, isto tako mogu da kažem da oni više nikada nikoga neće reketirati...

"Ktitor" - broj jedan

Milija Milosavljević se ne bavi rangiranjem, ali smatra da je njegovo preduzeće broj jedan u jugoslovenskoj drvnoj industriji. Kaže da stalno ulaže, ne sklanja pare na stranu i nema račune u bankama. Za sebe i svoju porodicu uvek može da zaradi dovoljno za udoban život.

Pored velelepnog poslovno-prodajnog prostora na uglu Ulice 29. novembra i Cvijićeve u sastavu "Ktitora" su i najmoderniji proizvodni pogoni u zemunskom naselju "Altina" (metalni i pogoni tapaciranog i pločastog nameštaja) u kojima je zaposleno 180 ljudi. Tamo se radi po principima savremene tehnologije.

Prema nekim nezvaničnim procenama, godišnji promet "Ktitora" dostiže cifru od nekoliko desetina miliona maraka.